Depresija nakon postignutog cilja

Depresija se može javiti nakon realizovanog cilja koji smo sebi zadali. Osećamo gubitak i nismo sigurni šta je naš suštinski smisao.

U životu često nam je nametnuta ideja: postavi sebi cilj koji moraš da ostvariš. Osećaj uspeha, zadovoljstva i sreće dolazi sa postizanjem tog cilja.  A da li je to baš tako?  Da li depresija može da se javi nakon realizovanog zadatka i cilja. Da li vam se nekad desilo da ste postigli zadati cilj: položili ispit, završili neki projekat, osvojili lični ili svetski rekord i da ste se nakon postignutog cilja osećali prazno, neispunjeno, depresivno. Da li ste se osećali kao da vam je neko nešto oduzeo?

Zašto je cilj povezan sa zadovoljstvom i srećom?

Psihološki gledano, cilj nam može dati snažan osećaj uređenosti i pravca ka kome se krećemo. Čovek ima prirodnu želju da dela, i može se osećati dobro i zadovoljno u tom procesu kao i prevazelaženju određenih faza koje su deo tog cilja. Ali što je možda još važnije, ciljevi mogu uticati na naš opšti utisak povezanosti i svrhe. Pozitivne atribute, kao što su inteligencija, istrajnost, radoznalost i nezavisnost, pripisujemo našem stepenu angažovanja u nečemu. Sve ovo nam pomaže da osetimo da, kada imamo neki posao, imamo i ličnu vrednost i ulogu u društvu.

Često se možemo identifikovati sa onim što radimo, čime se bavimo i definisati čitavo svoje postojanje time. Dokaz za to je kako reagujemo kada nas neko pita čime se bavimo. Kažemo: „Ja sam (student, lekar, pisac, prodavac, muzičar)“, povezujući pojam postojanja sa našim poslovima, a ne „ja (studiram, lečim, pišem, sviram, prodajem)“.

Zašto ponekad nastaje depresija nakon uspeha?

Šta se dešava kada je cilj postignut i odjednom iza vas? Ne možemo da definišemo sebe onako kako smo to radili ranije, a to je da smo se posmatrali kroz prizmu zadataka koji obavljamo. Odjednom imamo vreme koje ne znamo kako da ispunimo. Osećamo tugu u nekim slučajevima i depresiju jer imamo osećaj gubitka. Preispitujemo se na milion načina. Biohemijski se to može jednostavno objasniti. Mozak oslobađa dopamin, hormon povezan sa motivacijom i srećom, u iščekivanju nagrade. Dakle, kada planirate i znate da ćete raditi nešto, vi ste u biološkoj poziciji da se osećate dobro. Svaka prekretnica vam daje još jedan skok dopamina, zbog čega želite da nastavite sa poslom. Ali kada postignete svoj cilj, oslobađanje dopamina opada. U najgorem slučaju, ovo može dovesti do toga da očajnički skačete od cilja do cilja u nadi da će vas nešto, bilo šta, učiniti zaista zadovoljnim i srećnim. Upravo tu leži opasnost u mogućem nastanku apatije, depresije, nesvrsishodnosti i besmisla.

Važno je osvestiti da nas u životu ne definišu samo naši ciljevi i zadaci, već povezanost sa samim sobom, sa našim bližnjima. Takođe važno je da imamo razna interesovanja, da smo povezani sa detetom u sebi. Da imamo hobije, da dajemo sebi dozvolu da odmaramo, odložimo, oslobodimo se uverenja da nešto „ moramo „.

Šest načina da sprečite depresivnost nakon postignutog cilja

1. Nemojte ostvarivati više zadataka simultano tj. istovremeno iako ste za to sposobni. Ako imate druge stvari na kojima radite istovremeno, onda kada se jedan projekat ili cilj završi, možete da promenite brzinu i da se ponovo fokusirate na nešto novo i izbegnete osećaj „gubitka“ .
2. Kreirajte niz . Naučićete da mentalno povežete kraj početnog projekta sa početkom sledećeg, tako da završetak početnog rada više deluje kao prekretnica, a ne kao potpuni prekid. Uradite sve što možete da prelazak između projekata bude što lakši, tako što možete da se pripremate za sledeći projekat dok jedan privodite kraju.
3. Pauzirajte i razmislite. Ponekad kada završite nešto veliko i zapravo nemate nikakve druge ciljeve, možete biti preplavljeni pitajući se da li ste dostigli vrhunac ili je vreme koje ste potrošili bilo vredno truda. Odvojite vreme da se osvrnete unazad i identifikujete šta ste naučili ili kako ste rasli.
4. Uživajte u porcesu koji vas vodi do cilja. Razmislite kakvo ste iskustvo stekli tokom rada na zadaktu, koje su vam bile snage, a koje slabosti. Da li ste nešto novo otkrili u vezi sebe i načina kako funkcionišete dok radite neki zadatak. Vodite se idejom da je cilj samo pokretač za lični razvoj, a da je sam put kojim idete ono najvrednije što ćete dobiti u tom procesu.
5. Odmerite svoje snage. Nemojte praviti diskrepancu između svojih želja i svojih mogućnosti. Postavljajte realistične ciljeve koji su ostvarivi, ali koji vas stimulišu na napredak i prevazilaženje nekih aktuelnih ograničenja.
6. Odvojite vreme da se povežete sa sobom. Cilj i zadaci su samo deo našeg funkcionisanja, ne čine naš kompletan identitet. Povežite se i sa drugim ulogama i snagama koje nosite u sebi.psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problemDajte smisao onome što ste radili. Na način što svoje lično iskustvo možete preneti na druge i pomoći im u rešavanju sličnih ciljeva i problema. A samim tim i vaš rad dobija višu vrednost i gubi dimenziju vremena nečega što je za vas bilo konačno i privremeno. A deljenje iskustva koja imamo, povezivanje sa drugima nam može dati osećaj zadovoljstva i svrsishodnosti koji ima veću vrednost od pukog ostvarenja ličnog cilja.

Prethodni tekstZašto igramo psihološke igre u partnerskim odnosima?
Sledeći tekstŠta je to sublimacija?
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.