Gubitak ljubimca: mitovi, istine, kako preboleti

ljubimac, kućni ljubimac, smrt ljubimca, kada ljubimac ugine, bolest, ljubav, pas, mačka,
Gubitak kućnog ljubimca znači gubitak vitalne veze ispunjene ljubavlju

U prethodnoj godini podnosili smo nepodnošljivo. Kućni ljubimci ublažili su nam strah, gubitke, i usamljenost. Ljubimci različitih vrsta i rasa bili su naše sidro u oluji.

Prema zvaničnim podacima Uprave za veterinu, u Srbiji postoji oko 900.000 čipovanih psa i mačaka, od čega je mačaka oko 40.000, a pasa oko 860.000. Procenjuje se da ima bar još toliko ljubimaca koji nisu čipovani, ako ne i više. Ako se na taj broj dodaju i ribice, papagaji, kunići, kornjače i druge životinje, procena je da svaka treća kuća u državi ima nekog ljubimca. To se izjednačava sa velikom dozom radosti, ali i sa znatnom tugom kada kućni ljubimac premine.

Tugovanje zbog gubitka ili smrti ljubimca može biti veoma bolno, iscrpljujuće i preplavljujuće iskustvo.  Teško je obraditi mnoge emocije sa kojima se suočavamo u ovakvom periodu. Neretko umemo da otežamo sebi dodatno, mislima koje ne podržavaju oporavak. U nastavku predstavljamo osam čestih zabluda i istina kada je reč o iskustvu smrti ljubimca, kao i savete koji vam mogu pomoći u procesu isceljenja.

1) Mit: Ne bi trebalo toliko da tugujem za svojim ljubimcem

Činjenica: Istraživanja pokazuju da je tugovanje zbog smrti ljubimca jednako bolno, ako ne i više od smrti člana uže porodice. Imate pravo da iskusite i osetite svoje emocije, bez obzira da li ih drugi razumeju.

2) Mit: Pokazivanje emocija zbog smrti ljubimca treba da bude skromno

Činjenica: Kada kućni ljubimac premine, tuga i bol su samo deo jednačine. Ova tuga često dolazi u kombinaciji sa strahom da će gubitak biti umanjivan, a reakcije vlasnika dovedene u pitanje, ili kritikovane. Smrt ljubimca donosi veoma snažne emocije, posebno u akutnoj fazi tuge, ili odmah nakon smrti ljubmica. Zdravije je dozvoliti svom telu da obradi ove emocije i da iskusi tugu u potpunosti. Saznanje da je vaša reakcija normalna može biti od pomoći. Lakše ćete sebi dopustiti se krećete kroz ovo iskustvo, ka isceljenju.

3) Mit: Eutanazija znači da sam ubio/la svog ljubimca

Činjenica: Mnogi se odlučuju za veterinarsku medicine upravo zato što je dostupna opcija eutanazije. Naši kućni ljubimci ne zaslužuju dugotrajnu patnju i bol. Eutanazija je čin kojim možemo zaustaviti patnju, i pomoći ljubimcu. Suočavanje sa izborom eutanazije može biti jedan od najgorih i najtežih izbora za vlasnika ljubimca. Ali, ovaj čin takođe pokazuje neizmernu ljubav i saosećanje. Bez obzira koliko je bolno, ovo je odraz nesebičnosti- trenutak u kome želimo da provedemo još vremena sa svojim voljenim saputnikom, ali znamo da on ne zaslužuje patnju.

4) Mit: Veterinar nije posvetio dovoljno pažnje mom ljubimcu

Činjenica: Kada tugujemo, pokušavamo da se izborimo sa intenzivnim emocijama. Uobičajeno je da pogrešno okrivimo ili optužimo druge za smrt. Medicinske greške se događaju, i tragično je doživjeti je. Ne postoji osoba koja bi namerno želela loše iskustvo tokom operacije, ili neuspeh u pokušaju spašavanja vašeg ljubimca. Imate pravo da se ljutite i može vam biti od pomoći da izrazite svoj bes, ali je važno da pronađete odgovarajući izlaz iz njega.

5) Mit: Trebalo je da učinim nešto više

Činjenica: Naši kućni ljubimci su biološki programirani da sakriju bol. Činjenica je da niste mogli unapred da znate šta će se desiti, ni kakav će ishod biti. Osećaj krivice može se javiti i zbog donošenja medicinskih odluka. Nikad ne zaboravite da ste i u tom trenutku, kao i tokom života svog ljubimca, postupali najbolje što možete, u skladu sa onim što znate, i u trenutku kada to znate.

6) Mit: Nikada neću moći da imam novog ljubimca

Činjenica: Bol koju vlasnik oseti nakon smrti ljubimca može biti teško pretočiti u reči. Kao deo ljudskog postojanja, tokom života doživimo puno tuge. Ali, setite se, koliko radosti i bezuslovne ljubavi ste podelili sa ljubimcem? Koliko puta ste iskusili čiste i divne emocije? Tugujemo jer naši saputnici više ne dele svoj život sa nama. Tugujemo onoliko koliko smo voleli, a često i više. Nemojte žuriti sa usvajanjem novog ljubimca kako biste olakšali gubitak. Isto tako, nemojte zauvek odbacivati pomisao na novog saputnika.

7) Mit: Tugujem mesecima, trebalo je do sada da prebolim

Činjenica: Tuga ne prati vremensku liniju, i nema rok trajanja. Početno iskustvo je uglavnom intenzivno; međutim, tokom ovog procesa ima mnogo uspona i padova. Ne postoje dva slična iskustva po intenzitetu ili trajanju tuge. Važno je da nastavite da zadovoljavate svoje osnovne potrebe tokom čitavog procesa tugovanja, kako biste mogli da nastavite dalje.

8) Mit: Niko ne razume kroz šta prolazim

Činjenica: Tuga je krajnje individualni proces i niko ne može tačno znati šta osećamo. Međutim, možemo tugovati unutar zajednice. Možete se naći u situaciji gde vas neće razumet. Ali, ne morate se osećati usamljeno u svom bolu. Uvek će se naći neko ko razume vašu bol i prepoznaje važnost tugovanja za ljubimcem i deljenja uspomena sa drugima.

Smernice za suočavanje, tugovanje i isceljenje

1. Tugovanje je putovanje

Svako tuguje na sebi svojstven način i u svoje vreme.

Ovo putovanje uključuje promenu fokusa sa bola u srcu i gubitka na suočavanje i prilagođavanje novoj budućnosti. Ostati čvrsto vezan za gubitak znači ostati u bolu. Ignorisati gubitak znači nositi zauvek u sebi bol koji se nikada ne integriše u životnu priču. Prepoznati da su naša sećanja dragocena i da imamo parvo na suze znači znati da je tugovanje znak ljubavi. Ljubav prema kućnom ljubimcu je ono što ćemo poneti sa sobom u budućnost.

2. Zatražite i iskoristite podršku

Bilo koji gubitak utiče na nas i fizički i psihički. Pokreće u nama strah, bes, nevericu, tugu. Tugovanje je i emocionalno i fizički iscrpljujuće. Na tugovanje nikada nismo i ne možemo biti spremni. Potražite podršku. Na ovo putovanje ne morate ići sami. Uvek možete potražiti i stručnu pomoć.

3. Ne zaboravite na samosaosećanje

Kada gubitak kućnog ljubimca sled previđene bolesti ili neočekivanih okolnosti, tugovanje je komplikovanije. Tada krivica ume da nam oduzme dozvolu za tugovanje. Koristi našu zabludu da samo možda mogli da iskontrolišemo šta se događa sa našim voljenim saputnikom. Samoosuda dodaje još težine traumatičnom gubitku.

4. Pamtite na svoj način

Na početku procesa tugovanja teško je da prestanemo da mislimo na izgubljenog ljubimca. Na kraju, biramo da ga pamtimo i negujemo uspomene.

Fotografije, priče i sećanja na posebnu vezu koju ste imali sa kućnim ljubimcem neprocenjivo doprinose procesu isceljenja. Na ovaj način oživljavate svog ljubimca- u svom srcu i umu.

5. Ponovno povezivanje

Ponovno povezivanje se dešava na nekoliko nivoa i za svakoga na različite načine:

Povezivanje sa ostalim kućnim ljubimcima, kao i ljudima u vašem životu ne znači manjak lojalnosti ili ljubavi prema izgubljenom ljubimcu.

Povezivanje sa novim ljubimcem u nekom trenutku u budućnosti predstavlja lični izbor. I nikada ne predstavlja zamenu.

Povezivanje sa sobom presudno je u procesu tugovanja i isceljenju nakon gubitka kućnog ljubimca.

Poseban odnos koji većina ljudi ima sa svojim kućnim ljubimcima predstavlja neizmernu međusobnu ljubav. Kućni ljubimci se vole i cene zbog svojih jedinstvenih kvaliteta, prihvataju, pa čak i više vole zbog svojih nesavršenosti. Za neke je kućni ljubimac jedini pratilac; za druge, negovani član porodice. Gubitak kućnog ljubimca znači gubitak vitalne veze ispunjene ljubavlju. I sasvim je normalno da kada kućni ljubimac premine- ljudsko srce se slomi.

P.S. Razumemo da nekad nije lako pomoći ni sebi ni drugima. Naši stručnjaci, koji su do sada uspešno rešavali probleme poput ovog, će Vas povesti put rešenja. Prijavite se putem formulara za zakazivanje, obavite razgovor i rešite problem.

Formular za zakazivanje psihoterapije

Ne provodite dane u nepotrebnoj patnji. Stvoreni ste za veće stvari!

 

Prethodni tekstSagorevanje na poslu: 7 načina za oporavak
Sledeći tekstSunce, vitamin D i mentalno zdravlje
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i Doktor nauka. Direktor udruženja za mentalno zdravlje - Psihocentrala