Kolektivne iluzije podrazumevaju naše mišljenje o tome kakva shvatanja, koje stavove, želje i preferencije ima većina ljudi u našem okruženju. Sa pojavom društvenih mreža i upotrebom digitalnih tehnologija kolektivne iluzije postale su zastupljenije i masovnije nego ranijih godina. Kolektivne iluzije kao socijalni fenomen mogu obuhvatati najrazličitije teme: uspeh, obrazovanje, zdrav način života, rad institucija, poverenje u poslovnom okruženju, kulturne stereotipe. Ono o čemu retko razmišljamo jeste na koji način svako od nas učestvuje u kreiranju i održavanju kolektivnih iluzija i koje su njihove posledice.
Metodologija Proučavanja Kolektivnih Iluzija
Proučavanje kolektivnih iluzija bazira se na otkrivanju ličnog odnosno „privatnog“ stava pojedinca u situacijama kada ga on ne mora iznositi u javnost i kada ni na koji način ne trpi socijalni pritisak. Kada se rade istraživanja na ovu temu ona obično obuhvataju dva upitnika koja se daju ispitaniku. Jednim anonimnim upitnikom procenjuje se stav koji ispitanik ima o nekoj društvenoj temi ili pojavi, a drugim se procenjuje šta on misli koji je stav većine o toj istoj temi ili pojavi. Na taj način otkrivaju se kolektivne iluzije odnosno ono za šta pojedinac smatra da je verovanje i mišljenje većine.
Generacijski Uticaj i Primeri Kolektivnih Iluzija
Uglavnom ne razmišljamo o tome da kolektivna iluzija jedne generacije ima tendenciju da postane socijalna norma sledeće generacije. Možemo reći da kolektivne iluzije današnjice kreiraju vrednosni sistem budućih generacija. Jedan od primera jeste svakodnevno objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama. Svako od nas na društvene mreže stavlja ono što misli da bi se drugima dopalo, čak iako to nije nešto što je na nas zaista ostavilo utisak. Tinejdžeri koji imaju pristup tom sadržaju počinju da veruju da je on verna replika stvarnosti.
Konformizam i Socijalni Pritisak
Konformiranje predstavlja spremnost da se prihvati mišljenje i ponašanje drugih osoba, članova grupe kojoj pojedinac pripada, a da za takvo ponašanje nema racionalnih razloga niti prisila. Iako možda ne deli stavove grupe, pojedinac se priklanja mišljenju većine zato što veruje da je takvo mišljenje očekivano, poželjno i opšteprihvaćeno. Stav grupe podstiče pojedinca da sumnja u sopstvenu procenu. Kao deo grupe, pojedinac usvaja vrednosti grupe koje vremenom sve manje preispituje. Interesantno je da je procentualno mali broj ljudi ekstreman i radikalan u svojim stavovima dok je većina ljudi spremna da se prikloni stavu drugih. Ovo ukazuje na moć botova na društvenim mrežama čiji je zadatak da nam lažno predstave da je stav manjine ili jednog dela populacije zapravo stav većine. Time se stvara socijalni pritisak i smanjuje se verovatnoća iznošenja suprotnog stava.
Iluzija o “Uspešnom Životu”
Pojam konformizma nije nov i u domenu socijalne psihologije već odavno se izučava. Interesantno je spomenuti da je jedna od najrasprostranjenijih kolektivnih iluzija, iluzija o „uspešnom životu“. Naime, američki naučnici ispitivali su šta ljudi veruju da drugi podrazumevaju pod „uspešnim životom“ i šta je ono što bi za njih lično bio uspeh u životu. Većina ljudi odgovorila je da drugi pod uspešnim životom podrazumevaju bogatstvo, slavu i status dok bi oni sami uspehom smatrali da obezbede više vremena koje mogu da provode sa porodicom i uspostave bolje međuljudske odnose.
Promena iz “Unutrašnjosti” i Zaključak
Naučnici su otkrili da se kolektivne iluzije najbrže i najlakše uklanjaju ukoliko promena dolazi „iznutra“. Naime, ukoliko se jedan od članova grupe ohrabri da iskaže neslaganje ili sumnju to će podstaći i druge članove da preispitaju opšteprihvaćene vrednosti grupe kojoj pripadaju. Takođe, neslaganje jednog člana može podstaći i druge da i sami javno iskažu sopstveno neslaganje. Ovakva promena mnogo je brža i efikasnija nego kada pojedinac koji nije deo grupe pokušava da utiče na njene članove da promene svoj stav. Važno je da se podsećamo da kolektivne iluzije nisu činjenične istine o svetu već ideje o tome šta su opšteprihvaćena mišljenja većine ljudi. Zato je neophodno da se društvo neprekidno trudi da omogući da se javno iznose različita mišljenja kako ne bi imali pogrešne predpostavke o tome šta misli većina. Razbijajući kolektivne iluzije stvaramo prostor u kome mladi ljudi i svi ostali imaju mogućnost da iskažu svoje autentične želje i potrebe znajući da i svako drugi ima jednaka prava kao i oni.
