10 znakova da ste dobar roditelj 

roditeljstvo, roditelj, uspešan roditelj, uspešni roditelji, kako bti uspešan roditelj, vaspitavanje, dete, deca, tinejdžeri
Pozitivan i proaktivan stav su ti koji uče dete kako da se nosi sa različitim stresnim događajima u detinjstvu. Ovde se ne radi o tome da roditelj treba da nauči dete da potiskuje svoje emocije. Naprotiv. Treba da im pokaže kako da ih prepozna i iskaže na način koji ne škodi drugima.
Zakaži sada

Prvi i osnovni cilj roditeljstva je da odgaje potpuno funkcionalnu odraslu osobu koja može da se stara sama o sebi i da doprinosi društvu na pozitivan način. Uopšteno govoreći, ovaj proces bi trebalo da se završi neposredno pre detetovog 18. rođendana. Posle toga, roditelj ima manje uticaja rečima, ali i dalje njegovo delanje i način ponašanja utiču na razvitak mlade odrasle osobe.

U daljem tekstu ćemo govoriti o 10 primera funkcionalnog roditeljstva i o tome koje vrednosti ,,pravilno” odgojena deca imaju.

1. Cene rad. 

Postoji mnogo načina da naučite dete da ceni rad – kroz sport, dramsku sekciju, školu, muzičku školu, obaveze kod kuće ili part-time zaposlenje dok su još u školi. Čitava poenta je da se nauče da će ih talenat odvesti daleko, a posvećenost, odanost i odlučnost još dalje. Potrebno je da marljivo rade da bi postigli svoje ciljeve i završili različite zadatke. Što pre počnete sa podučavanjem ovih osobina, to bolje.

2. Slažu se dobro sa drugima. 

Slaganje dobro sa drugom decom je nešto što se uči još u vrtiću, međutim biva zaboravljeno u pubertetu. Tinejdžeri imaju tendenciju da međusobno prave grupe i da se dele po interesovanjima i gledanju na svet. Ovo je korisno kada je u pitanju stvaranje osećaja identiteta u adolescenciji, ali negativno utiče na one koji su iz nekog razloga izopšteni iz tih ,,grupica”. Roditelj bi trebalo da uči svoje dete da prihvata sve takvi kakvi jesu i da se ne trudi da nekoga isključi iz druženja zbog njegovih razlika.

3. Mudro troše novac.

Mudro trošenje novca se uglavnom najbolje uči kroz samo posmatranje roditelja i njihovog odnosa sa budžetom. Deca koja razumeju da je određen novac za taj mesec potrošen i da treba da sačekaju do sledeće plate svojih roditelja se posle mnogo bolje navikavaju na sopstveni rad i raspodelu novca. Sa druge strane, ima roditelja koji pokušavaju da sakriju od deteta kada nešto ne mogu da im priušte, te na sve načine gledaju da mu udovolje. Ovakvo ponašanje kasnije dovodi do šoka zbog prevelike razlike između života provedenog kod roditelja i samostalnog.

4. Učestvuju u kućnim poslovima. 

Dete koje je upisalo srednju školu bi već trebalo da ume da samo opere svoj veš (izdvoji i uključi veš-mašinu), da počisti za sobom, da samo sebi napravi jednostavnije obroke, da pomaže roditeljima oko kućnih poslova, da ispegla odeću, odabere samo šta želi da obuće i da kupi u zavisnosti od toga koliko novca imaju na raspologanju.

5. Ume da brine o sebi u stresnim situacijama. 

Većina dece će nažalost iskusiti barem jednu veću krizu, traumu, zlostavljanje, smrt bližnjeg ili neki incident u detinjstvu. Kako roditelj reaguje na njih i na koji način pomaže detetu da se sa njima izbori će u najvećoj meri uticati na razvitak negativnih emocija poput anksioznosti, depresije, osećanja krivice, sramote i inferiornosti. Pozitivan i proaktivan stav su ti koji uče dete kako da se nosi sa različitim stresnim događajima u detinjstvu. Ovde se ne radi o tome da roditelj treba da nauči dete da potiskuje svoje emocije. Naprotiv. Treba da im pokaže kako da ih prepozna i iskaže na način koji ne škodi drugima.

6. Ume da postavi i da dostigne svoje ciljeve. 

Bilo bi dobro da na početku svake godine dete napravi listu ličnih ciljeva i da se trudi da postepeno radi na njima. Ovde su bitne dve stvari. Prva, da ta lista bude zaista detetova a ne njegovih roditelja. Druga, da se dete nauči pre svega veštinama potrebnim za postizanje ciljeva. Dobar roditelj treba da nauči dete da, čak i ako se desi da se ne ispuni sve što je zapisao i poželeo za sebe, bitno je da je na tome radio posvećeno i aktivno cele godine.

7. Ima jaku etiku. 

Bitno je da dete razume osnovne principe poput – da ne treba da krade, laže, vara, uništava tuđu imovinu i slično. Dobar roditelj će detetu obrazložiti zašto je to važno. Prosto izgovaranje rečenice ,,Zato što sam ja tako rekao/rekla” nije dovoljno dobro objašnjenje. Bez naučenih ovih osnovnih etičkih principa nije isključeno da dete kasnije može da ima probleme sa autoritetom i zakonom.

8. Poznaje istoriju svoje porodice.

Svi roditelji na neki način žele da sačuvaju decu od loših stvari. Zbog toga neretko sakrivaju i stvari poput anksioznosti, depresije, suicida, i različitih bolesti od deteta. Ovo mu nikako ne pomaže. Naprotiv. Možda i samo dete oseća neke simptome mentalnih ili fizičkih bolesti i osetiće se bolje ako zna da to ima veze i sa porodičnom istorijom. Možda će se pre time osvestiti i reći vam da biste nešto preduzeli po tom pitanju. Ovo isto važi i za traume poput zlostavljanja, razvoda i slično. Dete treba da zna.

9. Svesno je svoje i tuđe veroispovesti. 

Koje god da ste vi i vaša porodica veroispovesti, dete treba da nauči da njegova vera nije centar sveta i da postoje i druga verska uverenja kojima se ljudi vode. Dobar roditelj će podržavati, a ne omalovažavati, druge na osnovu njihove verske pripadnosti i učiće dete da isto postupa. Ovo važi i za samu spiritualnost deteta. Ne treba terati decu u nešto što ne žele i ne razumeju. Naprotiv. Kada im je nešto nametnuto, a tako i vera, dešava se da to proizvede potpuno suprotan efekat.

10. Ima obzira i svesno je ljudi oko sebe. 

Vrlo je moguće da će svest o ljudima koji ga okružuju dete razviti tek kao mlad odrastao čovek. Ovo obuhvata razumevanje da nemaju svi iste pogodnosti kao i drugi kao i razvijanje empatije i svesti o tome. Darežljivost ne treba da bude isforsirana, ali treba da bude objašnjena detetu rano u procesu odrastanja, na tom nivou na kom je. 
psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem
Ako roditelji budu učili decu ovih deset stavki, njihovo dete će se razviti u odraslu osobu koja ima zdravu perspektivu sebe, sveta, i svoje uloge u njemu.