Deca i stres: Kako im pomoći? 

deca, stres, vannastavne aktivnosti, stres kod dece, preteran stres kod dece, fizički simptomi stresa, anksioznost, depresija, roditeljstvo, vaspitavanje
Deca imaju veliki strah da će pogrešiti. Podsetite ih povremeno da je normalno da ne znaju sve i da nekada ne urade sve ,,kako treba”.
Zakaži sada

Više od 20% dece kaže kako se mnogo brine. Nažalost, roditelji ne uzimaju njihovu brigu ozbiljno. Misle da je detinjstvo doba bez problema i da njihova deca nemaju oko čega da se stresiraju. Međutim, stres pogađa decu svih uzrasta i to na različite načine.

Kako stres pogađa decu? 

Deca se bore sa drugačijom vrstom stresa u poređenju sa njihovim roditeljima. Brinu se da li će da budu dobri đaci, kakve su im veze sa braćom, sestrama i vršnjacima, svesni su finansijske situacije u porodici i sve ovo ih veoma pogađa. Mentalni problemi poput anksioznosti, depresije i preteranog stresa mogu negativno da utiču na njihov rast pogotovu što su njihovo telo i mozak i dalje u fazi razvoja. Stres može da odvede kasnije u različite probleme sa srcem, preteran strah, socijalnu anksioznost, separacionu anksioznost i slično.

Neki veoma uobičajeni znaci da dete pati od preteranog stresa uključuju: 

  • Glavobolje;
  • Bolovi u grudima;
  • Lupanje srca;
  • Bolovi u stomaku;
  • Zamor;
  • Anksioznost;
  • Društvena izolovanost;
  • Nezainteresovanost da se bavi uobičajenim aktivnostima;
  • Nagle promene raspoloženja;
  • Agresija;
  • Burne emocionalne reakcije;
  • Problemi sa koncentracijom.

Kako da pomognete detetu da se bori sa stresom? 

Da bi dete naučilo kako da se bori sa stresom ono treba da savlada veštine poput rešavanja problema, planiranja, učenja kada da kaže ,,da” a kada ,,ne” određenim aktivnostima. Takođe je podjednako bitno da deca vide od roditelja kako se oni na pravilan način nose u stresnim situacijama, jer najviše uče posmatrajući ukućane. Imajte na umu da ako ne naučite dete da se nosi sa situacijama koje mu nisu prijatne ili izazivaju preteranu brigu, nije isključeno da će u nekom trenutku ono posegnuti za hranom (prejedanje), drogama ili alkoholom. Sve ovo jer neće znati drugačije.

1. Prestanite da ih zatrpavate obavezama i vannastavnim aktivnostima. 

Jedna od najstresnijih stvari za dete je da ima previše obaveza i vannastavnih aktivnosti. U današnje vreme od prosečnog deteta se očekuje da bude odličan učenik, sjajan u aktivnostima posle škole, da dođe kući i radi domaći do vremena za spavanje da bi sve to ponovilo sutradan. A gde je vreme za odmor i zabavu?

Detetu je potrebno vreme da predahne, baš kao i vama. Njihovo telo i um treba da se odmore. Oni to sami po sebi ne prepoznaju tako da vi morate da primetite kada je njihov raspored prosto prenatrpan.

2. Napravite vreme za igru.

Bitno je da dete ima vremena za igru, zabavu i rekreaciju za vreme kojeg nije pod pritiskom. To znači da ne postoji nikakav čas nečega, takmičenje ko je bolji, nikakav krajnji cilj. Mlađoj deci ovo polazi prirodno za rukom, ali starija deca već polako zaboravljaju kako da se samo igraju.

Kombinujte igru sa fizičkom aktivnosti koja je takođe krucijalna za opšte dobrostanje deteta. Na primer – podstaknite ga da vozi bicikl, da se dobacuje loptom sa drugarima, da pešači ili planinari.

3. San je važan. 

San je važan ne samo za smanjenje stresa već i za popravljanje raspoloženja i bolje ocene u školi. Ako vaše dete ne spava dovoljno, to takođe može da znači da je ili pod prevelikim stresom ili da ima previše vannastavnih aktivnosti, ili oboje.

Kao što smo već spomenuli, ono što će pomoći je smanjivanje vannastavnih aktivnosti deteta kao i pravljenje sredine pogodne za spavanje. To podrazumeva da su televizor i ostali elektronski aparati van dečije sobe.

4. Naučite decu da slušaju svoje telo. 

Naučite decu da slušaju svoje telo i da prepoznaju znake stresa. Sasvim je normalno da su uzbuđena ili nervozna zbog neke nove stvari, ali ako vaše dete svako malo ne ide u školu jer ga bole stomak ili glava, to je znak da nešto nije u redu.

5. Pobrinite se za sopstveni stres. 

Stres je zarazan. Kada su roditelji pod stresom, onda su i deca. Ona moraju da vide da i vi ponekad usporite, da se relaksirate, da brinete od svom zdravlju. Kada žive u domu u kojem se sve odvija brzo i bez predaha, i oni sami imaju tendenciju da pokupe takav način življenja.

6. Pobrinite se da jutra budu mirna. 

Stručnjaci kažu da je jutro najbitnije doba dana i da se tada vidi koliko stresa i organizacije postoji u jednoj porodici. Naviknite dete da se probudi dovoljno rano da na miru obavi svoje rituale – doručak, sređivanje, slaganje knjiga, ili bilo šta drugo što mu godi.

7. Naučite decu da se nose sa greškama. 

Deca imaju veliki strah da će pogrešiti. Podsetite ih povremeno da je normalno da ne znaju sve i da nekada ne urade sve ,,kako treba”. Donošenje odluka je veština koja se uči vremenom i čak ni njeno savladavanje ne podrazumeva potpuno odsustvo svake greške. Naučite dete da je sve to deo procesa i kako da izvuče lekciju iz svakog pogrešnog poteza i da nastavi dalje.