Sagorevanje na poslu: 7 načina za oporavak

sagorevanje, sagorevanje na poslu, posao, karijera, napredak, uspeh, zamor, iscrpljenost, depresija, stres, anksioznost, cinizam, oporavak, snaga, inspiracija, motivacija, odmor
U kom trenutku je vaš posao iz snova prerastao u noćnu moru? Šta dalje?

Sagorevanje na poslu nije samo iscrpljenost, preplavljenost  i ekstremni stres; to su dobre performanse koje su iskočile iz šina.

Prepoznaje se po tri glavna simptoma: emocionalna iscrpljenost, smanjeni uspeh i depersonalizacija, koja se manifestuje kao ogorčeno i cinično ophođenje prema ljudima za koje radite. Sagorevanje je nusproizvod ponavljanog i dugotrajnog stresa. Nije rezultat dugog rada, već rezultat dugog rada pod nepovoljnim uslovima. Ovo uključuje visok rizik na poslu, nedostatak osećaja kontrole, neusklađenost želje i svrhe sa poslom koji radite, uz duge i neizvesne razmake između uloženog napora i dobijene nagrade. Sve ovo nastaje uglavnom tokom postizanja visokih, teških ciljeva.

Svi smo imali dane – ili čak više od godinu dana (2020. i deo 2021.) – kada se osećamo kao da konstantno plivamo uzvodno. Dane kada ulažemo sve svoje napore da savladamo tok života. Da nas snaga vode i bujica ne odnesu nizvodno, negde izvan naše kontrole.

Ali, šta ako vaš celokupan posao počne da liči na borbu sa vodenim tokom? U kom trenutku je vaš posao iz snova nekako prerastao u noćnu moru?  Šta dalje?

Pasivni i aktivni oporavak

Glavni izbori za oporavak od sagorevanja su pasivni i aktivni oporavak. Primer pasivnog oporavaka je gledanje TV-a uz omiljeno piće.

Nažalost, pravi oporavak zahteva aktivaciju moždanih talasa u alfa opsegu. Gledanje TV-a isključuje više kortikalne centre – što je dobro za oporavak, ali stalna promena slika preterano stimuliše vizuelni sistem, stavljajući moždane talase u beta fazu – što je faza budnosti i opreza.

Aktivni oporavak je suprotan. Osigurava da mozak ostane isključen dok se telo oporavlja. Izbacivanje hormona stresa iz sistema izvodi se smeštanjem moždanih talasa prvo u alfa fazu, a zatim u delta fazu. Aktivne prakse oporavka omogućavaju nam resetovanje. Ekstremniji primeri ovakvog oporavka su hiperbarične komore i rezervoari za senzornu deprivaciju. Ovo su korisni alati, i ako želite možete ih isprobati.

U nastavku sledi sedam konkretnih saveta koji će vam pomoći da se oporavite, i izborite sa sagorevanjem.

Savet br. 1: Počnite od svog tela

Iako zvuči kao kliše, morate voditi računa o sebi. Kada ste poslednji put ručali a da niste gledali u mobilni telefon ili računar? Da li ste zaspali bez gledanja televizora? Koliko alkohola popijete nakon posla? Kada ste zadnji put vežbali?

Vodite računa o snu. Dubok san u delta talasima presudan je za oporavak. Mračna soba, hladnije temperature, bez ekrana. Odsjaj mobilnog telefona nalazi se u istom frekvencijskom opsegu kao i dnevna svetlost, što onemogućava mozak da se potpuno isključi.

Radite na svom telu. Restorativna joga, duge šetnje šumom, slane kupke, saune i hidromasažne kade su tradicionalne metode. Sve ove aktivnosti umanjuju nivo kortizola.

Donesite odluku da smanjite vreme provedeno ispred ekrana, negujete svoj san, preskočite brzu hranu, i vratite redovno vežbanje u svoju rutinu.

Savet br. 2: Odredite koja od sledećih oblasti uzrokuje vaše probleme

Poslovni problemi mogu se svesti na šest stvari:

Obim posla: zatrpani ste beskrajnom listom obaveza i nikada ne možete da stignete sve; neprestano imate osećaj kao da radite na pokretnoj traci fabrike.

Kontrola: tačnije, nedostatak iste. Osećate se kao da nemate kontrolu, ili uticaj pri dodeli dužnosti, procesa ili rokova za izvršenje zadataka.

Nagrade: Osećate se iskorišćeno. Nagrada za vaš trud i rad je mala, bilo u pogledu finansija, napredovanja, ili pozitivnih povratnih informacija.

Pravednost: Vaše radno okruženje je neprijateljski nastrojeno, ili nepravedno.

Kolegijalnost: Nedostaju vam podrška i prijateljstvo kolega. Ili još gore, okretanje leđa i zao duh nezvanično su deo kompanije.

Sistem vrednosti: Radite suprotno svom ličnom i poslovnom sistemu vrednosti.

Kada ste tačno utvrdili šta prigušuje vašu vatru, pokušajte da…

Savet br. 3: …Pogledate u budućnost

Suprotno sagorevanju na poslu je angažovanje na poslu. Zamislite šta bi bilo potrebno da budete zaista angažovani. Gde biste želeli da radite? Šta za vas predstavlja odlično mesto za rad? Na koji način možete osetiti da imate autonomiju u svom poslu, umesto da neko drugi donosi odluke umesto vas?

Savet br. 4: Pokušajte da nađete bolji spoj

Kada ste tačno utvrdili probleme, pogledajte da li možete da nađete posao koji vam više odgovara. Neki problemi su nerešivi, poput rada koji je suprotan vašem sistemu vrednosti ili kompanije koja nije etička. U tom slučaju pogledajte Savet br. 5. Ali, ponekad su promene moguće. Možete li da dodate raznolikost svom poslu? Premeštaj u drugi tim ili na drugu lokaciju u okviru iste kompanije? Opravdano angažovanje asistenta? Da zatražite klizno radno vreme, ili rad od kuće jedan dan u nedelji? Ako je problem socijalne prirode, možete li da predložite neke promene koje će pomoći svim zaposlenima?

Savet br. 5: Ako poboljšanje trenutnog posla ne uspe, vreme je za velike odluke

Ako i pored vašeg truda ne dođe do poboljšanja ne radnom mestu, ovo je znak da svoju ulogu potražite u nekom drugom filmu. Vreme je za donošenje većih odluka, i promenu kompanije, ili možda za prekvalifikaciju, i promenu poslovne sfere.

Savet br. 6: Delegirajte

Pod izrazom „delegat“ ne mislimo da deo posla koji vas opterećuje prepustite pripravniku. Umesto toga, borite se protiv osećaja da ste vi jedini koji može da se nosi sa takvim poslom.

Osobe sa osećajem prekomerne odgovornosti – oni koji misle da kako bi se nešto uradilo onako kako treba, moraju to sami da urade – podložnije su sagorevanju. Kada su u pitanju vaša disertacija, ili vaši pacijenti – vi ste glavni. Ali, ponekad se stvari mogu delegirati. Ako je na vama previše odgovornosti, isprobajte delegiranje, i pogledajte šta će se dogoditi.

Savet br. 7: Raznolikost

Dok sagorevamo, često postajemo jednodimenzionalni. Život ume da nam se svede na posao i vežbanje kada završimo sa poslom, koje smatramo brigom o sebi. U tom slučaju, ovo je zapravo samo još jedna dužnost. Trebalo bi da radite stvari koje želite da radite, a ne samo one za koje smatrate da bi trebalo da ih radite. Zapitajte se šta ste nekada voleli da radite, a zatim obrišite prašinu sa planinarskih cipela, kalupa za mafine, ili slikarskog platna. U skladu sa tim, ne zaboravite na slobodne dane.

Svi imaju tačku sa koje nema povratka. Ako nivoi frustracije rastu u kontinuitetu, vreme je da se povučete na nekoliko dana. To može biti jednom u deset do dvanaest nedelja, ili po potrebi.

Bez obzira da li vam treba nekoliko dana nakon što završite veliki projekat, ili nakon što završite sa svojim trenutnim poslom i pre nego što počnete na novom random mestu. Odmorite. Vreme koje izdvojite posvetite sebi, i provedite ga na sebi svojstven način.

Od pepela do plamena

Vrhunskim performerima je teško da se opuste. Odmor im deluje kao lenjost. Ipak, s obzirom na to da sagorevanje dovodi do značajnog pada kognitivnih funkcija – što ga čini jednim od najčešćih neprijatelja za održavanje vrhunskih performansi – oporavak je apsolutno neophodan.

Kratkoročno, hronični stres ometa kognitivne funkcije, i dovodi do toga da svoj posao obavljate nekvalitetno. Na duge staze, sagorevanje ima trajne neurološke efekte na sve, od rešavanja problema do pamćenja i emocionalne regulacije. Dakle, iako ubacivanje obaveznih pauza u raspored može izgledati kao gubljenje vremena, to nije ništa u poređenju sa vremenom koje ćete uložiti na oporavak nakon što nastupi sagorevanje.

Ako refleksno unesete lozinku sa poslovnog računara prilikom prijavljivanja na lični, isprobajte neke od ovih sedam saveta. Pomoći će vam da se pepeo pretvori u plamen.

P.S. Razumemo da nekad nije lako pomoći ni sebi ni drugima. Naši stručnjaci, koji su do sada uspešno rešavali probleme poput ovog, će Vas povesti put rešenja. Prijavite se putem formulara za zakazivanje, obavite razgovor i rešite problem.

Formular za zakazivanje psihoterapije

Ne provodite dane u nepotrebnoj patnji. Stvoreni ste za veće stvari!

 

Prethodni tekstBriga o sebi: kako je pretočiti u realnost
Sledeći tekstGubitak ljubimca: mitovi, istine, kako preboleti
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i Doktor nauka. Direktor udruženja za mentalno zdravlje - Psihocentrala