Radni dan je završen, ali obaveze i dalje stižu. Odgovarate na još jednu poruku, odlažete odmor i pokušavate da nadoknadite ono što niste stigli. Kada ovakav ritam potraje, vredi pogledati i zahteve posla i način na koji na njih odgovarate.
Šta je sindrom izgaranja?
Sindrom izgaranja, poznat i kao sagorevanje na poslu ili burnout, povezan je sa hroničnim stresom na radnom mestu kojim se nije uspešno upravljalo. Svetska zdravstvena organizacija ga u ICD-11 opisuje kao pojavu vezanu za rad, a ne kao samostalnu bolest. Ova definicija odnosi se na profesionalni kontekst, ne na svaku vrstu životne iscrpljenosti. Opis izgaranja u ICD-11 izdvaja tri dimenzije:
- Iscrpljenost: osećanje da ste ostali bez energije.
- Udaljavanje od posla: sve veća negativnost ili cinizam prema poslu.
- Smanjena profesionalna efikasnost: osećanje da posao obavljate manje uspešno.
Koji uslovi na poslu povećavaju opterećenje?
Obratite pažnju na obim zadataka, rokove, mogućnost da utičete na svoj rad i podršku koju dobijate. Stalno dodavanje novih obaveza, nejasna očekivanja i loši odnosi u timu zaslužuju razgovor i promenu organizacije rada. Izgaranje ne treba svesti na osobinu ličnosti ili nedostatak discipline.
Pauze i odmor imaju svoje mesto, ali smernice NICE za mentalno zdravlje na radu naglašavaju da individualne tehnike ne treba da zamene smanjivanje izvora stresa u organizaciji. Ako se posle odmora vraćate istim neizvodljivim zahtevima, u plan uključite i promene uslova rada.
Umor, stres i depresivno raspoloženje
Umor, teškoće sa koncentracijom, razdražljivost i promene sna mogu pratiti stres. Sami po sebi ne potvrđuju izgaranje. Prema HSE smernicama o znacima stresa, promene ponašanja i funkcionisanja mogu ukazivati i na druga stanja, pa je važno proceniti uzrok.
Ako uz iscrpljenost imate dugotrajnu tugu, gubitak interesovanja ili zadovoljstva i teškoće u svakodnevnom životu, razgovarajte sa lekarom. Više o tome pročitajte u tekstu o depresiji. NHS preporučuje pregled kada simptomi depresije traju veći deo dana, svakog dana, duže od dve nedelje; ako su tegobe ozbiljne, potražite pomoć ranije.
Od prepoznavanja problema do konkretnog koraka
Zabeležite šta Vas najviše iscrpljuje i kako to utiče na rad i život van posla. Ako se teško nosite sa stresom ili pokušaji da ga ublažite ne pomažu, obratite se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje. NHS smernice za stres preporučuju traženje podrške u takvim okolnostima.
Za pripremu razgovora o opterećenju i dogovor o narednim koracima pročitajte šta učiniti kada Vas posao iscrpljuje.
