Ponekad je teško snaći se u moru ideja, stavova i verovanja i razaznati šta je dobro i korisno za nas, a šta zaobići kao štetno. Pa ipak, kada nismo načisto s tim, najsigurnije je držati se univerzalnih principa. Religijske priče su te koje su uglavnom svuda iste, iz koje god kulture ili podneblja dolazili. One nas uče o etici, vrednostima i moralu, uz prateće rituale i simbole. Kako je religija dovoljno moćna da ponudi duhovnu hranu i smisao mnogima, ne čudi i što ideologije žele sličan uticaj. U tom cilju ponekad „kradu” ove koncepte. Šta to znači i koje su posledice?
Ideologije i religije
Pre nego što zađemo u suštinu, važno je definisati razliku između ideologije i religije. Iako oba sistema utiču na ponašanje i mišljenje pojedinaca, imaju različite polazne osnove.
Religija svojim pričama i mitovima prenosi univerzalne psihološke zakonitosti. Ove legende sadrže arhetipe koji podražavaju ljudsku prirodu. Takođe služe kao vodiči za to kako živeti ispravno. Pri tom, naglašavaju vrednosti, kao što su istina, integritet i individualna odgovornost, a kritikuju nihilizam i moralni relativizam. Pružaju okvir kroz koji možemo da razumemo svet oko sebe, razmrsimo svu složenost života i pronađemo smisao. Zahvaljujući religiji, zajednice se formiraju i odolevaju vremenu, što svojim članovima daje osećaj pripadnosti.
Ideologija, sa druge strane, pruža poprilično pojednostavljen pogled na svet i nudi rešenja za društvene, političke i ekonomske probleme.
„Krađa” religijskih principa
Oduvek su ideologije preuzimale, menjale i koristile religijski model kako bi pridobile sledbenike. Ovo su samo neki od tih elemenata:
- Simboli i rituali: Zastave, himne, parole i razne ceremonije su često adaptirane verzije religijskih rituala. Ideološki pokreti se služe ovim simbolima i ritualima da stvore osećaj zajedništva i atmosferu iz verskih zajednica.
- Kanonizovane priče: Motivi kao što su herojski podvizi, iskušenja mučenika ili bitke često se koriste da bi se ilustrovala „svetost” ideološke borbe.
- Eshatologija: Ako im se pokloni poverenje, mnoge ideologije obećaće bolju budućnost, slično religijskoj nagradi za dobrotu — odlasku u raj posle smrti.
Društvene posledice za pristalice ideologija
Kada ideologije iskopiraju religijske principe, mogu nastati ozbiljni problemi za one koji se pridruže takvim pokretima:
- Zamagljivanje stvarnosti: Sledbenici ideologija mogu biti toliko zaslepljeni „svetim” ciljem svoje borbe, da nisu u stanju da prepoznaju realne probleme i posledice. Ovo može voditi u pogrešne odluke, nekritičko prihvatanje informacija i na kraju, potpunog gubitka veze sa realnošću.
- Dogmatizam: Kada ideologija „umisli” da je religija, postoji opasnost da postane dogmatska. Dogmatizam vodi u netoleranciju prema onima koji imaju različita mišljenja, što može rezultirati nasiljem, proganjanjem ili čak ratovima.
Psihološke posledice za pristalice ideologija
- Gubitak identiteta: Kada se pojedinci pridruže ideološkim pokretima, mogu osećati snažan pritisak da se poistovete sa grupom. To često bude nauštrb ličnih uverenja, vrednosti i stavova. Ideološki pokreti teže emotivno nabijenim narativima o tome ko smo „mi”, a ko su „oni”. To može dovesti do toga da sledbenici osećaju da moraju da se odreknu delova sebe kako bi se uklopili. Ovo može rezultirati osećajem otuđenja, gde pojedinci više ne mogu da pronađu svoje mesto u svetu.
- Gubitak autonomije i slobode mišljenja: Kada pojedinac ostane bez selfa, već počne da doživljava sebe kao deo nečega većeg, može postati podložan manipulaciji i iskorišćavanju. Ovakav dugoročan uticaj može dovesti do duboke unutrašnje krize. Kada pojedinac postane svestan ograničenja ideologije koju prati, može doći do osećaja dezorijentisanosti, depresije ili čak posttraumatskog stresnog poremećaja.
Kako nas religija motiviše?
Navodimo primer pacijentkinje koja se povela za ideologijom da je život bolji u inostranstvu nego u zemlji u kojoj je rođena i odrasla. Dok je savlađivala strani jezik, radeći niže poslove od svojih kvalifikacija, osećala je da gubi identitet. Imala je depresivne epizode usled osećanja kajanja i nostalgije. Bila je razdvojena od porodice i činilo joj se da je njen odlazak besmislen i uzaludan, kad je toliko patnje naneo i deci i njoj. Nije odustala, porodica joj se pridružila, ali nam je poverila da joj je, zapravo, vera u Boga održavala motivaciju i davala snagu.
Religija daje rešenja tamo gde ideologija zakaže
Veruje da to što je uradila ne bi uspela bez božje pomoći, jer sebe nije smatrala toliko sposobnom i hrabrom da se upusti u nešto nepoznato, snađe se i obezbedi bolje uslove života za sebe i porodicu. Pre tog poduhvata sebe je opisivala kao nekog ko ne zna šta hoće.
Test realnosti kao ključna razlika
Ranjiva u toj neodlučnosti, lako je prihvatila ideju ljudi koji nikada nisu živeli van svoje države da je „tamo negde” bolje i otišla. Samo što oni nisu mogli da govore o tome koliko je to teško, iako je možda bolje, što govori o ključnoj karakteristici ideologija, a to je da daju jednostavan odgovor na složena pitanja. Kao i da tvrde nešto bez testa realnosti.
Takođe, pisali smo već i o selektivnom prihvatanju i odbacivanju nekih delova ideologije u tekstu Potraga za smislom i opasnost ideoloških zamki. Zato razmislite dvaput kada vas pristalica neke ideologije uverava u nešto. Pravi vernik je podvižnik, svestan iskušenja na putu uspeha, gde podnosi usamljenost, dugotrajni post i molitve.
Religije postoje vekovima, pa čak i milenijumima, nudeći dosledne i sveobuhvatne okvire vrednosti i verovanja. Tradicionalne religijske vrednosti odolevaju zubu vremena, pružajući utehu mnogima. Kao takve, uticale su i na različite kulture širom sveta. Nasuprot tome, retko koja ideologija ima tako dugu tradiciju, već jedna smenjuje drugu. Dok neke od njih mogu ponuditi rešenja za aktuelne društvene izazove, mnoge, kada se „istroše”, ostavljaju više problema nego što su pokušale da reše.
Oni kojima je važnija suština od forme, stvaran kvalitet života od slike za javnost nadahnuće mogu naći u moralnim načelima, etici i mudrostima kojima obiluju tradicionalne religije.
To su ljudi koji se neće povesti za ideološkim trendovima koji se nameću na skupovima, predavanjima ili protestima. Jako dobro znaju da veću autentičnost, duhovnu dubinu i trajnije vrednosti mogu pronaći u lokalnoj crkvi.
U svakom slučaju, i kada je reč o tradicionalnoj religiji ili modernoj ideologiji, zainteresujte se otvorenog srca, ali ne zaboravite na važnost kritičkog mišljenja. Dajte prednost stabilnim i testiranim principima kojima nas uče religije u odnosu na promenljive i nepouzdane ideološke trendove.
