Noćne more: 14 zanimljivosti koje niste znali 

noćne more, horor snovi, loši snovi, nesanica, post-traumatski stresni poremećaj, poremećaj noćnih mora, košmari, nespavanje, problemi sa spavanjem, anksioznost
Dok je za neke spavanje pravi blagoslov, za neke druge predstavlja iskorak pravo u horor film.
Zakaži sada

Noćne more su uznemirujući i zastrašujući snovi koji se dešavaju za vreme REM faze sna. Negativno utiču na naš san ka i na raspoloženje nakon buđenja. Većina ljudi ih retko kada ima. Međutim, 2-5 posto populacije se bori sa noćnim morama svaku noć ili skoro svaku noć.

Noćne more su mnogo češće kod žena nego kod muškaraca, kao i kod osoba koje imaju problema sa alkoholom, drogama, koje pate od post-traumatskog stresnog poremećaja ili su bile žrtve zlostavljanja. Nekada ne postoji konkretan razlog zbog kog se one javljaju. Osobe koje često imaju noćne more, preko dana neretko pate i od anksioznosti, umora, problema sa koncentracijom, i uplašeni su kada dođe vreme za spavanje.

14 činjenica o noćnim morama koje možda niste znali

  • Svaka dvadeseta osoba na svetu barem jednom nedeljno ima noćne more. Ova statistika je mnogo viša od one koliko ima ljudi koji pate od neke psihičke bolesti ili poremećaja. Na primer, tri četvrtine obolelih od post-traumatskog stresnog poremećaja ima noćne more, kao i polovina obolelih od graničnog poremećaja ličnosti.
  • Neke studije pokazuju da noćne more mogu da predvide javljanje psihoza, post-traumatski stresni poremećaj i probleme sa spavanjem.
  • Noćne more se češće dešavaju nakon traumatičnog životnog događaja.
  • Povećana briga u toku dana, halucinacije i duži san su povezani sa javljanjem noćnih mora.
  • Briga u toku dana je jedan od najčešćih uzročnika noćnih mora. Osobe koje imaju tendenciju da više brinu imaju intenzivnije ružne snove.
  • Razlog zbog kojeg osobe koje više spavaju imaju veće izglede za noćne more je zato što duže borave u REM fazi sna.
  • Osobe koje imaju noćne more mogu da se sete svakog detalja svog sna, za razliku od noćnih strahova, koji spadaju u parasomnije i dešavaju se van REM faze sna.
  • Noćne more se klasifikuju ili kao poremećaj noćnih mora ili kao post-traumatski stresni poremećaj.
  • Osobe koje pate od post-traumatskog stresnog poremećaja imaju noćne more svakakve vrste. Drugim rečima, nisu svi ružni snovi povezani sa njihovom traumom.
  • Lekovi poput selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina mogu da proizvedu noćne more.
  • Genetika, stres, i opšte mentalno stanje igraju bitnu ulogu kada je u pitanju pojavljivanje noćnih mora.
  • Antidepresivi i benzodizepini uglavnom ne pomažu u tretiranju noćnih mora.
  • Različite vrste psihoterapije pomažu u otklanjanu noćnih mora.
  • Osobe koje pate od psihoza imaju bizarne i neorganizovane noćne more.

Kako pomoći sebi ako patite od učestalih noćnih mora? 

Bez ozbira da li imate poremećaj noćnih mora, post-traumatski stresni poremećaj, ili prosto mnogo češće sanjate ružne snove nego što bi to bilo uobičajeno, probajte sledeće stvari kako biste se opet vratili zdravom snu.

1. Nemojte da izbegavate san, već idite u krevet svako veče u isto vreme, budite se ujutru u isto vreme. 

Neretko osobe koje imaju noćne more razviju strah od odlaska u krevet. Dok je za neke spavanje pravi blagoslov, za neke druge predstavlja iskorak pravo u horor film. Zbog ovoga odlažu spavanje, pokušavaju da se zanimaju svim i svačim samo da ne bi zaspali. Međutim, ovako se upada u začarani krug. Što više odlažete spavanje, veća je verovatnoća da će se noćne more iznova javiti još intenzivnije. Izbegavanje spavanja podrazumeva kraću REM fazu sna. Kada je mozak lišen ove faze, gleda da je nadoknadi kasnije u toku noći ili sutradan. Na ovaj način noćne more koje se i javljaju isključivo u REM fazi sna postaju učestalije, duže i intenzivnije.

2. Smanjite unos alkohola i, u slučaju da pijete neke vrste lekova, posavetujte se sa lekarom.

Alkohol može da bude veoma privlačan način da se umiri um. Međutim, on sprečava vaš organizam da potone u dobok san koji pomaže fizički i psihički oporavak. Baš kao što smo prethodno spomenuli, bilo koja supstanca, u ovom slučaju alkohol, koja sprečava vaš organizam da dostigne REM fazu sna će uticati na intenzitet i učestalost noćnih mora. Isti slučaj je i sa lekovima. U slučaju da ih pijete, konsultujte se sa vašim lekarom i ispitajte da li je moguće da oni doprinose vašem problemu. Ako da, istražite druge opcije.

3. Probudite se skroz.

Čak iako ste uradili sve što smo prethodno spomenuli, moguće je da i dalje imate ružne snove pogotovu ako su oni posledica traumatičnog događaja. Stoga, prva stvar koju treba da uradite čim se trgnete iz noćne more je da se postarate da se skroz probudite. Pogotvu u toku noći, granica između jave i sna je veoma tanka i neretko čak i posle buđenja može da se desi da se vratite u isti san. Nemojte da se brinete da će stalno ustajanje između noćnih mora štetiti vašem snu. Mnogo je bolja opcija zaspati i probuditi se nekoliko puta u toku noći nego mučiti se sve vreme sa hororom noćnih mora.

4. Napišite scenario sa drugačijim krajem.

Jedna od najčešćih terapija za noćne more bilo da su uzrokovane post-traumatskim stresnim poremećajem ili ne je Terapija probnih snimaka (IRT – Imagery Rehearsal Therapy). Noćne more su naučeno ponašanje za mozak, što znači da mozak može i da se odvikne od njih. Ukratko, ako je mozak navikao da stvara i kreira scenarije za noćne more, što duže one traju, više se i dešavaju. Cilj ove terapije je da se mozgu da alternativna ,,putanja” koja ne vodi u noćnu moru nego u neku drugu priču. To se radi tako što je sami izmislite a onda je iznova sebi pričate.

Zapišite do najmanjih detalja noćnu moru koja se iznova ponavlja. Onda promenite nešto unutar nje – ipak je to vaš san. Možete sebi da dodajete izlaze ako od nečega bežite, supermoći poput zaustavljanja sna ili zamrzavanja slike i slično. Što više uvežbavate alternativnu priču, veća je verovatnoća da će se ona i odigrati u vašem snu.

5. Potražite stručnu pomoć. 

Učestale noćne more su često simptom post-traumatskog stresnog poremećaja ili nekog drugog psihičkog stanja. Terapija može značajno da pomogne u pronalaženju tačnog uzročnika i u njegovom uklanjanju. I ne samo to. Sigurno će vam pomoći i u otklanjanju anksioznosti, poboljšanju svakodnevnih veza, i generalno će doprineti kvalitetu vašeg života.