Odakle potiče sebičnost i kako sa sebičnim ljudima

sebičnost, sebično, sebični ljudi, nesebičnost, velikodušnost, međuljudski odnosi
Kada je neko sa kim redovno imate posla dosledno egocentričan i misli samo na sebe, tada sebičnost postaje veliki problem

Zamislite da vam se poznanica nedavno požlila na sebičnost svoje dece. Rekla vam je da bi volela da njena deca shvate koliko se ona trudila za njih. „Pohlepni su i egocentrični“. Jasno vam je stavila do znanja da je bila nesebična i velikodušna majka. „Sve što sam uradila bilo je za njih i šta sam dobila za uzvrat“. Svi su se odselili i ne zovu me ni da pitaju kako sam. Moja generacija nije bila takva. Ostajali smo kod kuće i brinuli o roditeljima.”

Sa iznenađenjem ste slušali njene žalbe. Jedan od njenih sinova živi u Kini, a ćerka se preselila na drugi kraj zemlje. Ali oboje je redovno zovu, a rođaci i unuci koji žive u blizini često je posećuju. Takođe znate da se svi oni staraju o njoj i da žele da joj bude dobro.

Sa vaše tačke gledišta, njeni bližnji su sve samo ne sebični.

Pitate se da li ih ona kritikuje. Ako je tako, verovatno se zbog njenih ljutitih optužbi osećaju loše. Efekat optužbi može biti suprotan od onog koji bi majka želela – verovatno su ih njene kritike i udaljile.

Ko je ovde zaista sebičan? Deca – ili njihova majka?

Kako se nositi sa sebičnošću

Sebičnost je veliki problem ovih dana. Napisano je bezbroj knjiga na temu narcizma, pa čak i o zdravoj dozi sebičnosti. Lako vam može otežati život kada je neko sa kim redovno imate posla dosledno egocentričan i misli samo na sebe.

Dve osnovne karakteristike sebičnosti su:

  1. Biti preterano ili isključivo zabrinut samo za sebe.
  2. Nemati obzira prema tuđim potrebama ili osećanjima.

Ako je neko potpuno okrenut samo sebi i ne mari za bilo koga drugog, malo je verovatno da će reagovati na bilo šta što ne služi svrsi ispunjavanja njegovih/njenih potreba.

U nastavku slede četiri saveta koja vam mogu biti od pomoći ukoliko u svom životu imate sebične ljude.

1. Pokušajte da razumete odakle potiče sebičnost

Razumeti ne znači pustiti nekoga da radi šta želi. Ali ako uspete da zastanete i osmotrite ponašanje sa distance i otkrijete šta ga motiviše, imaćete veće šanse da odgovorite na način koji bi mogao umanjiti efekte sebičnosti nekog čina.

Često umemo da pretpostavimo šta motiviše ljude, ali su te pretpostavke najčešće netačne. Možda saosećate sa prijateljicom čija je 80-godišnja majka postala izuzetno agresivna i ljuta. „Mora da je teško gledati je takvu“.  Ali prijateljica vam je odgovorilo da je njena majka čitavog života bila takva – starost i nemoć je nisu učinili posebno drugačijom.

Mala deca su, naravno, uglavnom sebična. Vaspitavanje dece za život u društvu je pomoći im da shvate da drugi ljudi imaju osećanja i potrebe koje se moraju poštovati. Oni nisu rođeni sa ovim veštinama, i nije neprikladno da pre svega žele da zadovolje svoje potrebe.

Bolesni ljudi i stariji ljudi takođe često deluju „sebično“ jer se, gotovo nužno, fokusiraju samo na jednu stvar — na sebe. Žena koju smo opisali na početku ovog teksta, prema rečima njene dece, bila je ljubazna i velikodušna majka. Uvek je bila pomalo uznemirena, ali kako je starila, njena anksioznost se povećavala. Uplašena činjenicom da živi sama, postala je sebična i zahtevna. Istina je, međutim, da je ona ponosna na svoju decu i da ih jako voli. Ne želi da se vrate kući, niti želi da na bilo koji način remeti njihov život.

Dakle, šta je potrebno učiniti u ovakvoj situaciji?

Kada su razumeli šta motiviše njenu razdražljivost i sebičnost – njene strahove i strepnje u vezi sa činjenicom da živi sama – njena deca su bila u stanju da sprovedu u akciju važan mehanizam suočavanja, a to je…

2. Ne shvatajte sebičnost lično

Potrebno je da se setite ovoga češće nego inače Ovo je glavni alat za suočavanje sa sebičnošću, ali i sa mnogim drugim vidovima ponašanja. Samo zato što neko kaže da ste npr. sebični, to ne znači nužno da radite nešto loše. Ono što verovatno znači je da ta osoba želi da uradite nešto drugo što bi moglo biti ispravno za njih, ali ne nužno i za vas.

Deca sa početka teksta su se odlično snašla zahvaljujući tome što optužbe nisu shvatila lično. Kao rezultat toga, bili su u mogućnosti da pomognu svojoj majci da napravi neke važne promene u svom životu. Oni su svoje brige prvo podelili međusobno, a zatim i sa njom. Razmotrili su opciju da se ona preseli bliže nekome od njih, ali su se svi složili da bi bila još usamljenija bez svojih prijatelja i poznatih aktivnosti. Tako su razradili plan koji je uključivao strukturisane posete svakog deteta. Kada bi postala usamljena, mogla je da pogleda u svoj kalendar i seti se da je očekuje planirana poseta u bliskoj budućnosti. Sa tim, ne samo da je postala manje kritična prema svojoj deci, već se i više uključila u svoj svakodnevni život.

3. Nemojte pretpostavljati

Jedan zaista koristan način da se nosite sa nečijim optužbama jeste da ih smirenim i promišljenim tonom pitate šta zaista misle. Mogu li da vam objasne kako ste npr. sebični? Šta bi oni želeli da uradite drugačije?

Ako to ne možete učiniti – a postoji mnogo dobrih razloga zbog kojih možda ne biste mogli – možete i sami sebi postaviti ta pitanja. Na primer, čini se da postoji zajednički kulturni konsenzus da je imati dete nesebična stvar i da je nemati decu sebično. Ali da li je to zaista istina? Skoro svi koji su osnovali porodicu učinili su to iz sebičnih razloga. Oni žele da budu voljeni i da vole (o, da, i to je sebično); da ugode roditelju ili da se bliže povežu sa partnerom ili supružnikom; da budu deo porodice, itd. Nema ništa loše u ovim sebičnim razlozima. Važno je samo ne pretpostaviti da su zaista nesebični. U stvari, ako bismo mogli iskreno da prihvatimo da imamo decu iz sebičnih razloga, mnogi roditelji bi bili manje uznemireni kada im ove potrebe nisu zadovoljene.

Veoma često i veoma lako umemo da se žalimo na nedostatak velikodušnosti kod drugih, ali daleko teže umemo da prepoznamo sopstvene neuspehe u ovoj oblasti. Jer druga strana ove medalje je uprvo strah da smo upravo mi sebični.

4. Zapamtite da je određena količina sebičnosti zdrava

Zdrava sebičnost ne samo da nas podseća da treba da se brinemo o sebi, već nam i omogućava da brinemo o drugima. Čak i nesebična briga i velikodušnost nisu zaista nesebični. Ako se osećate dobro kada učinite nešto za nekog drugog, onda je to ipak donekle sebično, zar ne? Naravno, to ovakav postupak ne čini lošim- ništa ne bi trebalo da vas spreči da budete tu kako za sebe, tako i za druge.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekstKoliko nam ličnost određuje sreću?
Sledeći tekstIzazovi sa kojima se susreću visoko racionalne žene
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i Doktor nauka. Direktor udruženja za mentalno zdravlje - Psihocentrala