Insomnija: uzroci i lečenje 

insomnija, nesanica, hronična neispavanost, umor, loš san
Insomnija doprinosi tome da se osoba u toku dana oseća iscrpljeno, da ima lošu koncentraciju, i da se ne oseća odmorno i naspavano prilikom buđenja.
Zakaži sada

Šta je insomnija?

Insomnija je poremećaj koji podrazumeva neadekvatan ili loš san jer osoba ima problema da zaspi, prečesto se budi u toku noći, budi se previše rano, ili sam san nije dovoljno kvalitetan. Da bi se insomnija dijagnostikovala, simptomi moraju da budu prisutni najmanje tri noći nedeljno i da traju barem oko mesec dana. Dodatno, oni moraju da doprinose tome da se osoba u toku dana oseća iscrpljeno, da ima lošu koncentraciju, i da se ne oseća odmorno i naspavano prilikom buđenja.

Insomnija se ne definiše po tome koliko sati neko spava ili koliko dugo je osobi potrebno da zaspi. Svakome od nas je potrebno više ili manje sna, stoga je glavni pokazatelj insomnije loše funkcionisanje u toku dana kao rezultat lošeg spavanja.

Kako se može klasifikovati inomnija?

Insomnija se može klasifikovati kao epizodična (ili situaciona), stalna i povremena. Ako je epizodična može da traje od jednog do tri meseca. Uglavnom je povezana sa stresnim životnim događajima. Ako traje više od tri meseca znači da je stalna, a u slučaju da se vam se dese dve ili više epizoda u toku godine onda se smatra povremenom.

Insomnija se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće se prve epizode dešavaju u dvadesetim. Kod žena se može javiti kao posledica menopauze zajedno sa drugim simptomima. Češća je kod starijih odraslih. Tegobe sa spavanjem mogu da se dese i deci i adolescentima ali mnogo ređe i uglavnom su posledice neredovne rutine kada je u pitanju odlazak u krevet. Međutim, nije isključeno da psihološki i medicinski faktori u slučaju dece i adolescenata mogu da doprinesu insomniji.

Koji su simptomi insomnije?

Dijagnostički kriterijumi insomnije uključuju poteškoće da se zaspi, da se održi san, buđenje prerano ujutru i nemogućnost da se osoba vrati spavanju. Ovakva vrsta poremećaja sna može da dovede do ozbiljnih promena u funkcionisanju u svim sferama života od društvene, preko akademske, bihejvioralne, i poslovne.

Koji su uzroci insomnije? 

Postoji veoma veliki broj uzroka za insomniju. Neki od njih su:

  • Promena posla;
  • Džet-leg;
  • Depresija, anksioznost, preterana briga;
  • Stres;
  • Tuga;
  • Uzbuđenje;
  • Korišćenje nikotina, kofeina, alkohola, ili drugih stimulansa;
  • Određeni lekovi ili skidanje sa lekova;
  • Spavanje u toku dana;
  • Hipertireoza;
  • Problemi sa disanjem;
  • Menopauza;
  • Digestivni problemi;
  • Različiti problemi medicinske prirode;
  • I ostalo.

Hronična insomnija može da bude posledica nekih drugih faktora kao što su fizički i mentalni poremećaji. Depresija je jedan od najčešćih uzroka za insomniju, dok drugi uzroci uključuju astmu, poremećaj disanja u snu, narkolepsiju, sindrom nemirnih nogu, artritis, bubrežne bolesti, bolesti srca, hipertireozu. Hronična insomnija može da bude i posledica preteranog korišćenja kofeina, alkohola, i ostalih supstanci, kao i stresa, promene posla i ostalih većih životnih promena.

Kako se leči insomnija? 

Situaciona ili epizodična insomnija ne zahteva lečenje jer obično prođe sama od sebe posle nekoliko dana ili nedelja. U ovoj situaciji, san osobe se vraća u normalu bez ikakvog lečenja. Savetuje se:

  • Da se ide u krevet svaki dan u isto vreme i da se budi u isto vreme;
  • Svakodnevna fizička aktivnost, barem 20-30 min dnevno;
  • Izbegavanje nikotina, kofeina, alkohola, pogotovu pred spavanje;
  • Izbegavanje teške večere;
  • Uvesti relaksirajuću rutinu pred spavanje;
  • Ako vam se ne spava ustanite iz kreveta i radite nešto drugo dok vam se ne prispava.

U drugim slučajevima epizodična insomnija može da se reši i terapijom relaksacije, tehnikama disanja, izbegavanjem da se spava u toku dana. Pilule za spavanje koje nisu prepisane od strane stručnog lica se ne preporučuju zato što mogu da stvore zavisnost, ili da pojačaju pospanost u toku dana.

U svakom slučaju, s obzirom da insomnija može da bude posledica nekog ozbiljnijeg poremećaja poput depresije ili anksioznosti, i u slučaju da potraje, najbolje je obratiti se psihologu, psihoterapetu, ili psihijatru za pomoć.