Verujemo da je većina nas za multitasking čula tek na poslu u nekoj kompaniji. To je ono što se nađe kao uslov u gotovo svakom oglasu. Međutim, da li je to zaista paralelan rad na dva zadatka ili je to, zapravo, “switch-tasking”, skakanje sa zadatka na zadatak?
U kompaniji (ne u fabrici) na poziciji iz kategorije „belih kragni” (intelektualni zadaci) teško da možete postići multitasking. Pa ni isticanje tog kriterijuma u oglasu nije fer. Druga je priča ako radite na traci i izvodite neke automatizovane radnje. Mada se podeljena pažnja svakako ne preporučuje, jer rukujete barem jednom mašinom.
Kada možemo, a kada ne možemo da izvodimo dve aktivnosti odjednom? Od čega to zavisi?
Šta čini našu radnu memoriju?
Kognitivni psiholozi razlikuju tri dela radne memorije: vizuo-spacijalnu matricu, fonološku petlju i centralnog izvršioca. Fonološka petlja obraćuje verbalne informacije, dok pomoću vizuo-spacijalne matrice opažamo sve ono što postoji oko nas. Centralni izvršilac odlučuje kako će rasporediti naše kapacitete i čemu dati prednost.
Šta utiče na multitasking?
Rutinske radnje zahtevaju manje pažnje, odnosno manje kapaciteta, jer smo ih odavno naučili i sad ih samo ponavljamo. Samim tim, višak kapaciteta možemo da preusmerimo na nešto drugo. Kada bi se vozači setili svojih početaka, rekli bi da su svu svoju pažnju usmeravali na uslove saobraćaja i uputstva instruktora, a da muziku na radiju nisu ni konstatovali. S vremenom i uz praksu počinjemo, ne samo da čujemo radio, već i da pevamo poznate pesme. Međutim, kada idemo na nepoznati put, ponovo nam treba puna pažnja za vožnju i radio se gasi.
Takođe, gotovo je nemoguće raditi više novih stvari koje spadaju u isti domen. Na primer, ne možemo da telefoniramo i pišemo roman ili naučni rad istovremeno. Ili će nas sagovornik posle nekog vremena pitati da li ga slušamo. Ili će rečenice koje pišemo biti potpuno nepovezane i gramatički neispravne.
Saveti
Odustanite od toga da radite dva odgovorna i značajna zadatka istovremeno. Zapravo će vam pažnja samo skakati sa jednog na drugi, bez zadržavanja i na jednom od njih. Kao rezultat imaćete dva polovično urađena zadatka umesto jednog kvalitetnog. Dakle, kada imate zadatak do kog vam je stalo, posvetite mu punu pažnju i ostalo zaboravite.
Osim toga, kada se okupirate samo jednim zadatkom, primetićete da izrada ide brže i oduzima vam manje vremena nego kada pokušavate da multitaskujete. To je tako, jer vaš mozak sada ne mora stalno da ulaže dodatnu energiju u preusmeravanje pažnje, već može lepo da se posveti samo jednom zadatku pred sobom.
Sledeći savet je vežba. Što više radnji uvežbate, to će vam lakše padati i zahtevaće manje pažnje. Dakle, ukoliko imate neki svakodnevni zadatak koji vam oduzima previše pažnje, praktikujte ga češće kako biste ga bolje uvežbali.
Iako vrlo vrednovana veština danas, multitasking nije garancija kvaliteta rada niti zaposlenog. Kao i u poznatoj basni sa zecom i kornjačom: nekad je bolje naizgled usporiti, ali ostati fokusiran na cilj, nego biti brz, ali rasejan. Procenite svoje prioritete i radite na njima tim redosledom. Treba se zadovoljiti time da što više toga uradite u toku dana, jedno po jedno, ali ne i istovremeno. Dešava se da prionemo na više toga istovremeno, jer ne možemo da se odlučimo šta nam je važnije od čega ili zato što smo predugo odlagali i otaljavali. Tu nam multitasking neće pomoći, već rešavanje problema ambivalencije.
Ukoliko ste dugo nezadovoljni koliko postižete za određeni vremenski period ili vam se čini da ste demotivisani ili da vam je sve važno ili ništa, obratite se stručnjacima za mentalno zdravlje. Moguće je da je sve u redu sa vašom radnom memorijom, ali da se zbog nečega samosabotirate, pa je ishod drugačiji od zamišljenog.
