Briga o sebi: kako je pretočiti u realnost

briga o sebi, samopostovanje, nega, stres, potrebe, blagostanje, dobrobit, kako brinuti o sebi, trud, rad, praksa, ljubav prema sebi, voleti sebe, brinuti o sebi
Briga o sebi je način da shvatimo i osetimo da smo sebi važni

Ako mislite da su briga o sebi mirišljave sveće, i tople kupke – razmislite ponovo.

Ideji brige o sebi posvećena je velika pažnja. Ali, uprkos svim pričama, mnogi ljudi se i dalje bore da shvate šta zaista znači briga o sebi, i kako da je primene. U daljem tekstu navodimo četiri pravila koja će vam pomoći da se uverite da ste na pravom putu da brigu o sebi pretvorite u realnost.

Pravilo 1: Briga o sebi uključuje obraćanje sebi

Mnogi ljudi negoduju kada se spomene briga o sebi, jer veruju da za nju nemaju vremena. Nemaju vremena da idu na časove joge, nemaju novca za masažu, ili nemaju energije za vežbanje. Iako je sve ovo možda tačno, zaobilazi se suština. Briga o sebi nije ono što biste mogli da radite sat ili dva svake nedelje. Briga o sebi je način na koji živite svoj život. Ona uključuje odnos prema sebi svakog trenutka u svakom danu.

Obraćanje sebi značajno utiče na naše raspoloženje, nivo stresa i na to da li se osećamo preplavljeno, ili imamo osećaj kontrole. Naporan dan mogao bi u nama izazvati anksioznost i pregorevanje. Ali, takođe se može sagledati i kao izazov, uz angažovanje snaga i sposobnosti koje posedujemo. Izbor je na nama.

Zanemarujući ovu ključnu komponentu brige o sebi, činimo sebi lošu uslugu. U stvari, nijedno brižno ponašanje neće biti efikasno ako imate naviku da previse razmišljate, opterećujete se, i na taj način iznova i iznova sebe izlažete stresu. Možda ćete otići na masažu, ali ćete svo vreme razmišljati o poslu. Možda ćete otići na čas joge, ali ćete biti previše zauzeti upoređivanjem sebe sa drugima.

I zato obratite pažnju, i počnite da uništavate svoju naviku beskorisnog razmišljanja; ovo je najvažnija stvar koju možete učiniti za sebe.

Pravilo 2: Skretanje misli može biti korisno, ali samo privremeno

Osobe koje praktikuju brigu o sebi, često se u stvari bave aktivnostima koje im odvlače pažnju od stresora. Neki uobičajeni primeri su gledanje televizije, čitanje knjige, ili odlazak u bioskop. Nema ničega lošeg u navedenim aktivnostima. Kada su emocije pojačane, ili ste potpuno iscrpljeni, za aktivnije bavljenje situacijom, ili pokušaj emocionalne obrade onoga kroz šta prolazite potreban je veći napor. U takvim trenucima upotreba distrakcije kako biste se osetili bolje može biti korisna.

Problemi mogu nastati ako su jedine aktivnosti kojima se bavite stvari koje vam omogućavaju da se isključite, prigušite emocije, izbegnete situaciju, skrenete pažnju, ili zanemarite stresore. Ako se ovo predugo odvija, u nekom trenutku ćete otkriti zaostale, neprocesuirane misli i osećanja, zbog kojih bi se stres mogao pogoršati.

Pravilo 3: Pronađite načine da emocionalno obradite svoja iskustva

Da biste pronašli balans svojim omiljenim distrakcijama, potražite aktivnosti koje će vam pomoći da obradite svoja životna iskustva. Briga o sebi treba da uključuje vreme izdvojeno da razmislite o svojim stresorima. Da pronađete put kroz njih, kao i da osetite emocije koje sa njima dolaze.

Na primer, ako vas stegne nekoliko rokova koji se dešavaju istovremeno, nikakva distrakcija vam neće dugoročno pomoći. Umesto toga, možda je bolje uključiti se u aktivnost koja se direktno bavi rešavanjem stresa, poput vežbi opuštanja, ili poslovnog razgovora sa kolegom.

Briga o sebi znači obraćati pažnju na svoje emocije- pokloniti im pažnju i pobrinuti se za njih. Konkretne aktivnosti koje pomažu u obradi emocija variraju od pojedinca do pojedinca. Mogu uključivati vođenje dnevnika, crtanje, razgovor sa prijateljem ili terapeutom, meditaciju, molitvu ili duhovnu praksu, ples, vežbanje, slušanje muzike, ili jednostavno plač.

Možda volite da čitate ili gledate televiziju. Umesto da pronađete materijal koji vam odvlači pažnju, možete potražiti sadržaj koji se bavi izazovima sa kojima se trenutno suočavate. Na primer, možete čitati poeziju koja govori o emocijama koje osećate, ili gledati inspirativne govornike umesto romantične komedije ili kriminalne drame.

Kada razmatrate aktivnosti koje odgovaraju ovoj kategoriji, najvažnije pitanje koje bi trebalo da postavite sebi je: „Da li sam stupio u kontakt sa svojim mislima i osećanjima? Da li nakon ove aktivnosti imam nešto bolju perspektivu, osećaj olakšanja ili emocionalnog oslobađanja?“ Ako je odgovor da, onda ste pronašli ono pravo.

Pravilo 4: Vodite računa o svom fizičkom zdravlju

U potrazi za brigom o sebi, ljudi često misle da treba da dodaju nešto novo i dramatično u svoj život. Lako je gubiti vreme i novac na isprobavanje novih hobija nadajući se da ćemo pronaći nešto što nas uzbuđuje. Iako sve ove stvari mogu biti deo brige o sebi, nemojte prevideti jednostavne svakodnevne rutine koje pomažu u održavanju vašeg fizičkog zdravlja.

Budući da je svakako neophodno da jedete, spavate, kupate se itd., ovo mogu biti dobra mesta za poboljšanje navika, i dobar početak brige o sebi. Šta ako odaberete hranu koja će doprineti vašem zdravlju, i nahraniti svaku vašu ćeliju? Šta ako ćete promeniti vreme kada odete na spavanje, ili ako konačno kupite taj novi jastuk kako biste bolje spavali? Sve ove sitnice mogu pretvoriti vašu svakodnevnu rutinu u brigu o sebi.

Briga o sebi je način da shvatimo i osetimo da smo sebi važni. Za nju vam ne treba puno novca, ili egzotičnih novih aktivnosti. Sagledajte, i ukoliko je potrebno- promenite način na koji se obraćate sebi, izbalansirajte distrakcije, pronađite načine da emocionalno u potpunosti obradite svoja iskustva, brinite o svom zdravlju, i na dobrom ste putu da veoma lako živite život u kome uspešno brinete o sebi.

Prethodni tekstBriga o sebi: zašto vam ne uspeva
Sledeći tekstSagorevanje na poslu: 7 načina za oporavak
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i Doktor nauka. Direktor udruženja za mentalno zdravlje - Psihocentrala