Neki od nas toliko malo zahtevaju da je opasno. Tokom odrastanja naučimo da funkcionišemo uz što manje potreba, jer drugi nisu tolerisali ili nisu mogli dosledno da ispune naše emocionalne potrebe. Kao odgovor na nedostupnost roditelja, prijatelja ili romantičnog partnera, ili usled povratne informacije koja govori da smo previše, neki od nas transformišu se u maksimalno pojednostavljenu verziju sebe.
Skidanje etikete koja govori previše, zauzimanje prostora koji nam je potreban i sposobnost da pustimo svoj glas praksa je koja iziskuje vreme, i vežbu koja se odvija malim koracima.
Spoznajte svoje potrebe
Osobe koje se trude da imaju što manje potreba i zahteva mogu postati toliko dobre u njihovom potiskivanju, da im postane teško čak i da ih identifikuju. Stupanje u kontakt sa samim sobom može se odvijati tako što ćete sebi postaviti pitanja poput:
Šta osećam trenutno?
Šta mi je potrebno?
Šta mi treba u ovoj vezi?
Šta me raduje?
Kako se osećam kada moj partner kaže X ?
Kako zaslužujem da budem tertian/a?
Koje granice idu u moju korist?
Osobe koje nisu zahtevne navikle su da ignorišu svoj unutrašnji glas. U trenutku kada osete neku potrebu mogu ovome stati na put, preokrenuvši ceo proces. Prvi korak je da uključe, a zatim i pojačaju zvuk svog unutrašnjeg glasa. Postati zahtevan znači naučiti da slušamo sebe nakon što smo godinama ignorisali, potiskivali ili odbacivali svoje potrebe. Postati zahtevan u ovom slučaju znači pravu meru.
Podsetite sebe da su vaše potrebe validne
Kako budete ponovo počeli da upoznajete sebe i svoje potrebe, naići ćete na poznati glas koji vam govori da ste previše, da ste dramatični ili preosetljivi. Takođe, možete početi da tragate za korenom potiskivanja svojih potreba, pretražujući istoriju ovih reči, postavljajući sebi pitanja poput:
Ko me je naučio da mislim da sam dramatičan/na?
Kada sam prihvatio/la da sam previše?
Kada sam se prvi put osećao/la tako?
Kakvo je to iskustvo bilo za mene?
Kako je ta etiketa uticala na moj način života?
Da li mi i dalje zvuči kao da je tačna?
Odgovore na ova pitanja možete potražiti i zajedno sa terapeutom. Ipak, i sami prema sebi imamo odgovornost, i neophodno je da preispitamo sva duboko ukorenjena uverenja koja nam nisu od koristi i ne potpomažu naš rast.
Zatražite ono što vam je potrebno
Osobe koje hronično zanemaruju sopstvene potrebe mogu se osećati prestravljeno kada je potrebno da se zauzmu za sebe. Tada strahuju da će ih drugi odbiti ili napustiti. Ali, ovo je sledeći težak korak koji je neophodno preduzeti, iako će u početku delovati kontraintuitivno i neprirodno. Kada zatražite ono što vam treba, to može zvučati poput:
„Pored toga što ćeš mi reći nešto više o sebi, potrebno je i da mi postaviš pitanja o meni.“
„Potrebno je da zajedno rešavamo kućne obaveze.“
„Ne želim da spominješ moju težinu.“
„Trebalo bi da se ti javiš sledeći put kada poželiš da se družimo, umesto da ja uvek iniciram naš susret.“
„Takve šale mi ne odgovaraju.“
„Ne volim tu vrstu filma. Hajde da gledamo nešto u čemu ćemo oboje uživati .“
Zalaganje za sebe može poljuljati dugotrajnu dinamiku u važnim vezama. Prijatelji i porodica vereovatno nisu navikli da vas čuju kako izgovarate takve stvari. Sve veze koje imati koristi od činjenice da ne tražite puno, ne ispoljavate svoje potrebe, ne držite se svojih granica i podnosite svakakava ponašanja- možda čak više neće funkcionisati.
Suočite se sa reakcijama
Deo svakog procesa u kome rastemo su i reakcije osoba koje se ne mogu pridržavati naših novih potreba. Dajte sebi i svojim najmilijima vremena da se prilagodite. Ako ste dugi niz godina u vezi sa nekim, vaš novi pristup može da deluje neskladno, i vama i drugima. Suočavanje sa posledicama kada zatražite ono što vam treba može biti najteži deo cele prakse. Možda ćete, u trenutku kada ste tek počeli da uspostavljate granice, morati dodatno da se zauzmete za sebe.
Pripremite se i za zbunjujuće trenutke dok pronalazite svoje uporište. Svakako, cilj nije naglo poći u drugom pravcu, prelazeći u sebičnu osobu. Ali, ukoliko ste navikli da ne tražite ništa, traženjem bilo čega možete se osećati sebično. Uprkos tome, održavajte pravac- zaslužili ste.
Ispričajte nove priče o sebi
Osobe koje ne zahtevaju mnogo imaju sliku o sebi koja nije od pomoći. Njihovi narativi zvuče poput:
„Da neko zna kakav/kakva sam zapravo, odbio bi me. “
„Tako sam dramatičan/na. Zašto ne mogu da se saberem? ”
„Drugi ljudi se nikada ne osećaju ovako. Oni jednostavno prebrode stvari“.
„Zašto moram da budem tako osetljiv/a?“
Ovakva samooptuživanja drže osobu zatočenu u procesu potiskivanja sopstvenih potreba, dok se istovremeno oseća loše povodom sebe. Promena ovakvih narativa znači povezivanje sa sobom i okretanje nežnijem govoru. Takođe nas vraća na prva tri koraka: identifikovanje sopstvenih potreba, potvrđivanje njihove validnosti, i zahtevanje onoga što nam je potrebno. Takođe, može značiti i traganje za mestom na kome su ovi narativi počeli, kao način da iznova napišemo svoju priču.
Kada nas tako veliki deo kulture koja nas okružuje svakodnevno podseća da ne bi trebalo da zahtevamo mnogo, i da takav zahtev predstavlja uvredu, zauzeti se za sebe neophodna je i revolucionarna protivmera.