Tardivna Diskinezija (TD)

Ovo je za ljude koji imaju TD ili one koji prepoznaju da mogu je razviju zbog uzimanja antipsihotika, takođe je za one čiji prijatelji ili članovi porodice prolaze kroz to.

 Šta je Tardivna Diskinezija?

Naziv tardivna diskinezija se koristi u opisu prisilnih, iznenadnih grčevitih ili sporih izraza (grimasa) lica ili pokreta (grčenja) tela izazvana prvenstveno uzimanjem antipsihotika (neuroleptika), takođe može biti i kao nus pojava lekova koji se koriste za lečenje nervnog sistema ili stomačnih i crevnih poremećaja.

Tardivna znači odloženi ili zakasneli a Diskinezija doslovno znači ‘Problem sa kretanjem’, reflektuje činjenicu da je to posledica koja se pojavljuje posle odeređenog perioda konzumiranja lekova.

Anitpsihotici (neuroleptici) su lekovi koji se koriste za lečenje simptoma poput psihoze koja se obično javlja u obliku šizofrenije a ponekad i u drugim oblicima poput Bipolarnog poremećaja (manija i depresija) i teške depresije.

” Nekoliko nedelja od početka uzimanja mog prvog antipsihotika počeo sam da patim od TD-a, imao sam tremor i drhtavicu nisam znao šta mi se događa, dok mi lekar nije objasnio”

 Kako izgleda Tardivna Diskinezija?

Ako imamo TD onda ćemo najverovatnije da osetimo ponavljanja ili nehotične kontrakcije mišića koja su povezana sa delovima lica ili tela. Ponekad te kontrakcije mogu da budu i bolne. Počinje sa malim pokretima na licu a može da se manifestuje opuštenom usnom ili uvrtanjem jezika, može da zahvati bilo koji deo tela pa čak i glasne žice što će nam otešati govor.

Ove kontrakcije mogu da izazovu pokrete na primer da napravimo grimasu na licu ili da imamo neartikulisano pokretanje prstiju “sviranje klavira ili gitare”.

“Jedan od glavnih problema simptoma TD-a koji imam je drhtavica u rukama, pošto sam umetnik ovo me ograničava da budem kreativan i da se bavim svojim poslom”

“Imao sam tikove u mišiću na kapku od levog oka što je rezultiralo ‘migom’, smatrao sam to vrlo neprijatnim i nisam želeo da izlazim napolje jer su mislili da  sam uobražen i nevaspitan”

Najgore što TD može da učini je da nam neomoguči da radimo jednostavne fizičke zadatke i retko utiče više od toga.

 

 Koji su rizični uticaji da bih dobio Tardivnu Diskineziju?

Antipsihotici

Tardivna diskinezija se obično povezuje sa starijim antipsihoticima kao što su: Hlorpromazin (Largatcitil) i Hloperidol ( Haldol). Oni izazivaju sporedne efekte kao što je jatrogeni (lekovima izazvan) Parkinsonizam – drhtanje, ukočenost, vijudanje u hodu.

Noviji antipsihotici kao što su: Olanzapin ( Olpin), Kventapin ( Seroquel), Risperidon ( Averidon) razvijeni su u nameri da u što manjoj meri izazovu jatrogeni Parkinsonizam ili Tardivnu Diskineziju.

Međutim i ako su novi lekovi oni imaju određene nus pojave. Dokazano je da TD može da se dobije i od njih ako se uzimaju u velikim količinama i kroz dug vremenski period. Manja doza i kraći vremenski period uzimanja smanjuje rizik pojave TD-a.

Posle koliko duge upotrebe antipsihotika se javlja TD?

  • Ako smo bili na jakoj dozi u vremenskom periodu od 6-24 meseca;
  • Ako smo u kontinuitetu uzimali male doze kroz injekcije, retko je ali je bilo slučajeva.

Simptomi Parkinsonizma

Ako imamo simptome Parkinsonizma kao nus pojavu od uzimanja antipsihotika to se naziva ‘Akatizija’ i velika je verovatnoća da ćemo raviti TD. Lekove anti-Parkinsonike (mendilex, akineton) ne treba da uzimamo sa antipsihotičnim lekovima, osim ukoliko ih ne prepiše ordinirajući lekar.

Pol i starost – Rizik od razvijanja TD-a je veći kod žena i dece i starijih osoba.

Genetika – Iako se sa pouzdanošću ne može predvideti ko će da razvije TD ipak su neki ljudi su u većem riziku nego drugi. Istraživanja su dokazala da postoji i genetska veza što znači da na neki način može da se predvidi. TD se takođe može javiti i kod onih koji su imali shizofreniju u porodičnoj istoriji.

 Hoće li TD nestati ako prestanem sa uzimanjem lekova?

TD može da nestane ako se simptomi ustanove rano i prekine sa lekovima, kod nekih neće nestati, simptomi će se poboljšati ali kod polovine pacijenata simptomi će nestati tek posle 5 godina. Ako planiramo da prekinemo sa uzimanjem lekova onda najbolje da to uradimo postepeno i da postepeno smanjujemo dozu pogotovu ako smo uzimali duži vremenski period. Ima sličajeva da se TD pojavi po prestanku uzimanja lekova i tad je bolje da se nastavi sa lekovima. Svaka izmena režima uzimanja terapije se radi samo i isključivo u dogovoru sa ordinirjućim lekarom koji vam je lekove i prepisao.

Ima slučajeva ge nećemo moći da prekinemo sa uzimanjem lekova i tada ćemo morati da napravimo balans između rizika psihotičnih epizoda i našeg trenutnog stanja.

Nekad ćemo imati “Vijudavo kretanje” od prestanaka uzimanja lekova ali će se vremenom sve vratiti u normalu. Važno je da se obratimo lekaru čim posumnjamo na simptome TD.

Šta mogu da uradim kad mi se pojavi TD?

Ako uzimamo anti-parkinsonike, lekove da suzbijanje nus pojava od antipsihotika trebalo bi da razmislimo o prekidu uzimanja tih lekova.

Spisak lekova koji mogu da pomognu:

  • Clonazepam ( Benzodizepin) izdaje se na recept;
  • Vitamin E i B6 koje možemo sami da kupimo i pijemo po upustvu;
  • Melatonin leči nesanicu i uzima se na recept.

Najbitnije je da čim prepoznamo simptome TD-a obratimo se lekaru jer ćemo tako smanjiti dalje razvijanje TD-a.

 Kako porodica i prijatelji mogu da pomognu?

Ako je vaš prijatelj ili rođak skoro počeo sa uzimanjem antipsihotičnih lekova budite svesni nus pojava i ranih znakova TD-a. Bitno je da i njima skrenemo pažnju da bi bili svesni i na vreme potražili pomoć lekara.

Treba da ih podržimo. Ako se TD razvije, osećaće se neprijatno i mi tad treba da ih ohrabrimo kako bi nastavili sa životnim aktivnostima. Ohrabrenje i emotivna podrška će im biti najvažnija i najviše će im pomoći.