U prethodnom članku o Shema terapiji pisala sam o karakteristikama same terapije. U ovom članku će biti opisani pomenuti koncepti: maladaptivne sheme (koje su raspoređene u 5 shema domena), maladaptivni stilovi prevladavanja i shema modaliteti.

Shema domeni i sheme

Domen I: Odsustvo povezanosti i Odbacivanje

Osobe čije sheme spadaju u ovaj domen nemaju sposobnost da formiraju sigurnu, zadovoljavajuću povezanost sa drugima. Veruju da njihove potrebe za stabilnošću, sigurnošću, ljubavlju, negom i pripadanjem neće biti zadovoljene. Tipične porodice ovih osoba su nestabilne (shema Napuštanje), zlostavljačke (shema Nepoverenje), hladne (shema Emocionalna deprivacija), odbacujuće (shema Defektnost) ili izolovane od ostatka sveta (shema Socijalna izolacija). Mnogi od njih su imali traumatično detinjstvo i kao odrasli imaju tendenciju da idu iz jednog samodestuktivnog odnosa u drugi ili izbegavaju bliske odnose. Sheme koje spadaju u ovaj domen su sheme:

  1. Napuštanje/Nestabilnost – Osoba očekuje da će je značajni drugi napustiti jer su emocionalno nepredvidivi. Osobe se plaše da će značajni drugi umreti ili ih ostaviti zbog nekoga koji je bolji.
  2. Nepoverenje/Zlostavljanje – Osoba veruje da, ako se drugima pruži prilika, da će je iskoristiti zbog sopstvenih sebičnih potreba. Na primer, osoba misli da će je drugi zlostavljati, povrediti, ponižavati, lagati, varati ili manipulisati.
  3. Emocionalna deprivacija – Osoba očekuje da njene želje za emocionalnom konekcijom neće biti adekvatno ispunjene. Razlikuju se tri forme: uskraćivanje nege (odusustvo emocionalnosti i brige), uskraćivanje empatije (odsustvno slušanja i razumevanja), uskraćivanje zaštite (odsusutvo jasnih smernica).
  4. Defektnost/ Stid – Osoba veruje da je loša, puna mana, inferiorna, bezvredna i da je niko ne bi voleo ako bi to saznao.
  5. Socijalna izolacija/Otuđenost – Osoba ima osećaj da je drugačija od drugih ili da se ne uklapa u ostatak društva izvan porodice. Osobe sa ovom shemom imaju osećaj da ne pripadaju nijednoj grupi.

Domen II: Oštećenje autonomije i Izvođenje

Autonomija predstavlja sposobnost osobe da se odvoji od sopstvene porodice i da funkcioniše nezavisno kao i osobe njenih godina. Osobe čije sheme spadaju u ovaj domen imaju očekivanja od sebe i sveta koja utiču na njihovu sposobnost da odvoje sebe od porodice i da funkcionišu nezavisno. U detinjstvu, roditleji ovih osoba su ih prezaštićivali ili, što je mnogo ređe, nisu uopšte brinuli o njima. Često roditelji ovih osoba potkopavaju njihovo samopouzdanje i ne podstiču ih da uspešno funkcionišu izvan porodice. Posledično, osobe nisu sposobne da formiraju sopstveni identitet, da kreiraju soptveni život, postave životne ciljeve i usavrše svoje veštine. Sheme koje spadaju u ovaj domen su sheme:

  1. Zavisnost/Nekompetentnost – Osobe se osećaju nesposobno da obavljaju svakodnevne zadatke bez pomoći drugih (da rešavaju praktične probleme, raspolažu novcem, dobro procenjuju, preuzimaju nove obaveze, donose dobre odluke).
  2. Vulnerabilnost na povredu ili bolest – Osoba ima preteran strah da se svakog trenutka može desiti neka katastrofa (zdravstveni problemi, gubitak kontrole, nesreće, prirodne katastrofe, pljačka…) i da neće moći da izađe na kraj sa time.
  3. Umreženost/Nerazvijeni Self – Osoba je preterano povezana sa jednom ili više važnih osoba (najčešće sa roditeljima) verujući da jedna od tih osoba ne bi preživala bez podrške druge.
  4. Neuspeh – Osoba veruje da će uvek biti neuspešna u svim oblastima (škola, sport, karijera…). Osoba takođe veruje je neinteligentna, netalentovana, neuspešna…

Domen III: Oštećenje granica

Osobe koje imaju sheme iz ovog domena nisu razvile adekvatne unutrašne granice u pogledu reciprociteta i samodiscipline. Mogu imati teškoće u poštovanju prava drugih, saradnji sa drugima, odgovornosti prema drugima  i postizanju dugoročnih ciljeva. Deluju sebično, razmaženo, neodgovorno ili narcistično. Odrasli su u porodicama u kojima je bio prisutan pereterano popustljiv stil vaspitanja. Kada su bili deca od njih se nije tražilo da poštuju pravila koja su važila za sve, da paze na druge ili razviju samokontrolu. Kao odrasli imaju problem da  obuzdaju svoje impulse i odlože gratifikaciju radi nagrade u budućnosti. Sheme koje spadaju u ovaj domen su sheme:

  1. Pravo/Grandioznost – Osoba veruje da je superiornija u odnosu na druge i stoga misli da ima pravo na privilegije. Ne ograničavaju je pravila i reciprocitet koji je prisutan u normalnoj socijalnoj interakciji. Insisitiraju da moraju da imaju mogućnost da rade šta god žele bez obzira na druge ljude. Ove osobe su često preterano zahtevne ili dominantne i nedostaje im empatija.
  2. Nedovoljna samokontrola – Osobe koje imaju ovu shemu ne mogu ili ne žele da vežbaju samokotolu i frustracionu toleranciju kako bi dostigli lične ciljeve. Ne regulišu izražavanje svojih emocija i impulsa. Blaži oblik ove sheme vidi se u reteranom naglasku na izbegavanju diskomfora. Na primer izbegavaju većinu konflikata ili odgovornosti.

Domen IV: Usmerenost na druge

Osobe koje imaju sheme iz ovog domena stavljaju veliki naglasak na zadovoljavanje potreba drugih, zapostavljajući sopstvene potrebe. To čine kako bi zadobile odobravanje drugih, održavale emocionalnu povezanost ili izbegle osvetu drugih. Kao deca, nisu imale dozvolu da prate svoje sklonosti, a kao odrasli prate želje drugih. U porodici je bilo prisutno uslovno prihvatanje tj. deca su morala da kontolišu, da ne ispoljavaju neke svoje aspekte, kako bi dobili ljubav ili odobravanje. U većini porodica, roditelji više cene sopstvene emocionalne potrebe, nego potrebe dece. Sheme koje spadaju u ovaj domen su sheme:

  1. Subjugacija/podređivanje – Kako bi osoba izbegla bes drugih, osvetu ili odbacivanje, ona podređuje sopstvene potrebe ili emocije, što dalje vodi do toga da se oseća besno. Shema uključuje percepciju osobe da njene potrebe i osećanja nisu važna.
  2. Samožrtvovanje – Osobe dobrovoljno zadovoljavaju potrebe drugih, zapostavljajući sopstvene. To čine kako bi druge poštedeli patnje, izbegli krivicu, izgradili samopoštovanje ili ostvarili emocionalnu povezanost sa nekim. Ova shema često rezultira iz aknutne senzitivnosti na patnju drugih.
  3. Traženje priznanja i potvrde – Osobama koje imaju ovu shemu mnogo je važnije da zadobiju odobravanje i priznanje drugih nego da izgrade sopstvenu ličnost. Njihovo samopoštovanje se gradi na reakcijama drugih. Shema obično uključuje prokupiranost socijalnim statusom, izgledom, novcem ili uspehom u cilju dobijanja odobravanja i priznanja. Rezultira velikim životnim odlukama koje su neautentične i ne čine osobu srećnom.

Domen V: Preterana opreznost i Inhibicija

Osobe koje imaju sheme iz ovog domena sputavaju svoja spontana osećanja i impluse. Nastoje da dosegnu svoje rigidna, internalizovana pravila o svom postignuću na uštrb sreće, relaskacije, bliskih odnosa i zdravlja. U detinjsvu nisu ohrabrivani da se igraju, budu spontani i srećni, već je porodično okruženje bilo strogo, struktuisano, negovala se samokontrola i samoodricanje. U detinjstvu su naučeni i da budu preterano osetljivi na negativne životne događaje, što dovodi do toga da u odraslom dobu budu pesimistični i da mnogo brinu (strah da će im se život raspasti ako ne budu bili na oprezu stalno).

  1. Negativizam/Pesimizam – Osoba se fokusira na negativne aspekte života (npr. bol, smrt, gubitak, razočarenje, konflikt, izdaju…) i umanjuje pozitivne aspekte. Shema uključuje preterana očekivanja da će stvari krenuti po zlu u svim aspektima života. Osobe koje imaju ovu shemu imaju neuobičajeni strah da pogreše jer može doći do bankrota, gubitka, osramoćivanja. Zbog toga što preuveličavaju verovatnoću negativnih ishoda, drugi ih vide kao osobe koje stalno brinu, žale se, neodlučne su…
  2. Emocionalna inhibiranost – Osobe ograničavaju svoje spontane reakcije, osećanja i komunikaciju kako bi sprečili da budu kritikovani ili da izgube kontrolu nad svojim impulsima. Osobe inhibiraju svoj bes, pozitivne impulse (zadovoljstvo, igru, seksualno uzbuđenje…), teško izražavaju osetljivost i naglasak stavljaju na racionalnost.
  3. Nepopustljivi standardi/Preterana kritičnost – Osoba teži da dosegne nerealno visoke internalizovane standarde kako bi izbegla neodobravanje ili stid, a to sve po cenu sopstvenog zdravlja, samopouzdanja, odnosa sa drugima, zadovoljstva. Shema se vidi kao perfekcionizam, rigidna pravila u mnogim životnim oblastima, preokupiranost vremenom i efikasnošću.
  4. Sklonost kažnjavanju – Osobe veruju da druge osobe traba da budu kaženjene kada pogreše. Ova shema uključuje tendenciju osobe da  bude besna i netolerantna pema onim ljudima, ali i prema sebi, koji nisu dostigli njene standarde. Osobe ne uzimaju u obzir ljudsku nesavršenost i pogrešivost, spoljašnje okolnosti.

Maladaptivni stilovi prevladavanja shema

U suočavaju sa opasnosti mi možemo reagovati tako što ćemo se boriti, pobeći ili se zalediti. Isto tako kada se pojavi shema osoba može da se bori sa shemom, da je izbegava ili da joj se prepusti. U detinjstvu, rane maladaptive sheme predstavljaju opasnost. Opasnost je frustracija detetovih bazičnih potreba, a može biti i strah od intenzivnih emocija do kojih shema dovodi. Suočeno sa ovom opasnosti dete može da se prepusti shemi i da radi ono što shema kaže, da pobegne od sheme ili da se bori sa shemom tj. da radi suprotno od sheme. Sva tri mehanizma prevladavanja shema su generalno gledano nesvesna. Ovi stilovi prevladavanja su obično adaptibilni u detinjstvu i mogu se posmatrati kao zdravi načini za preživljavanje. Ali postaju maladaptivni kako dete odrasta jer ovi stilovi prevladavanja utiču da se shema održava.

Predavanje shemi podrazumeva da osoba prihvata da je shema tačna. Ona direktno oseća bol koji proizvodi shema, ali se bez obzira na to ponaša u skladu sa njom. 

Izbegavanje sheme podrazumeva da se osoba tako ponaša da shema nikada ne bude aktivirana. Osobe izbegavaju da misle o shemi, ponašaju se kao da shema ne postoji. Primeri izbegavajućeg ponašanja su ekcesivna konzumacija alkohola, uzimanje droga, promiskuitetnost, prejedanje, kompulsivno čišćenje, traženje stimulacije ili radoholizam. Obično izbegavaju situacije u kojima može biti aktivirana shema, te situacije mogu biti intimne veze ili poslovni izazovi.

Borba sa shemom (nadkompenzacija sheme) podrazumeva da se osobe bore sa shemom tako što misle, osećaju, ponašaju se suprotno onome što je shema. Pokušavaju da budu potpuno drugačiji u odnosu na decu koja su bila kada je shema nastala. Ako su se osećali bezvredno kao deca sada kao odrasli pokušavaju da budu savršeni, ako su bili podređeni kao deca sada pokušavaju da prkose svima, ako su bili kontrolisani kao deca sada pokušavaju da kontrolišu druge ili odbaciju bilo kakve oblike uticaja… Iako izgleda da se osoba bori sa shemom, u stvari ovakav način samo održava shemu. Nadkompenzacija nastaje jer nudi alternativu bolu koji proizvodi shema. Pomaže da se izbegnu osećanja bespomoćnosti i vulnerabilnosti koje je osoba imala dok je odrastala.

Shema modaliteti

Shema modaliteta ima 10 i podeljeni su u 4 kategorije: dečiji modaliteti, modaliteti u vezi sa maladaptivnim stilovima prevladavanja, disfunksionalni roditeljski modaliteti i modalitet zdravi odrasli. Nazivi modaliteta nisu nepromenljivi već se klijenti i terapeuti ohrabruju da klijent svakom modalitetu može dati ime koje mu najviše odgovara za taj modalitet.

Dečiji modaliteti su urođeni i univerzalni modaliteti. Sva deca se rađaju sa potencijalom da manifestuju ove modalitete. Dečiji modaliteti su Vulnerabilno dete, Besno dete, Impulsivno dete/Nedisciplinovano dete i Srećno dete.

  1. Vulnerabilno dete je modalitet koji je obično priustan kod osnovih shema (Napuštanje, Zlostavljanje, Emocionalna deprivacija). Vulnerabilno dete se oseća napušteno, zlostavljano, deprivirano, odbačeno.
  2. Besno dete – Oseća se besno jer mu nisu zadovoljene emocinalne potrebe. Reaguje besno bez obzira na posledice.
  3. Impulsivno dete/Nedisciplinovano dete – Ispoljava emocije, ponaša se u skladu sa svojim željama i prati svoje prirodne sklonosti iz momenta u momenat, ne obazirući se na moguće posledice po sebe i druge.
  4. Srećno dete – Njegove bazične potrebe su zadovoljene. Ovaj modalitet je potrebno ojačati.

Modaliteti u vezi sa maladaptivnim stilovima prevladavanja dovode do toga da se sheme održavaju. Ti modaliteti su: Uslužni popustljivko, Distancirani zaštitnik i Nadkompenzator.

  1. Uslužni popustljivko je modalitet koji odgovara maladaprivnom stilu prevladavanja koji se zove Predavanje shemi. Ovaj modalitet se ogleda u tome što se osoba podređuje shemi, postaje pasivna, bespomoćna, smatra  da se mora podrediti drugima.
  2. Distancirani zaštitnik se vidi u tome što se osoba psihološki povlači od bola koji proizvodi shema, tako što se emocionalo odvaja, odcepljuje, zloupotrebljava supstnace, izbegava ljude…
  3. Nadkompenzator je modalitet u kojem se osoba ponaša agresivno, dominantno, kontrolišuće, buntovno, manipulativno…

Disfunksionalni roditeljski modaliteti se ogledaju u tome što osoba postaje kao roditelj ili druga značaja figura koja je bila internalizovana.

  1. Kažnjavajući roditelj kažnjava dečije modalitete zato što su bili „loši“.
  2. Kritikujući roditelj stalno gura i pravi pritisak da dete zadovolji preterano visoke standarde.

Modalitet zdravi odrasli je modalitet koji je potrebno osnažiti tako što se u terapiji osoba uči da ublažava, neguje ili leči druge modalitete.

Korišćeni izvori:

-Young, J. E., Klosko, J. S., &Weishaar, M. E. (2003). Schema therapy – A practicioner’s guide. New York: The Guilford Press.

– Mirović, T. (2015). Shema terapija, u Kognitivno-bihejvioralne terapije danas (razvoj i promene), Institut za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 101-124.