3 načina da prestanemo da brinemo

briga, kako da manje brinemo, zabrinutost, rad na sebi, samopouzdanje, odlučnost, sigurnost, radost, sreća,
Zašto toliko svog vremena posvećujemo brizi?
Zakaži sada

Iako uobičajena, briga je za nas ostala pomalo zagonetna. Svi smo čuli za “don’t worry, be happy”, odnosno „ne brini, budi srećan“, ali u praksi nije baš tako lako odustati od brige. Iako nam ne donosi sreću, već nelagodnost, mnogi tvrde da briga čini da se osećaju sigurno, spremno, i dva koraka ispred potencijalno lošeg ishoda.

Ponekad briga može izgledati kao dobar lik. Pripisujemo joj zasluge jer čini da budemo motivisani, da budemo u toku i pripremimo plan B, i C, i D. Zapravo, za sve one koji često brinu, ona je poznata i ume da bude umirujuća.

Mnogo češće briga je negativac u našem životu. Uznemirujuće misli može učiniti nezaustavljivim. Čini da se vrtimo u krevetu i ležimo budni do duboko u noć, da ostanemo zaglavljeni u svojim mislima, kada bi trebalo da budemo prisutni u trenutku. Čini da preterano razmišljamo o svemu- od svoje karijere i uspeha, do toga da li bi trebalo da platimo dodatnih 100 dinara za organski paradajz.

Briga iscrpljuje. Njen verni partner je fizička napetost – neko ko često brine je i neko sa učestalim  glavoboljama, bolovima u vratu i leđima, ili iscrpljenošću na kraju dana.

Način na koji se suočavamo sa brigom može biti dodatni problem. A čak i zdravi mehanizmi suočavanja mogu biti ometeni brigom: „Šta ako ne meditiram kako treba?“, „Da li se ovaj tempo računa kao vežbanje?“

U nastavku objašnjavamo kako i zašto nam briga uspeva, i predstavljamo tri saveta koji će vam pomoći da brigu ublažite, ili je čak i zaustavite.

Zašto brinemo

Brigu niko ne bi nazvao hobijem, ali je definitivno nevidljiva aktivnost mnogih. Teško je obaviti bilo šta drugo dok brinemo. Možda brinemo umesto da spavamo ili da se zdravo hranimo, ili brinemo umesto da se usredsredimo na prisutnost u sadašnjosti.

Ali, briga nam uspešno omogućava da izbegnemo svoja negativna osećanja.

Da li znate nekoga ko se, kada mu je upućena kritika, naljuti umesto da se oseća povređeno? Ili nekoga ko se, kada čuje loše vesti, oseća krivim umesto da bude tužan? Sasvim je uobičajeno da jednu negativnu emociju zamenimo drugom, sa kojom lakše izlazimo na kraj.

Briga nas zadržava u plitkom, kognitivnom, verbalnom prostoru glave. Neugodna je, ali čini da se osećamo bolje nego kada smo suočeni sa dubljim emocijama. Drugim rečima, briga je stena na koju stanemo kako bismo preskočili vodu, i pritom ostali nepokvašeni.

Jedna od studija pruža nam dodatno tumačenje- briga ume da nam služi kao tampon zona, da premosti jaz koji postoji između pozitivnih i negativnih osećanja. Osobu koja brine drži u stanju stalne negativnosti, ali tako smanjuje jaz koji se mora premostiti kada se osoba suoči sa težom negativnom emocijom.

Stoga, umesto da se osećamo veoma dobro ili da budemo zaslepljeni neprijatnošću negativnih emocija, briga nas održava u stanju pripravnosti, negde između dve krajnosti. U izvesnom smislu nas štiti, čak i ako nije prijatna.

Ali kako da prestanemo da brinemo? U nastavku vas upoznajemo sa tri alata za uništavanje brige, različite snage. Prvo ćemo vam predstaviti čekić. Nakon toga bušilicu. I završićemo u velikom stilu, sa dobrom starom motornom testerom. Spremite se da brigu rasturite.

Alat 1: Izaberite vreme za brigu

Briga je poput zlatne ribice koja poraste onoliko koliki je i akavarijum u kome se nalazi. I zato, ograničavanjem vremena tokom koga dopuštate sebi da brinete, brige će ostati kontrolisane, i neće vam oduzeti ceo dan.

Dakle, odvojite vremenski interval od 30 minuta – možda nakon ručka, ili tačno u tri popodne, ili nakon večere – i odredite ga kao svoje „vreme brige“.  Jedino vreme koje treba izbegavati je neposredno pre spavanja, iz očiglednih razloga.

Kada se brige pojave van ovog određenog vremena, zapitajte se: „Mogu li sada nešto da učinim u vezi sa tim?“ Na primer, ukoliko počnete da brinete jer ste zaboravili da platite račun, preduzmite nešto- platite ga. Ako ste se posvađali sa partnerom i brinete da ste povredili njegva/njena osećanja, preduzmite nešto, i izvinite se.

Ali ako počnete da brinete da ćete umreti sami, ili da će vaše dete biti deo katastrofalnog događaja, ili da ćete završiti sa Alchajmerovom bolešću, trenutno ne možete ništa da uradite. I zato ovakve brige odložite za njihovo predodređeno vreme. Šanse su da ćete, kada dođe vreme predodređeno za brige, zaboraviti na sve ono što vas je mučilo, ili će misli izgubiti svoju hitnost. Shvatite to kao najproduktivnije odlaganje obaveza.

A ako se misli zadrže? Samo napred, i brinite o svemu što vas muči nekoliko minuta. Poenta određenog vremena za brigu nije u suzbijanju briga. Poenta je da se briga obuzda kako vam ne bi nekontrolisano upropastila svo vreme koje vam je dato za mnogo lepše stvari.

Alat 2: Eksperimentišite sa samopouzdanjem i odlučnošću

Svi mi imamo prijatelja koji prolazi kroz život u korak sa dešavanjima, i savija se gipko bez lomljenja.

Spomenuti prijatelj može imati nekih svojih problema – propušta ponešto jer nije planirao unapred, njegova spontanost se ponekad pretvori u impulsivnost, poneko se na njega i naljuti jer zaboravi na dogovor.

Ali briga nije jedan od njegovih problema.

Dakle, kada vam je već dosta brige – potrošili ste sate u istraživanju koji aparat za kafu da kupite, nikako da pošaljete prijavu za posao, iako ste već 10 puta utvrdili da nema gramatičkih grešaka, ili ste zabrinuti da se vašem partneru nešto desilo jer se niste čuli sa njim tri sata, zapitajte se šta bi vaš smireni prijatelj uradio, i postupite tako.

U početku će delovati pogrešno, ali će svejedno biti od koristi. Eksperimentisanje sa ponašanjem koje nije anksiozno i zabrinuto primoraće vas da isprobate fleksibilniji način razmišljanja i postupanja.

A jednom kada potraga za aparatom za kafu bude trajala 10 minuta, proveravanje prijave za posao samo dva puta, i slanje poruka partneru bez brige, iako se niste čuli satima, shvatićete da vaša briga ipak nije činila da se osećate sigurno. Jer ste ustvari svo vreme bili na sigurnom.

Alat 3: Usredsredite se na najgore što bi moglo da se dogodi

Evo motorne testere koju smo obećali. Ovaj alat nije za one slabijeg srca, ali efikasno završava posao. Vreme je da se zađe duboko.

Slika vredi hiljadu reči, zar ne? Stoga, da biste ste se izvukli iz plitkog, verbalnog područja „šta ako“ brige- zamislite najgori scenario. Zamislite sve čega se bojite živopisno, detaljno, kao najgoru scenu u vašem ličnom horor filmu.

Uradite to grandiozno. Ako se brinete da ćete završiti sami, zamislite sebe samog, na Božić, u malom oronulom stanu, bez ikoga sa kim možete da se družite. Ako se brinete da ćete biti neuspešni, zamislite kako živitena ulici. Ako su vaša briga zdravlje ili bezbednost, nemojte zamišljati saobraćajnu nesreću ili trenutak kada vam je dijagnostikovan rak; umesto toga, zamislite najgori mogući scenario tuge i gubitka.

Jednom kada pronađete svoju bolnu sliku, zamislite je detaljno, i družite se sa njom i svim teškim emocijama koje izaziva, narednih pet minuta. Podesite tajmer. Sutradan ponovite isto. I dan nakon toga. I dan nakon. Ponavljajte isto sve dok ne postane dosadno.

Jer hoće. Koliko god ova vežba bila zastrašujuća na samom početku – uostalom, ko želi da zamisli sebe kao tužnog, usamljenog, ispunjenog kajanjem, ili neuspehom – zastrašujuća je samo prvih nekoliko puta. Nakon toga dogodiće se jedna od dve stvari. Ili će vaš mozak shvatiti da se sve što ste zamislili u svojoj glavi nikada neće dogoditi – jer biste preduzeli neophodne mere pre nego što bi stvari zapravo došle dotle – ili će vašem mozgu dosaditi ponavljanje stvari koje se nikada ne ostvare.

Psiholozi ovu praksu nazivaju terapija izlaganjem. Najbolje je kada se u to upustite sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Ne zato što je opasno – nije, već zato što je uvek korisno imati nekog ko može da vam pomogne u rešavanju problema.

Dozvoli sebi da se osećaš dobro

Možemo brinuti i mučiti se jer bismo se radije osećali zabrinuto nego loše. Ali, ukoliko povučemo brigu sa njenog zadatka, shvatićemo da nas briga nije čuvala, i da se nismo zbog nje osećali sigurno. I da je definitivno u redu dozvoliti sebi da se osećamo dobro. I da čak i kada je neophodno osetiti teške emocije, nećemo doživeti pad. Uz navedene tehnike, vežbu i eventualno smernice stručnjaka, možemo se prilično približiti onom dobro poznatom „ne brini, budi srećan“.

Prethodni tekstKako da postanemo zahtevniji i zatražimo ono što nam treba
Sledeći tekst5 strategija da prestanemo sa odugovlačenjem
Dr Petar Vojvodić
Psihijatar, REBT Psihoterapeut. Osnivač i direktor edukativnog centra Psihocentrala