Socijalni anksiozni poremećaj

Socijalni anksiozni poremećaj može da bude ograničen samo na jedan tip situacije kao što je na primer strah od javnog govorenja ili osoba može da se oseća loše kada je uopšte zajedno sa drugim ljudima.
Zakaži sada

Šta je socijalni anksiozni poremećaj?

Socijalni anksiozni poremećaj, ranije poznat kao socijalna fobija, je poremećaj za koji je karakteristična prevelika anksioznost i strah nekada do nivoa užasa u svakodnevnim društvenim situacijama. Osobe koje pate od socijalnog anksioznog poremećaja imaju stalan, intenzivan i hroničan strah od toga da ih neko posmatra ili sudi o njima i osećaju se posramljeno ili uniženo zbog svega što urade. Njihov strah može da bude toliko jak da negativno utiče na posao, školu ili druge aktivnosti. Često brinu danima ili nedeljama unapred ako znaju da će se naći u nekoj društvenoj situaciji. Dodatno, neretko imaju nisko samopouzdanje, a nekada pate i od depresije.

Socijalni anksiozni poremećaj može da bude ograničen samo na jedan tip situacije kao što je na primer strah od javnog govorenja ili osoba može da se oseća loše kada je uopšte zajedno sa drugim ljudima. Ako se ne leči, socijalna fobija može da ima ozbiljne posledice, kao na primer, da sprečava osobu da obavlja svakodnevne aktivnosti, da ide na posao ili u školu i da sklapa prijateljstva.

Kako se ispoljava socijalni anksiozni poremećaj?

Fizički simptomi uključuju znojenje, crvenilo u licu, tremor, osećaj mučnine i probleme sa govorom. Pošto su ovi fizički simptomi veoma vidljivi i drugim ljudima, to osobama koje pate od socijalnog anksioznog poremećaja samo povećava osećaj nelagode, izaziva dodatan strah i time stvara začarani krug. Što se više osoba brine da će joj se ispoljiti fizički simptomi, to je veća verovatnoća da hoće.

Neretko postoji više osoba sa socijalnim anksioznim poremećajem u istoj porodici koje mogu još imati i različite anksiozne poremećaje kao što je panični poremećaj ili opsesivno-kompulzivni poremećaj. Neki ljudi koji pate od socijalnog anksioznog poremećaja pokušavaju da izleče sami sebe tako što konzumiraju alkohol ili različite druge supstance, što naravno samo pogoršava situaciju i može da vodi u zavisnost.

Socijalni anksiozni poremećaj se javlja dva puta češće kod žena nego kod muškaraca, iako muškarci češće traže pomoć za izlečenje. Prvi simptomi obično se javljaju u detinjstvu ili ranoj adolescenciji i retko se razvijaju posle 25. godine.

Koji su simptomi socijalnog anksioznog poremećaja? 

Dijagnoza socijalnog anksioznog poremećaja važi samo ako izbegavanje, strah, preterana anksioznost utiču na svakodnevni život pojedinca. Konkretni simptomi su sledeći:

  • Osoba se plaši da bude u situaciji u kojoj mora da upozna nove osobe, da bude posmatrana dok jede ili pije, ili da održi govor ili bilo kakav tip nastupa;
  • Svaka društvena situacija joj izaziva ekstremnu anksioznost;
  • Pokušava da izbegava svaku društvenu situaciju koja joj izaziva ekstremnu anksioznost ili stres;
  • Strah koji osoba oseća nije proporcionalan društvenoj situaciji u kojoj se nalazi ili u kojoj bi potencijalno mogla da se nađe;
  • Anksioznost je konstantna i tipično traje barem 6 meseci ili duže;
  • Izbegavanje, anksiozne anticipacije ili stres značajno utiču na društveni, akademski, poslovni život osobe.

Fizički simptomi su:

  • Crvenilo u licu, znojenje, tremor, lupanje srca;
  • Osećaj mučnine ili problemi sa stomakom;
  • Rigidno držanje, loš kontakt ,,oči u oči”, tiho govorenje.

Šta uzrokuje socijalni anksiozni poremećaj?

Neki stručnjaci veruju da je socijalni anksiozni poremećaj nasledan. Rođaci prvog reda imaju dva do šest puta veću šansu da obole od socijalnog anksioznog poremećaja. Neka istraživanja su pokazala da povećana sensibilnost ovog tipa može biti psihološka ili vezana za hormone. Druga istraživanja istražuju mogućnost uticaja okoline na razvijanje socijalne fobije. Zlostavljanje dece na primer je jedna od mogućnosti.

Kako se leči socijalni anksiozni poremećaj? 

Socijalni anksiozni poremećaj se uspešno leči psihoterapijom i lekovima. Kognitivno-bihejvioralna terapija se pokazala veoma uspešnom kada je u pitanju ozbiljna socijalna anksioznost. Njen glavni cilj je da smanji anksioznost tako što eliminiše uverenja i ponašanja koja dovode do preteranog straha i uznemirensti. Glavni način da se osoba reši anksioznosti prema kognitivno-bihejvioralnoj terapiji je da se suoči sa stvarima kojih se plaši. Ovo se naravno dešava postepeno i u toku različitih faza osoba se uči kako da ovlada svojim strahom i anksioznošću na pravi način putem tehnika disanja, na primer. Ovo se sve radi uz pomoć psihoterapeuta i on i ona će zajedno sa vama odlučivati koliko postepeno treba ići i kojim tempom će se terapija odvijati. psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problemDakle, u slučaju da ste se prepoznali u ovom tekstu i da sumnjate da patite od socijalnog anksioznog poremećaja, obratite se stručnom licu za pomoć i omogućite sebi da živite kvalitetnijim životom.