Kako podržati osobu koja ima anksioznost ili panični napad

anksioznost, generalizovani anksiozni poremećaj, panični napad, saveti kako pomoći
Ako osoba pati od paničnog poremećaja, ona je često u stalnom strahu od sledećeg napada jer može da se desi bilo gde i bilo kada.
Zakaži sada

Šta je anksioznost? 

Anksioznost je uobičajena reakcija našeg organizma na stres i sasvim je normalno da se javi u situacijama u kojima postoji neka objektivna pretnja ili nam je život ugrožen. Međutim, kada osoba pati od generalizovanog anksioznog poremećaja, anksioznost se javlja bez nekog konkretnog razloga i za vreme svakodnevnih aktivnosti. Postaje prisutna mesecima i može da odvede u fobije i strahove koji značajno utiču na kvalitet života osobe koja pati. U pitanju je strah koji često ide do nivoa užasa bez nekog konkretnog razloga.

Koji su najčešći simptomi anksioznosti?

Najčešći simptomi anksioznosti mogu da budu glavobolje, znojenje, stomačni problemi, mišićna tenzija, bes, ubrzan puls, nemogućnost da se koncentrišeš, i mnogo drugih. Postoji nekoliko poremećaja anksioznosti kao na primer generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, društvena fobija, post-traumatski stresni poremećaj i agorafobija. Generalizovani anksiozni poremećaj je veoma čest i veliki broj ljudi pati od njega.

Šta je panični napad?

Panični napad podrazumeva nagli nalet straha bez nekog konkretnog razloga. Pokreće fizičke reakcije bez prave opasnosti ili pretnje. Može da se dogodi u bilo kom trenutku i potrebno je svega desetak minuta da dostigne svoj maksimum. Ako osoba pati od paničnog poremećaja, ona je često u stalnom strahu od sledećeg napada jer može da se desi bilo gde i bilo kada. U ovim slučajevima neretko se razvija agorafobija tj. osoba se plaši da napusti svoj dom jer se nigde drugde ne oseća bezbedno. Neki od simptoma paničnog napada podrazumevaju strah od gubljenja kontrole, hiperventilaciju, tremor, bol u grudima, glavobolje, preterano znojenje i tako dalje.

Kako se leče anksioznost i panični napadi? 

Postoji mnogo pristupa lečenju anksioznosti i paničnim napadima. Ubedljivo je najbolje potražiti stručnu pomoć psihijatra koji može da prepiše lekove za ove tipove poremećaja kao i da pruži podršku kroz psihoterapiju. Promene u svakodnevnom životu kao što su pravilna ishrana, bavljenje sportom, relaksacija, zdrav i pravilan san, i slično, mogu značajno da poboljšaju kvalitet života i da smanje mogućnost za ponovno javljanje napada.

Kako da podržiš osobu koja pati od anksioznosti ili paničnih napada? 

Ako znaš nekoga ko pati od paničnih napada ili anksioznosti, probaj da se, za početak, što više informišeš o ovim poremećajima.

U daljem tekstu ti dajemo 8 saveta kako možeš da se na pravi način nađeš osobi koja pati od anksioznosti ili paničnih napada.

1. Saslušaj je. 

Ako ti se desi da tebi dragu osobu uhvati napad anksioznosti ili panični napad, nemoj da pokušavaš da ga rešiš rečima. Umesto toga, saslušaj sve što ta osoba ima da ti kaže u tom trenutku.

2. Podrži je. 

Nauči kako da podržiš osobu u trenutku anskioznosti ili paničnog napada. Otvoreno razgovarajte i pitaj je šta bi njoj bilo korisno da uradiš u kritičnom trenutku.

3. Dopusti joj da organizuje aktivnosti. 

Ako pustiš osobu koja pati od anksioznosti ili učestalih paničnih napada da organizuje određene aktivnosti tako kako ona smatra da će se osećati ,,najsigurnije”, vrlo je verovatno da će se zapravo upustiti i u njihovu realizaciju.

4. Budi spreman/spremna na kompromis. 

Budi spreman/spremna na kompromis kada su u pitanju određene aktivnosti koje osobu koja pati od anksioznosti ili paničnih napada ne bi učinile da se oseća prijatno ili sigurno. To može da bude nešto malo, na primer, da idete stepenicama umesto liftom, ali veruj da će tvoj pristanak bez previše pitanja toj osobi veoma značiti.

5. Nemoj da umanjuješ ozbiljnost situacije. 

Generalizovani anksiozni poremećaj i panični napadi su pravi poremećaji. Nemoj nikada da umanjuješ ozbiljnost situacije i da se ponašaš i pričaš sa osobom koja pati kao da ,,to nije ništa”.

6. Poveruj joj. 

Najgore što možeš da uradiš je da ne veruješ osobi da doživljava panični napad ili napad anksioznosti. Umesto toga, budi tu za nju, i ne pokušavaj da racionalizuješ napad jer može da se desi upravo suprotno, tj. da osoba samo još više podlegne posledicama napada. Sačekaj da se opusti sama od sebe i da napad prođe. Ako se to ne desi u neko dogledno vreme, ne libi se da pozoveš hitnu pomoć.

7. Poštuj njenu odluku. 

Ako nešto radite zajedno i osobi se desi panični napad, a ona odluči da želi da nastavi sa aktivnošću, podrži njenu odluku. Osoba koja pati od anksioznosti ili paničnog napada, vrlo dobro zna da li je u stanju da nastavi da radi to što radi ili mora da zastane i da se ,,povuče”. Probaj da ostaneš koliko je moguće trezven/trezvena u toj situaciji.

8. Posavetuj je da potraži stručnu pomoć.

Ako već nisu, najbolje bi bilo da posavetuješ osobu koja pati od anksioznosti ili paničnih napada da potraže stručnu pomoć. Nemoj da im daješ ili savetuješ lekove za smirenje koje ti možda uzimaš ili za koje znaš, već ih odvedi kod psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra koji će bolje znati kako da pristupi problemu.