Svetski dan mentalnog zdravlja: Fokus na radnom mestu
Beograd, 10. oktobar – Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se danas, pod sloganom „Vreme je da prioritizujemo mentalno zdravlje na radnom mestu“. Ovogodišnja tema predstavlja poziv na akciju. Cilj je da se mentalno zdravlje ugradi u samu suštinu radne kulture. Na taj način bi se predupredile posledice koje negativne poslovne prakse imaju na sve veći udeo populacije.
Rastući izazovi mentalnog zdravlja
„Poslednjih godina svedoci smo povećane potrebe za rešavanjem problema mentalnog zdravlja na radnom mestu. Štaviše, pandemija Covid-19 je dodatno osvetlila ovaj problem. Zaposleni širom sveta suočavaju se sa velikim opterećenjem. Razlog tome su rastući ekonomski pritisci uslovljeni inflacijom, neizvesnost za radna mesta i nesvakidašnje brz tempo promena u svim industrijama. Pored toga, savremeni život van posla nosi svoj set izazova. Konkretno, promene u bazičnoj arhitekturi društva, intenzivne socijalne transformacije i polarizacije po raznim osnovama. Nažalost, pojedinci ne stižu da se adaptiraju i vide benefite ili posledice“, smatra psihijatar dr sci. med. Petar Vojvodić.
Istraživanje o sindromu sagorevanja
Da je broj pojedinaca koji pate od ovog sindroma, poznatijeg kao „burnout“, sve veći potvrđuje i istraživanje. Naime, Institut za istraživanje tržišta „Kantar helt“ sproveo je studiju u devet zemalja, uključujući i Srbiju. Prema rezultatima ovog istraživanja, čak 66 odsto stanovnika naše zemlje suočilo se sa simptomima sagorevanja na radnom mestu.
Povezanost poslovnog i privatnog života
„Mentalno stabilna osoba stoja na dva stuba. Prvi stub predstavlja poslovni aspekt života, a drugi privatni. Međutim, u situaciji kada oba nestabilno stoje, sama osoba je nestabilna. Usled toga je iscrpljenih kapaciteta, preplavljena i podložna oboljevanju od mentalnih bolesti. Jedan aspekt života se preliva na drugi jer naše biće je jedinstveno. Dakle, mentalno zdravlje više ne može biti isključivo privatna stvar. Zapravo, ono ima značajan uticaj na životnu i radnu efikasnost, kreativnost i angažovanost u svim sferama života“, dodaje Vojvodić.
Status „burnout“ sindroma
U najnovijem, 11. izdanju priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu kao profesionalni fenomen. Ipak, na primenu ove odluke koja „burnout“ svrstava u red zvaničnih dijagnoza, u našoj zemlji i dalje čeka.
Simptomi sagorevanja na poslu
„Simptomi su najčešće iscrpljenost, neraspoloženje i nesanica. Takođe se javljaju promena apetita, pad imuniteta, glavobolje i visok pritisak. Tu su i osećaji praznine, poremećaji koncentracije i zaboravnost. Uz to, ljudi postaju nervozni, razdražljivi i preosetljivi. Na poslu se smanjuje efikasnost i povećava broj grešaka pri radu. Često dolazi i do povećanog odsustvovanja sa posla i kašnjenja. Ljudi gube koncentraciju i za najjednostavnije aktivnosti. S druge strane, sa porodicom i prijateljima osećaju nesposobnost da se upuste u aktivnosti. Konačno, mnogi nemaju volju i energiju za rad. U težim slučajevima, pojedinci posegnu za alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama“, zaključuje Vojvodić.
Besplatne radionice
U skladu sa temom ovogodišnje manifestacije, specijalistička ordinacija Psihocentrala organizovaće tokom naredne nedelje besplatne radionice. Tema radionica je „Kako se nositi sa stresom na poslu“. Učešće je slobodno za sve zainteresovane, uz prethodnu prijavu na mejl redakcija@psihocentrala.com.
