Osobe sa teškim mentalnim poremećajima su pod značajnim rizikom od hroničnih bolesti povezanih sa sedentarnim načinom života i sporednim efektima lekova. Između ostalog, ove hronične bolesti uključuju dijabetes, hiperlipidemiju i kardiovaskularne bolesti. Stoga, za osobe sa mentalnim bolestima je od izuzetnog značaja modifikacija životnog stila. Jedna od nužnih komponenti modifikacije životnog stila jeste uvođenje fizičkih aktivnosti.
Shizofrenija – fizičko i psihičko zdravlje
Shizofrenija je težak mentalni poremećaj koji podrazumeva simptome kao što su halucinacije, sumanutosti, teškoće u organizovanju misli, dezorganizovan govor, teškoće u donošenju odluka, teškoće u koncentraciji, značajno smanjen emocionalni odgovor.. Simptomi shizofrenije najčešće počinju između 16. i 30. godine i na njen nastanak utiču kako genetski činioci i moždana hemija tako i sredinski činioci.
Shizofrenija je doživotan poremećaj, ali farmakoterapija može pomoći u kontrolisanju mnogih simptoma. Na žalost, celoživotna upotreba lekova dovodi i do neželjenih dejstava. Jedni od čestih sporednih efekata lekova jesu dobijanje na kilaži i nevoljni pokreti mišića.
Generalno gledano, fizičko zdravlje osoba koje boluju od shizofrenije je značajno lošije u odnosu na opštu populaciju. Pored nuspojava lekova jedan od glavnih faktora koje doprinose ovome jeste sedentaran način života koje osobe sa shizofrenijom vode. Najčešća posledica života provedenog u sedenju jeste gojaznost. Gojaznost se pokazala kao faktor odgovoran za povećanu morbidnost i stepen mortaliteta kod osoba sa shizofrenijom. Takođe, pokazana je povezanost između gojaznosti i negativnog uticaja na pamćenje kod osoba koje boluju od shizofrenije (Friedman & sar, 2010).
Pored značajno lošijeg fizičkog zdravlja, izolacija i stigmatizacija osoba sa shizofrenijom dovodi i do pogoršanja njihovog psihičkog zdravlja. Osobe sa shizofrenijom najčešće imaju osećanje niže vrednosti, nedostatak motivacije i volje kao i smanjen doživljaj samoefikasnost. Takođe, čest nedostatak adekvatne socijalne podrške i socijalna stigmatizacija dovode do toga da osobe sa teškim mentalnim poremećajima kao što je shizofrenija nemaju osećaj pripadanja.
Sport i fizičko zdravlje
Jedna od najefikasnijih metoda za regulisanje telesne težine jeste fizička aktivnost.
Istraživanja su pokazala da redovno vežbanje dovodi do poboljšanja fizičkog zdravlja osoba koje boluju od shizofrenije (Gorczyniski & Faulkner, 2010; Pajonk & sar, 2010).
Učestvovanje u sportu dovodi ne samo do smanjenja telesne težine već i povećanja motivacije koje utiče primarno na navike jedenja, higijenu i volju za vežbanjem kao i povećane svesnosti o sopstvenom telu. Vežbanje dovodi i do zdravijih obrazaca spavanja što se dalje odražava na poboljšanje fizičkog zdravlja. Istraživanja su pokazala da je redovno vežbanje dovelo i do povećanog nivoa fizičke spremnosti i povećanja tolerancije na vežbanje kod osoba koje boluju od shizofrenije (Fogarty, Happell & Pinikahana, 2004).
Preporučeno vežbanje je biciklizam, joga, šetanje, džogiranje i vežbe snage. Savetuje se da se vežbanje izvodi umerenim intenzitetom, 30 minuta dnevno, većinom dana u nedelji. Ovih 30 minuta ne mora da bude kontinuirano, 3 puta po 10 minuta je podjednako efikasno kao i jedno 30-minutno vežbanje.
Dobrobiti sporta za fizičko zdravlje osoba obolelih od shizofrenije:
- Smanjenje telesne težine
- Snižavanje krvnog pritiska
- Poboljšanje navika jedenja
- Poboljšanje higijene
- Normalizovanje ritma spavanja
- Povećanje fizičke spremnosti
- Smanjenje mišićne tenzije i nevoljnih pokreta mišića
Sport i psihičko zdravlje
Pored poboljšanja fizičkog zdravlja sport se pokazao kao efikasan u redukciji pozitivnih i negativnih simptoma shizofrenije.
Učestvovanje u sportu je povezano sa jačanjem osećaja identiteta i samopouzdanja, sa prisustvom značajne socijalne podrške i osećajem pripadanja. Upravo ovo su aspekti koji nedostaju osobama sa shizofrenijom i u čijem razvoju sport može imati značajnu ulogu.
Kroz razvijanje osećaja identiteta, samopouzdanja i pripadanja kod osoba sa shizofrenijom dolazi i do povećanja nivoa motivacije i istrajnosti u sportu i time bivaju manje osetljive na psihosocijalne barijere sa kojima se najčešće susreću (Soundy & sar, 2012).
Sport pospešuje kvalitet života osobe kroz pružanje značajnih, smislenih, normalizujućih aktivnosti koje vode postignuću i pružaju osećaj svrhe.
Kroz angažovanje i socijalnu interakciju osobe razvijaju samopouzdanje i socijalne veštine koje mogu da imaju širi uticaj na socijalne interakcije u drugim situacijama.
Takođe, učestvovanje u sportu smanjuje i depresivno raspoloženje koje je često prisuto kod osoba obolelih od shizofrenije.
Dobrobiti sporta za psihičko zdravlje osoba obolelih od shizofrenije:
- Jačanje osećaja identiteta
- Jačanje samopouzdanja i razvijanje socijalnih veština
- Osećaj pripadanja
- Pružanje značaja i svrhe
- Osećaj postignuća
- Povećanje motivacije i istrajnosti
- Smanjuje negativno i pospešuje pozitivno raspoloženje
- Poboljšava kratkoročno pamćenje
Mehanizmi u osnovi pozitivnog uticaja sporta na simptome shizofrenije
-
Neuroni ogledala
Iako su multipli mehanizmi uključeni u pozitivan uticaj vežbanja jedan od mehanizama je inerakcija između percepcije akcije i izvođenja akcije.
Sistemi koji su posrednici u percepciji, planiranju i izvođenju aktivnosti su u međusobnoj interakciji. Ključnu ulogu u ovoj interakciji imaju neuroni ogledala (mirror neurons). Neuroni ogledala doprinose anticipiranju ponašanja druge osobe u socijalnoj interakciji i njihova disfunkcija može biti povezana sa određenim aspektima simptoma shizofrenije (Buccino, 2008)
-
Ekstrastrijatni vizuelni korteks
Shizofrenija podrazumeva imamo smanjenu aktivaciju dela ekstrastrijatnog vizuelnog korteksa (EBA) koji je zadužen za posmatranje ljudskih tela i delova tela, ali koji takođe igra ulogu i u razumevanju tuđeg ponašanja. Učestvovanje u sportu dovodi do pojačane aktivacije ovog dela korteksa što dovodi do poboljšanja razumevanja tuđih namera, interpersonalne komunikacije, svesnosti o telu i opšte fizičke aktivnosti. Stoga, pretpostavlja se da je EBA jedan od neuroloških mehanizama u osnovi pozitivnih efekata sporta na simptome shizofrenije (Takahashi & sar, 2010).
Sport je od izuzetnog značaja za osobe obolele od shizofrenije jer su one pod povećanim rizikom od daljeg narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja.
Sport je od izuzetnog značaja za osobe obolele od shizofrenije jer su one pod povećanim rizikom od daljeg narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja. Istraživanja su pokazala da je učestvovanje u sportu dobro prihvaćeno od strane osoba sa teškim mentalnim bolestima, posebno od strane osoba koje su imale kontakt sa sportom pre javljanja bolesti. Kao i da je sport doživljen kao jedan od najprijatnijih i najkorisnijih komponenti tretmana.
Prilikom predlaganja sporta kao načina rehabilitacije potrebno je da medicinski radnici uzmu u obzir i potencijalne rizike koji postoje usled deficita u emocionalnoj i socijalnoj percepciji osoba sa shizofrenijom. Ovi faktori mogu predstavljati otpor u učestvovanju.
Prilikom uvođenja sporta u tretman potrebno je uzeti u obzir 1) želju osobe kada da počne sa aktivnošću i 2) pružiti adekvatno podržavajuće okruženje.
