Kasno je, a ti ne možeš da prestaneš da misliš o tome koliko ne želiš da ideš sutra na posao. Nekada si uspešno obavljao/obavljala sve što se od tebe tražilo, ali sada nešto nedostaje. Ne osećaš entuzijazam kada su u pitanju projekti na kojima radiš, ali takođe znaš da nije došlo vreme ni da promeniš posao. Da li si pod prevelikim stresom? Da li je u pitanju izgaranje na poslu? Ili nešto potpuno treće?
Šta podrazumeva izgaranje na poslu?
Izgaranje na radnom mestu podrazumeva da se nalaziš u situaciji u kojoj ne možeš više da podneseš količinu stresa na poslu, osećaš se iscrpljeno, nemaš više volje ni snage da obavljaš svakodnevne poslovne aktivnosti, ,,okrene ti se želudac” svaki put kada pomisliš na svoje radno mesto, imaš utisak kao da ne umeš više ni da radiš to što se od tebe traži.
U daljem tekstu govorimo o 5 zabluda kada je u pitanju izgaranje na poslu.
Zabluda br. 1: Izgaranje na poslu znači da si slabić i da ne možeš da podneseš stres.
Deluje ti kao da svi u tvojoj okolini bolje podnose stres i zadatke koje treba da obavljaju od tebe. Osećaš se kao da si jedini slabić u timu koji ne može da se izbori sa svakodnevnim aktivnostima na poslu. Kada smo preumorni i obuzimaju nas negativne emocije, često je to trenutak u kojem se javljaju i jaka samokritičnost i težnja da dovodimo u pitanje sve – od načina na koji radimo do toga kako se osećamo.
Međutim, ispostavilo se da postoji bolji način da se izborimo sa stresom na radnom mestu, i nema nikakve veze sa jogom ili vežbanjem. Prvi je da preispitaš svoj doprinos timu. Neka istraživanja su potvrdila da osobe koje znaju da doprinose svom radnom mestu, kao i to da su njihov rad i učinak bitni, ređe izgaraju na poslu. Drugi način je da pomogneš drugima. Naime, to što ćeš da pomogneš drugima može da dovede do spoznaje da je tvoj rad bitan i da ima smisla, što može značajno da smanji posledice izgaranja na poslu.
Zabluda br. 2: Izgaranje na poslu znači da ti je potrebna velika životna ili poslovna promena.
Bitno je napomenuti da to što je došlo do izgaranja na poslu ne znači da ne voliš svoj posao. Mnogo ljudi koji dođu do ovog nivoa stresa se zapravo plaše da će morati da ostave posao koji vole. To ne mora da bude tako. Jednostavno moraš da naučiš kako da izgradiš lične granice, da nađeš vreme i energiju za sebe, kao i da poboljšaš svoju rezilijentnost na stres. Probaj da iskoristiš svoje principe, dobre strane, i ono što te zanima da pristupiš svom poslu na drugačiji ili nov način, da primeniš iste te principe u svom ponašanju sa kolegama kao i na to na koji način gledaš na svoj posao i radno mesto.
Zabluda br. 3: Moraš da sakriješ izgaranje na poslu od svih.
Ako patiš od sindroma izgaranja na poslu, vrlo je verovatno da su to već svi primetili. Premorenost, cinizam, smanjena efikasnost na poslu nisu stvari koje mogu da se sakriju. Moguće je da tražiš više slobodnih dana nego obično, da se brecneš povremeno na kolege, i da provodiš više vremena sam/sama u kancelariji umesto da povremeno izađeš i da porazgovaraš sa ostalim kolegama. Šta god da radiš, znaj da nije neprimećeno. Za početak, ako želiš da rešiš sindrom izgaranja na poslu, probaj da porazgovaraš sa svojim šefom ili supervizorom da vidiš kako on ili ona mogu da ti pomognu kada je u pitanju ovaj problem. Takođe, može da ti bude od koristi da se poveriš dragom prijatelju ili čak da potražiš i stručnu pomoć.
Zabluda br. 4: Odmor ili koji slobodan dan će rešiti izgaranje na poslu.
Većina ljudi koja pati od sagorevanja na poslu smatra da će kraći odmor ili koji slobodan dan rešiti njihov problem izgaranja na poslu. Sami šefovi nekada ne mogu da razlikuju, sem ako im se direktno ne obratiš, da li je u pitanju samo trenutni stres ili izgaranje na poslu i sami predlože da uzmeš slobodan dan. Zato je bitno porazgovarati sa supervizorom i objasniti da nije u pitanju samo loša nedelja već mnogo više od toga. Potrebno ti je da se ceo koncept rada i učinka promeni da bi ti bilo bolje na radnom mestu.
Zabluda br. 5: Ako patiš od simptoma izgaranja na poslu znači da patiš i od depresije.
Sindrom izgaranja na poslu i depresija mogu da budu povezani, ali ne mora da znači. Istraživanja su pokazala da je depresija uzrok izgaranja na poslu samo u 20% slučajeva, dok su u ostalih 80% u pitanju stres, osećaj kao da tvoj rad nije bitan, kao da tvoja uloga na poslu ne doprinosi mnogo, neslaganje sa kolegama, previše posla, i slično. Nekim ljudima se čak dešava i da iskuse panične napade kada pate od sindroma izgaranja na poslu, ali to ne znači da pate i od anksioznosti i depresije. Izgaranje na poslu je prilično kompleksan sindrom, stoga je potrebno razumeti koji je njegov uzrok i posvetiti dovoljno pažnje njegovom rešavanju. U današnje vreme, svi provodimo previše vremena na poslu da bismo se osećali loše na radnom mestu. Sindrom izgaranja na poslu je vredan rešavanja, jer svako zaslužuje da ima dobar balans između privatnog i poslovnog života, kao i to da se na radnom mestu oseća produktivno i cenjeno.