Koliko nam ličnost određuje sreću?

Osim u ekstremnim okolnostima, sreća uglavnom potiče iznutra i ne zavisi toliko od spoljnih faktora

Šta biste rekli da vas neko pita šta vam je potrebno da budete zadovoljniji? Sigurni smo da odgovor većine ne bi bio – bolja ličnost. Kada je u pitanju povećanje sreće, umesto promene unutrašnjih kvaliteta, većina nas prvo pomisli na promenu spoljnih faktora.

Koliki je zaista uticaj spoljnih faktora?

Ovaj fokus je u potpunosti razumljiv, jer spoljni uslovi jasno utiču na našu sreću. Da nije tako, ne bismo primetili dramatično različite nivoe sreće među zemljama sveta. To što su ljudi u Finskoj mnogo zadovoljniji svojim životom od ljudi u Avganistanu, nesumnjivo ima veze sa preovlađujućim životnim uslovima u ovim zemljama i ne može se jednostavno objasniti raspoloženjem Finaca i Avganistanaca.

Dok spoljašnje okolnosti igraju neospornu ulogu u našoj sreći, nauka upečatljivo dokazuje da je ta uloga ograničenija nego što mnogi od nas zamišljaju. Studije sugerišu da se samo oko 10-15% uticaja može pripisati spoljnim okolnostima. Kada ljudi bez poteškoća zadovolje svoje osnovne potrebe, efekat prihoda na sreću počinje da se smanjuje i na kraju dostiže tačku zasićenja, na kojoj viši prihodi više ne vode ka većem blagostanju. Ako već imamo prilično pristojan i siguran život, čini se da će povratak sreće usled poboljšanja naših spoljnih uslova biti prilično skroman.

Sa druge strane, poboljšanje našeg unutrašnjeg života mnogo obećava kao strategija za povećanje sreće. Meta-analiza izveštava da osobine ličnosti – naši uobičajeni obrasci razmišljanja, osećanja i ponašanja – prave razliku od 63% u subjektivnom blagostanju. Svedoci smo efekata ličnosti i kada dvoje naizgled sličnih ljudi tumači potpuno isti životni događaj – raskid, otkaz ili pandemiju – na sasvim različite načine. Jedna osoba može biti psihološki potresena ovim događajima, dok druga može pronaći nove mogućnosti koje ti događaji pružaju.

Ovaj primer takođe ilustruje zašto objektivni životni uslovi imaju samo ograničenu moć u predviđanju subjektivnog blagostanja. Sve što se dešava u spoljašnjem svetu prolazi kroz naše unutrašnje filtere – filtere koje oblikuje naša ličnost. Upravo ti filteri obrađuju sirovinu života i pretvaraju je u veću ili manju sreću. Neki od nas imaju filtere koji su bolje opremljeni za stvaranje sreće, pa se postavlja važno pitanje: Kakva ličnost najviše pogoduje sreći? Šta istraživanja govore o sreći i ličnosti? Koje su to unutrašnje osobine po kojima se najviše razlikuju srećni i manje srećni ljudi?

Nizak neuroticizam

Neuroticizam, kao psihološki pojam, odnosi se na predispoziciju za doživljavanje negativnih emocija. Ove emocije mogu uključivati anksioznost, tugu, bes ili krivicu, a svaka od njih je potpuno prirodna. Čak i najsrećniji ljudi osećaju ove emocije. Međutim, kada je to prečesto, intenzivno i daleko iznad onoga što situacija zahteva, nespojivo je sa zdravljem. Istraživanja stoga direktno povezuju sreću sa niskim nivoom neuroticizma.

Kao i druge osobine ličnosti, neuroticizam je delimično nasledan i bilo bi pogrešno pretpostaviti da je beskrajno promenljiv. S tim u vezi, znamo da je moguće smanjiti neuroticizam intervencijama kao što su terapija, meditacija, psihoedukacija ili trening pažnje. Vođenje fizički zdravog načina života (vežbanje, adekvatan san, zdrava ishrana) takođe  potpomaže bolje regulisanje negativnih emocija.

Pozitivnost

Dok je neuroticizam sklonost ka doživljavanju negativnih emocija, pozitivnost se može smatrati kao sklonost ka doživljavanju pozitivnih emocija (radost, ljubav, nada, zahvalnost, itd.). Neki naučnici su definisali pozitivnost kao sveprisutni pozitivni način vrednovanja stvari i sagledavanja života. Ljudi sa ovom osobinom vide i cene dobro u životu, što služi kao snažan izvor otpornosti u suočavanju sa nevoljama. Pozitivnost je bliska, i osobina je optimizma, koja predstavlja pozitivan stav prema budućnosti. Optimizam je takođe povezan sa psihološkim i fizičkim blagostanjem.

Jedan od načina da gajimo veću pozitivnost je da naučimo da primećujemo dobro oko sebe. Vežbanje zahvalnosti bilo bi efikasno, jer se zahvalnost sastoji u tome da sebe dosledno usmeravamo na ono što nam dobro ide u životu. Još jedan metod za negovanje pozitivnosti je vežbanje uma da stvari posmatra iz konstruktivnije perspektive. Kada nam stvari ne idu na ruku, navika postavljanja određenih pitanja može pomoći u usvajanju bolje perspektive.

„Kako mogu da pretvorim ovu situaciju u nešto bolje?“

„Šta mogu da naučim iz ovoga?“

Dobronamernost

Istraživanja pokazuju da srećniji ljudi imaju pozitivniju i prosocijalniju orijentaciju prema drugima. Oni poseduju kvalitete poput ljubavi, topline, dobroćudnosti, iskrenosti i velikodušnosti. Zdravi odnosi su apsolutno neophodni za sreću, a pomenuti kvaliteti služe da delimično omoguće takve odnose. Čini se da su „biti dobar“ i „osećati se dobro“ blisko povezani, kako su tvrdili mnogi filozofi. Ova veza između vrlina i sreće uzbudljivo je otkriće.

Radoznalost

Iako nekima može biti iznenađujuće, znatiželja je jedna od osobina ličnosti koja pokazuje najsnažniju vezu sa životnim zadovoljstvom. Srećniji ljudi svet obično doživljavaju kao bogato i fascinantno mesto i imaju mnoga interesovanja. Nije teško zamisliti kako radoznalost doprinosi radosti i daje polet životu. Da bismo gajili veći nivo radoznalosti, potrebno je da odvojimo vremena da sledimo svoja interesovanja i stvorimo mogućnosti za istraživanje i nova otkrića u životu.

Da li je moguće promeniti ličnost?

Veliki broj istraživanja sugeriše da je promena ličnosti moguća, samo nije laka. Iako ne možemo stvoriti novu ličnost od nule, možemo je oblikovati u pravcu u kome želimo. Možda nikada nećemo postati najoptimističnija osoba koju poznajemo, ali definitivno možemo postati optimističnija osoba nego što smo trenutno. Možda odugovlačenje nikada neće potpuno nestati iz našeg života, ali nas može posećivati ređe i na kraće periode.

Treba da znamo da plastičnost blagostanja delimično proističe iz plastičnosti ličnosti. Baš zato što naše ličnosti nisu krute i nesavitljive, imamo potencijal da povećamo svoju sreću, bez obzira na to koliko male promene unesemo u svoju ličnost. Takvim promenama vredi težiti, jer su poklon ne samo nama samima, već i ljudima oko nas, a na kraju i celom svetu.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem