Postoje ljudi koji se uvek žale na vreme kakvo god da je. Ako je hladno, kad će biti toplije, a kad dočekaju leto, onda im fali zima. Vreme provode pasivno ili pod ćebetom ili pod klimom — nemaju volje ni za šta, promena vremena im psihički baš teško pada. Većina se nervira kad im kiša pokvari planove za šetnju, putovanje ili aktivnosti na otvorenom. Roditelji male dece imaju svoje frustracije kad treba da provedu ceo dan kod kuće.

Promena vremena i lokus kontrole

Ti ljudi dopuštaju da zavise od vremena i za njih kažemo da imaju spoljašnji lokus kontrole. Za sve u životu kriv im je neko drugi, pa tako im i tmurni oblak, oluja ili vlaga budu krivci zašto se osećaju ovako ili onako — kažu, promenjlivo, baš kao i vreme. Nasuprot njima, ljudi sa unutrašnjim lokusom kontrole izaći će napolje makar i „sekire padale”, jer su tako odlučili.

Sa druge strane, nisu ni meteoropate izmišljena kategorija ljudi. Neočekivani skok ili pad temperature može imati određeni uticaj na psiho-fizičko zdravlje pojedinca. Meteoropatama je posebno teško na prelazima iz jednog godišnjeg doba u drugo, kada je razlika između jutarnje i dnevne temperature preko 15 stepeni.

Kako vreme, zapravo, utiče na psihu?

Ako joj se predamo, promena vremena nagore može nas prilično demotivisati. Osećamo letargiju ili umor i teško ćemo uložiti napor u neku aktivnost. Međutim, kada je vedro i toplo, s lakoćom izlazimo napolje i bavimo se nekom sportskom rekreacijom ili hobijem, poput baštovanstva. Većini ljudi odgovaraju umerene temperature, pa su tada optimističniji i zadovoljniji. Previše vrućine ili hladnoće nas stresira, pa smo tada skloniji anksioznosti i razdražljivosti.

Nagli skokovi temperatura usred zime mogu posebno otežavati prilagođavanje organizma. Kraća izloženost dnevnom svetlu dodatno doprinosi lošem psihičkom stanju, pogotovu ukoliko osoba ima sezonski afektivni poremećaj. Osim raznih virusa, tokom hladnih meseci mogu da nas muče i simptomi poput apatije, potrebe za dužim spavanjem i prejedanjem.

Simptomi kao posledica naglih promena

Nagle promene temperature mogu prouzrokovati neraspoloženje, umor, glavobolju, iritabilnost, pa čak i kraće depresivne epizode. Promenljive vremenske prilike zahtevaju stalno prilagođavanje organizma novonastalim uslovima, što može dovesti do opšteg osećaja nelagodnosti i psihičke iscrpljenosti.

Promena vremena stvara određene simptome. Oni variraju od osobe do osobe, ali su najčešći:

• Glavobolja i migrena
• Veći intenzitet hroničnih bolova tokom hladnih dana
• Napetost mišića, ukočenost i upala zglobova
• Promene krvnog pritiska
• Poremećaji spavanja
• Anksioznost i nervoza
• Smanjena koncentracija i moć upamćivanja
• Depresivne epizode

Istraživanja koja razbijaju mitove u vezi sa vremenom

Neka od istraživanja ističu nešto neočekivano — „letnji bluz” je češći nego što mislimo, samo što to ljudi nerado priznaju. Nije retko da se osećamo neadekvatno ukoliko smo tužni ili potišteni dok priroda cveta i sija sunce. S tim u vezi, nije pouzdana tvrdnja da sunčeva svetlost povećava sreću. Međutim, može pomoći u smanjenju stresa i frustracije.

Na neke ljude negativno utiče samo jedan vremenski uslov: kiša. Međutim, da li se život zaista čini sivim po kišnom danu? Ne baš, iako pljuskovi mogu izazvati trenutnu zebnju, ali ne menjaju bitno način na koji se generalno osećamo u vezi sa sobom i svojim životom.

Tmurno nebo ne bi trebalo više da vas uznemirava, jer su neka od istraživanja pokazala da nevreme, zapravo, povećava pažnju. A loše raspoloženje povezano je sa boljim donošenjem odluka, jer smo tada realističniji, za razliku od poletnosti koju osećamo u prosečnim prolećnim danima.

Kako pomoći sebi tokom promena vremena?

Koje god simptome prepoznali kad se menja vreme, postoji nekoliko načina kako da se izborite s njima:

1. Redovna fizička aktivnost: Vežbanje može znatno poboljšati raspoloženje, zahvaljujući oslobađanju endorfina. Brza šetnja ili marširanje u mestu mogu doprineti stvaranju toplote iznutra prema perifernim delovima tela. Ovo takođe sprečava ukočenost zglobova. Neki se odlučuju za kućne vežbe, poput joge, istezanja i treninga snage. Leti, naravno, važi obrnuto — najdelotvornije je rashladiti se u obližnjem bazenu.
2. Slojevito oblačenje zimi: Oblačenje u više slojeva odeće obezbediće dodatnu toplotu i izolaciju, kako bi se sprečila preterana napetost mišića. Ovaj savet posebno primenite nakon tople kupke i dobrog sušenja, kako bi se topota što duže zadržala, a vi sprečili grčeve i prehlade.
3. Odgovarajuća nega tela: Dajte svom telu ono što mu je potrebno uprkos visokim ili niskim temperaturama, uključujući dovoljno hidratacije, primenu kreme za lokalno zagrevanje ili hlađenje, utešan topli napitak ili neko hladno osveženje.
4. Pravilna ishrana: Uravnotežena ishrana bogata vitaminima i mineralima pomaže organizmu da se lakše prilagodi promenama.
5. Dovoljno sna: Kvalitetan san pomaže u regeneraciji i boljoj adaptaciji na promene vremenskih uslova.
6. Boravak na svežem vazduhu: Povećava nivo vitamina D, poboljšava raspoloženje i koncentraciju.
7. Vizuelizacija: Stvorite sliku toplog mesta ili jednostavno zamišljajte sebe kako sedite pored kamina sa ćebetom i čajem. Važi i obrnuto — prizovite osećaj prijatne rashlađenosti, zamišljanjem kako plivate u moru. Ova tehnika može biti izuzetno moćna.

Promena vremena, pogotovu kada je neočekivana, može značajno uticati na psiho-fizičko stanje pojedinca. Bitno je prepoznati simptome i ublažiti ih pravilnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima, sa dovoljno sna i tehnikama relaksacije. Adaptacija na promene vremena je individualna — nekom uopšte ne smeta, a neko ne može da smiri aritmije ili spusti pritisak. U svakom slučaju, svesnim pristupom i malim promenama u svakodnevnim navikama, možemo prepoloviti negativan uticaj koji one imaju na naše mentalno zdravlje.