Kako da sačuvamo mir?

Uprkos svim izazovima i iskušenjima modernog doba ovo je pitanje sa kojim se svakodnevno susrećemo. Sačuvati mir je postao svojevrstan izazov.

Anksioznost i perfekcionizam, izbori i vaspitanje

Studije sprovedene u SAD-u pokazuju da je iz godine u godinu raste broj osoba koje pate od anksioznih poremećaja. Na koji način uslovi života, upotreba tehnologija i medija, socijalne norme i ishrana utiču na sve veću prevalencu anksioznih poremećaja za sada nije u potpunosti razjašnjeno. Ipak možemo reći sve veći socijalni pritisci i težnja ka perfekcionizmu, koji postoje u društvu, svakako utiču na povećanu anksioznost. Pored toga, neki stručnjaci smatraju da i veća mogućnost izbora može biti jedan od potencijalnih faktora. Kako oni navode, veća mogućnost izbora sama po sebi ne mora generisati anksioznost, ali udružena sa socijalnim pritiskom, željom da ne pogrešimo i uvek izaberemo ono najbolje čini nas anksioznim. Osim toga, jedno od objašnjenja možemo potražiti u prezaštićujućem načinu vaspitanja u kome roditelji pokušavaju da decu poštede bilo kakvih neprijatnosti, dok u isto vreme, gube iz vida da je njihova osnovna uloga da ih osposobe da se samostalno žive u svetu koji ih okružuje. Studije pokazuju i da samotnjački način života povezan sa većim stepenom anksioznosti i depresivnosti. Ipak nije jasno da li anksiozne osobe rađe biraju da žive same, ili usamljenost dovodi do anksioznosti i depresivnosti.

Anksioznost i položaj u društvu

Zanimljivo je da , prema nekim istraživanjima sprovedenim u Americi, veći stepen anksioznosti prisutan je u bogatijim društvenim slojevima. Ovako nešto iznenadilo je stručnjake sa obzirom da bi se moglo očekivati da egzistencijalni stres u mnogome doprinosi pojavi i ispoljavanju anksioznih poremećaja. Ipak treba navesti da stepen siromaštva u datoj studiji nije naveden. Jedno od objašnjenja ukazuje na to, da lišeni egzistencijalnih problema, ljudi postaju usmereni na sticanje statusa i materijalnih vrednosti.

Na taj način oni svoje životne ciljeve izmeštaju u spoljni svet, što za posledicu ima „neprekidno jurcanje za srećom“

Pokazano je da su ljudi koji visoko vrednuju životnu filozofiju, međuljudske odnose i vreme provedeno u krugu porodice manje skloni anksioznosti.

Što se tiče uticaja novih tehnologija i medija na opšte stanje anksioznosti u društvu, jedno istraživanja rađeno u Škotskoj na populaciji adolescenta, pokazuje da gledanje televizije pred spavanje dovodi do smanjenja samopoštovanja i ispoljavanja anksioznosti.

Ovo svakako ne iznenađuje, sa obzirom da su televizijske vesti uglavnom bazirane na izvještajima o političkim nemirima i prirodnim katastrofama.

Pored toga većina serija i filmova sadrži elemente nasilja. Ipak ne možemo uopšteno govoriti o televizijskom programu i bitno je voditi računa o kom televizijskom sadržaju je reč u ovakvim studijama.

Socijalne mreže

Još jedno istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da je su oni koji koriste veći broj socijalnih mreža skloniji anksioznosti. Možemo pretpostaviti da je neprekidna želja da pred drugima ostavimo dobar utisak kao i da budemo uključeni u što veći broj socijalnih zbivanja razlog povećane anksioznosti.

psihocentrala, mindcentral, psihoterapija, psihijatrija, rebt, cbt, kbt, psihoterapeut, psiholog, logopedI mada nije lako oduprti se težnji ka savršenstvu, pronaći sreću u vlastitoj životnoj filozofiji i razvijati bliskost i posvećenost u odnosima sa drugima, ne preostaje nam ništa drugo do da se trudimo da svoj životni mir izgradimo i sačuvamo.

Tim Psihocentrale