Da li ikada zateknete sebe u vrtešci svoje neodlučnosti- kako bespotrebno, u nedogled, razmišljate o nekoj odluci ili na svaki mogući način izbegavate donošenje odluke ? Kada imate nekoliko (često podjednako dobrih) opcija između kojih možete izabrati, neiscrpno istražujete svaki detalj, premišljajući se satima, ili danima, da biste se na kraju osećali izmoreno i savladano. Da li vam ovakva situacija zvuči poznato? Svima nama je ponekad konačni izbor pomalo zastrašujuća misao, zahvaljujući svim opcijama koje preostaju, nesigurnosti da li smo napravili pravi izbor, i „šta ako“ pitanjima.
Istraživači su ovom ponašanju posvetili poslednje tri decenije i nazvali ga neodlučnošću, odnosno prokrastinacijom donošenja odluke.
Neodlučnost kao strategija
Neodlučnost je vrsta hroničnog odugovlačenja do kog dolazi kada neko mora da donese važnu, često stresnu odluku, ali se oseća preplavljeno brojem izbora. Sledi potraga za informacijama koja se pretvara u izgovor da nije bilo dovoljno vremena za donošenje konačne odluke. Ovakve osobe nisu lenje- samo čine sve da izbegnu tešku odluku. Primer ove situacije je izbor odgovarajućeg posla ili odabir partnera.
Istraživanja su pokazala i da je neodlučnost povezana sa neuroticizmom. Osobe koje ispoljavaju neuroticizam kao crtu ličnosti imaju tendenciju da razmišljaju o svemu što bi moglo poći po zlu. Odlaganje ili izbegavanje donošenja odluka za njih je strategija pomoću koje izbegavaju zamišljene negativne posledice. Međutim, ovo je samo kratkoročni lek za uznemirenost pri donošenju odluke.
Neodlučni ljudi često ulažu velike napore kako bi stvorili situacije u kojima ne moraju da donose odluke, često tvrdeći da su jednostavno zaboravili („Nisam stigao/la da istražim sve izbore“) . Oslanjaju se na druge, i prepuštaju donošenje konačnih odluka drugima. A kada je ishod odluke neuspeh, oni mogu da okrive drugog, a ne sebe, jer odluku nisu doneli oni. Čak i ako su oni doneli konačnu odluku, za loše rezultate uglavnom krive nešto izvan sebe i svoje kontrole. Ovo je jedan od načina da se održi samopoštovanje- prebacivši krivicu na spoljne faktore. Krajnja svrha ovakvog ponašanja je da se osoba oseća dobro u sadašnjosti, i da izbegne stresnu situaciju donošenja odluke, odlažući to za neko drugo vreme.
Neodlučnost može biti uzrok odugovlačenju, ali odugovlačenje tada služi kao mehanizam za suočavanje sa problemom donošenja teške i važne odluke.
Neodlučnost nije nimalo trivijalna: kada je potrebno doneti odluku u važnoj životnoj sferi, strah od pogrešne odluke može biti parališući. Neodlučnost dovodi do anksioznosti, zabrinutosti, kajanja, stida, hroničnog nezadovoljstva. Negativno utiče na kvalitet života, društveni život i celokupno blagostanje.
Kako do lakšeg donošenja odluka
Istraživanja pokazuju da motivacija za promenom treba da dolazi iznutra, dok su spoljni motivatori samo privremeno rešenje, koje neće trajno promeniti život neodlučnih pojedinaca. Međutim, istraživanja takođe pokazuju da čak i manje promene mogu dovesti do značajnog poboljšanja kvaliteta života. U nastavku govorimo o efikasnim metodama koje nam mogu pomoći u donošenju odluka.
Napravite plan
Istraživanja pokazuju da postavljanje izvodljivog, konkretnog, kratkoročnog i detaljnog plana za donošenje odluke u velikoj meri smanjuje odlaganje, i promoviše uspeh. Na primer, efikasnije je sebi reći „Sutra ću tri sata razmišljati i odlučiti šta da uradim sa svojim starim automobilom “, umesto da razmišljate i nejasno planirate da donesete odluku u nekom trenutku u budućnosti- „ Razmišljaću o tome kada za to dođe vreme. “
Obratite pažnju na ono što govorite sebi
Jedan od važnih uzroka neodlučnosti je nisko samopouzdanje, negativne i samokritične misli, kao i sumnja u svoju sposobnost. Kao i u svemu ostalom u životu, i mi sami postajemo bolji vežbom i malim koracima. Donošenje manjih odluka, uz svesno i namerno okretanje pozitivnim ishodima, pomoći će u izgradnji samopouzdanja, osećaja efikasnosti i očekivanja uspeha. Praćenje i osluškivanje sopstvenih misli i sumnji u sebe pri donošenju odluka podjednako je važno. Istraživanja sugerišu da upotreba unutrašnjeg monologa može pomoći u razrešenju zastrašujućih osećanja i nerealnih uverenja usled kojih se osećate preplavljeno kada je potrebno doneti važnu odluku.
Ograničite svoje izbore
Još jedna od intervencija koja može ublažiti neodlučnost jeste da ograničite svoje mogućnosti. Veliki izbor lako može učiniti teškim i sam početak razmatranja opcija koje su vam dostupne. Ako neka opcija ni približno ne zadovoljava vaše potrebe, eliminišite je odmah. Ne trošite vreme zalazeći u detalje. Obratite pažnju na svoje misli- poslušajte svoj unutrašnji glas. Šta govorite sebi kada je potrebno da odlučite između različitih, a jednako primamljivih alternativa? Da li je vaš um opterećen „šta ako“ pitanjima? Da li razmišljate o tome šta ćete sve propustiti odabirom jedne opcije, umesto druge? Svesnost o ovim mislima je važan korak ka promeni.
Preračunajte se
Izvadite svoju beležnicu i navedite prednosti i nedostatke svakog izbora, a zatim konsultujte svoj sistem vrednosti. Ovo takođe može kasnije poslužiti kao podsetnik, ako ikada u budućnosti posumnjate u svoj izbor. Ovako možete pregledati spisak, kako biste se setili zašto ste doneli odluku koju ste doneli, i možete izbeći kajanje.
Ne žurite
Ovo može izgledati neobično, ali- dajte sebi dovoljno vremena da donesete odluku, samo bez zastoja. Prikupite sve potrebne detalje kako biste doneli informisanu odluku. Izdvojite unapred dovoljno vremena za pažljivo razmatranje opcija. Kada prikupljate informacije kako biste stupili u akciju i zaista doneli odluku, onda ste daleko od odlaganja.
Ne osvrćite se
I ono poslednje, ali ne i najmanje važno- ne gledajte unazad. Kada donesete odluku, nastavite dalje i gledajte napred. Potrebno je da se krećemo napred, da donosimo odluke i živimo ih bez stalnog osvrtanja unazad. Vreme teče samo u jednom pravcu. Jedini trenutak u kome vredi osvrnuti se, jeste onaj u kome ste odlučili da sebi odate priznanje, i sagledate koliko ste napredovali.
Šta ako…?
Ukratko, donesite odluku i krenite u akciju. Hoće li doneta odluka biti pogrešna? Da li bi drugačija odluka donela bolji ishod? Možda. Ali, da li će se svet srušiti ako pogrešite? Najverovatnije, ne. Mi smo stvoreni tako da ponekad doživimo i neuspeh. Ali smo i bića koja umeju da ustanu, izdignu se iz neuspeha kao feniks iz pepela, i ponovo krenu napred.