Šta je to ljubav? Da li će neka veza ili brak dugo trajati? Nije lako odgovoriti na ova pitanja jer ima više teorija i odgovora. Neko misli da je ljubav konstantno stanje strasti, dok drugi misle da je za nju potrebno nešto više od strasti.
Jedna od teorija koja razmatra pitanje ljubavi, jeste Sternbergova Triangularna teorija ljubavi. Prema ovoj teoriji, ona je sačinjena od tri komponente: intimnost, strast i posvećenost. Pod intimnosti se podrazumeva osećanje bliskosti, povezanosti i privrženosti. Strast predstavlja fizičku i seksualnu privlačnost, koja vodi romansi i seksualnom odnosu. Privrženost ili odanost je odluka da će se osobe brinuti jedna o drugoj i rešenost da se odnos održi.Kombinacijom ove tri komponente, Sternberg govori o osam oblika ljubavi ili relacija među partnerima.
Stanje ne-ljubavi (odsutne su sve tri komponente) – ovo je ono što osećamo prema većini ljudi, prema poznanicima.
Dopadanje (intimnost) – Ovaj oblik ljubavi karakteriše osećanje bliskosti i poverenja. Pravi primer ovog oblika ljubavi je drugarstvo između sve osobe. Dakle, osobe uživaju u međusobnom društvu, bliske su i povezane, ali nije prisutna strast i dugoročna privrženost.
Zaljubljenost (strast) – Zaljubljenost karakteriše prisustvo samo strasti. Izražena je fizička privlačnost i seksualno uzbuđenje. Ovaj oblik ljubavi obično je prisutan na početku veze i to je ono što ljudi zovu „ljubav na prvi pogled“. Ako ne dođe do razvijanja emocionalne bliskosti i privrženosti, ovaj oblik ljubavi obično kratko traje.
Prazna ljubav (privrženost) – Ovaj oblik ljubavi karakteriše se snažnom privrženošću da se odnos održi. Javlja se na početku ugovorenih brakova (dok još nije razvijena intimnost i strast) ili u dugogodišnjem braku u kojem je nestalo intimnosti i strasti.
Prijateljska ljubav (intimnost + privrženost) – Karakteriše se postojanjem privrženosti i intimnosti. Obični je prisutna u dugotrajnim vezama poput dugogodišnjih brakova, gde je prestala strast ali par i dalje oseća snažnu emocionalnu vezu i privrženost. Prijateljska ljubav je obično dugotrajna. Takođe, ovaj oblik ljubavi je i prema članovima porodice i bliskim prijateljima.
Romantična ljubav (intimnost + strast) – Romantičnu ljubav karakteriše prisustvo strasti i intimnosti. Ovaj oblik ljubavi par doživljava u prvim mesecima veze (kada veza „cveta“). Partneri su fizički bliski, ali se osećaju i kao najbolji prijatelji i uživaju da provode vreme zajedno. Ovaj oblik ljubavi je najprisutniji u adolescenciji i ranom odraslom dobu.
Budalasta ljubav (strast + privrženost) – Par koji doživljava budalastu ljubav želi da bude zaljubljen ali ne postoji prava emotivna veza jer nije prisutna intimnost. Često ljudi koji doživljavaju ovaj oblik ljubavi donose odluku da se venčaju na brzinu. Šanse da ova veza uspe je velika ako par radi na svom odnosu.
Potpuna ljubav (intimnost + strast + privrženost) – Potpuna ljubav je kompletan oblik ljubavi kojoj ljudi teže i koju je teško dostići. Strast, intimnost i provrženost su podjednako prisutni. Potpunu ljubav je potrebno negovati kako bi što duže trajala.
Dodatak – Dr Petar Vojvodić
Gledano iz drugog ugla možemo razmotriti i način kako se razvija ljubav dvoje ljudi. Svi mi funkcionišemo u razmeni jedni sa drugima. To jest nalazimo vrednost jedni u drugima za ispunjenje životnih potreba. Kada se dvoje ljudi upozna i započne razmenu vremena, energije, veština, dobre volje, reč i dela ono što nastaje kao posledica je poštovanje. Poštovanje se kroz vreme akumulira i poprima obrise nečega što možemo nazvati pravom ljubavlju dvoje ljudi. Ovo važi i za prijateljstva i za romantičnu ljubav.