Poznata nam je činjenica da je fizička aktivnost odlična za našu kondiciju, mišićni tonus i uopšte fizičko zdravlje. Ali, da li ste primetili da ste nakon treninga zadovoljniji, ispunjeniji, srećniji? To može biti i zbog same činjenice što ste uspeli da izdržite ceo naporan trening, ali postoji i nešto više od toga.
Uticaj koju fizička aktivnost ima na mentalno zdravlje je veliki, ali na žalost ne dovoljno cenjen od strane pacijenata kao i od strane zdravstvenih radnika. Podaci pokazuju da je vežbanje često zapostavljena intervenicija u oblasti brige o mentalnom zdravlju (Callaghan, 2004 prema: Sharma, Madaan & Petty, 2006), iako su istraživanja pokazala da su aerobne vežbe, kao što su trčanje, plivanje, biciklizam, šetanje i ples uspešne u smanjenju anksioznosti i depresije (Guszkowska, 2004).
Fiziološki činioci
E, sada, malo medicinske terminologije ne bismo li objasnili fiziološku pozadinu povezanosti fizičke aktivnosti i poboljšanja raspoloženja. Do poboljšanja raspoloženju dolazi zbog poboljšane cirkulacije i povećanog dotoka krvi u mozak, lučenja endorfina i uticaja na hipotalamičko-pituitarno-adrenalnu osu (HPA). HPA dalje komunicira sa različitim delovima mozga kao što je limbički sistem koji kontroliše našu motivaciju i raspoloženje, amigdalom koja dovodi do osećanja straha kao reakcije na stres i hipokampusom koji igra značajnu ulogu u pamćenju, kao i motivaciji i raspoloženju.
Psihološki činioci
Psihološki mehanizmi koji utiču na poboljšanje raspoloženja prilikom vežbanja jesu distrakcija i procena samoefikasnosti. Vežbanje deluje kao vid distrakcije od svakodnevnih briga i misli koje nas preokupiraju. Takođe, vežbanje dovodi do unapređenja procene naših sposobnosti, tj. samoefikasnosti. Samoefikasnost podrazumeva verovanje u sopstvene sposobnosti korišćenja kognitivnih kapaciteta i akcija kako bi odgovorili na zahteve u zadatoj situaciji.
Socijalni činioci
Vežbanje najčešće podrazumeva socijalnu interakciju. Socijalna interakcija sa ljudima koji uživaju u aktivnosti koju izvode, koja ih ispunjava i koji dele naša interesovanja dovodi i do poboljšanja našeg raspoloženja. Takođe, socijalna interakcija vodi i poboljšanju socijalnih veština.
Ples
Svi oblici vežbanja imaju značajne efekte na poboljšanje mentalnog zdravlja, ali onaj koji se pokazao kao najefikasniji jeste ples. Zašto?
Ples je aktivnost toliko prirodna ljudima. Još kod beba možemo primetiti da vole da igraju kada im se pusti muzika. Ples, više nego drugi oblici vežbanja podstiče socijalnu interakciju. Komunikacija sa ljudima uz muziku, prijatnu atmosferu i osmeh zasigurno će poboljšati naše raspoloženje.
Švedska studija, u kojoj je bilo uključeno 112 tinejdžerki koje su se borile sa problemima kao što su bol u vratu i leđima, stres, depresija i anksioznost, je pokazala da je kod devojaka koje su pohađale časove plesa došlo do znatnog poboljšanja u simptomima i poboljšanja raspoloženja u odnosu na devojke koje nisu išle na časove plesa. Pozitivni efekti su trajali i do osam meseci nakon što su prestale sa časovima plesa.
Pored poboljšanja raspoloženja ples razvija našu koordinaciju, izgrađuje radne navike i poboljšava kognitivne funkcije.
Američka studija, koja je trajala 21. godinu, je pokazala da je od ispitivanih fizičkih aktivnosti ples jedina fizička aktivnost koja je povezana sa smanjenim rizikom od demencije. Ples dovodi do povećanja kognitivnih rezervi čime odlaže početak demencije (Verghese, 2003).
Efikasnost plesa na mentalno zdravlje je prepoznala i psihoterapija. Terapija plesom i pokretom se bazira na psihoterapijskom korišćenju pokreta radi emocionalne, fizičke, kognitivne i socijalne integracije, jer emocionalni, kognitivni i bihevioralni aspekti osobe su u međusobno uzajamnom odnosu.
Pokret je naš prvi oblik komunikacije, a ples je odličan da iznova komuniciramo na taj način. Pokretom se može izraziti ono što se ne može rečima.