Dumskroling, šta je i kako ga sprečiti?

Dumskroling označava beskrajno listanje vesti, društvenih mreža i drugih izvora u potrazi za većinski negativnim vestima. Kako mu stati na kraj?
Dumskroling označava beskrajno listanje vesti, društvenih mreža i drugih izvora u potrazi za većinski negativnim vestima. Kako mu stati na kraj?

Volite da pročitate vesti dok spavate. To je navika koju ste videli još od svog dede, koji bi uveče uzeo novine i zavalio se u omiljenu fotelju, a kada završi gasio sva svetla po kući. Vaš otac je takođe imao taj običaj, a Vi biste se namestili pored njega sa “Zabavnikom” i pokušavali da imitirate njegovu ozbiljnost. Međutim, u poslednje vreme hvatate sebe da sve duže čitate, a kada završite odete na Tviter, Instagram, Fejsbuk ili društvenu mrežu po izboru da vidite šta Vaši prijatelji i milioni drugih stranaca imaju da kažu na ono što ste upravo pročitali. Ubrzo shvatite da je 3 ujutru, da se za samo 3 sata budite za posao, a da niste ni pokušali da zaspite.

Dumskroling je nova pozajmljenica iz engleskog jezika. Nastala je od reči “doom”-propast i “scrolling”-reči koja se i kod nas često koristi da se opiše radnja “listanja” na telefonu. Koristi se upravo kako bi se opisalo beskrajno čitanje i proveravanje vesti i društvenih mreža kako bi se dobile nove informacije, uglavnom negativne prirode. Iako nije nov, posebnu pažnju i popularnost dobio je početkom pandemije. 

Istraživanja već pokazuju da ima negativan efekat na naše mentalno zdravlje. Preciznije, da može izazvati ili povećati anksioznost i depresiju. Takođe povećava nivo stresa, koji onda može ima negativan uticaj na naše fizičko zdravlje (na primer povišen krvni pritisak). Iako ništa od ovoga nije novost ni za one koji to rade, ipak nastavljaju. Zašto? I kako prestati? 

Redukcija neizvesnosti

Naši mozgovi nisu navikli na promene, one izazivaju osećaj nesigurnosti, koji izaziva stanje alarma i stresa i stoga pokušavamo da ih razrešimo. Setite se neke situacije kada ste započinjali nešto novo, recimo prvi put krenuli na psihoterapiju. Verovatno ste dosta istraživali kod kog terapeuta ćete ići, čitali o tome kako psihoterapija izgleda ili se raspitali kod prijatelja koji već ide. To je pokušaj našeg mozga da smanji neizvesnost i time umanji negativna osećanja. Međutim, kada se nađemo u potpuno novoj situaciji, kao što je recimo pandemija smrtonosnog virusa, informacija iz prethodnog iskustva bude vrlo malo. Tada se okrećemo vestima. Što je manje informacija to je neizvesnost veća, mi želimo sve više da je smanjimo dodatnim informacijama i tako završavamo u začaranom krugu čitanja do kasnih sati u noć. 

Strah od propuštanja

U istraživanjima ispostavilo se da strah od propuštanja i dumskroling imaju sličnu prirodu. Želimo da informišemo svoje prijatelje, da znamo iste vesti kao i oni, te da ih samo komentarišemo. Neprijatno se iznenadimo kada shvatimo da komšinica zna vest ili glasinu za koju mi nismo čuli. Znanje, ili njegov nedostatak, u ovom slučaju takođe određuje naš status u grupi što ima poseban značaj (nije isto da li smo “neupućeni” ili “nezainteresovani”, ili čak “glavni izvor informacija grupe”). 

Mehanizam lutrije

Kada nam se nešto dobro desi mi dobijemo dodatni nalet dopamina, serotonina i drugih hormona koji u nama izazivaju sreću. Logično mi takav osećaj želimo da ponovimo i često ćemo zbog te želje ponavljati istu stvar, čak i onda kada nam ne daje taj rezultat. Na ovakvom mehanizmu leže različite igre na sreću poput lutrije, kao i društvene mreže, a možda i dumskroling. Odnosno, ovde se mi nadamo mogućnosti da ćemo dobiti dobre vesti. Kada ispod naslova o broju zaraženih pročitamo kako u još neku zemlju možemo da otputujemo to u nama budi sreću i nadu. Zbog toga nastavljamo da čitamo i one negativne naslove, čak i kada su u većini.

Kako mu stati na put?

Postoje načini da se ovoj navici dođe na kraj. Za početak ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama i sajtovima sa vestima. Ukoliko sami nemate dovoljno kontrole, danas postoje brojne aplikacije koje Vam omogućavaju da ograničite vreme korišćenja drugih aplikacija i sajtova. Vi sami birate aplikacije i vreme na koje biste želeli da ograničite njihovu upotrebu. Nakon isteka tog vremena biće zaključane do sutradan. Višak vremena koji nastane nakon što prestanete da koristite društvene mreže možete popuniti novim hobijem. Da li ste već godinama hteli da naučite da slikate? Ili možda da obnovite igranje fudbala sa prijateljima? Sada Vam je prilika. Možete i da provodite više vremena sa prijateljima u razgovoru ili drugim aktivnostima. Cilj je da vam svima skrenu misli sa vesti koje ste do malopre čitali. Takođe možete i da se vratite treninzima. Na taj način smanjićete bolove u leđima od sedenja ispred kompjutera, a vaše telo nagradiće Vas lučenjem endorfina. psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problemBitno je biti informisan i u toku sa događanjima u svetu. Jednako je bitno sačuvati svoje mentalno i fizičko zdravlje. Niko iz Vaše okoline neće Vam zameriti ako niste čuli najnoviju vest jer ste osetili da Vam je previše informacija. Iako je u današnje vreme teško pronaći balans između ove dve krajnosti, nije nemoguće. Sa druge strane prilično će Vam popraviti kvalitet svakodnevnice.

Prethodni tekstČetiri saveta kako da se nosite sa neuspehom
Sledeći tekstVideo igrice: benefiti i mane
petar vojvodic
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.