Anksioznost: Kako je prepoznati i šta učiniti 

anksioznost, anskiozni poremećaj, preterana briga
Anksioznost nam ne dozvoljava da živimo život kakav želimo.
Zakaži sada
Šta je anksioznost?

Kada predviđamo i razmišljamo o negativnim stvarima koje samo što se nisu desile ili za koje mislimo da će se desiti u budućnosti, razvijamo anksioznost u svim njenim i zdravim i nezdravim oblicima. Anksioznost (zdrava i nezdrava) je prirodni ljudski odgovor na ono što naš um i telo prepoznaju kao potencijalnu opasnost. Ispoljava se kroz misli, osećanja, fizičke i mentalne simptome.

Većina ljudi se oseća anksiozno s vremena na vreme. Normalno je da osetimo zdravu anksioznost ili brigu onda kada se nađemo u realno stresnim situacijama ili u periodu velikih životnih promena.

Razlika između straha i anksioznosti? 
Strah

Kao i sve životinje, i ljudska bića su razvila načine da se zaštite od opasnosti. Kada procenimo da smo pod neposrednom pretnjom (npr. kamion ide na nas velikom brzinom), naša tela reaguju tako što luče određene hormone tj. adrenalin i kortizol. Oni čine da budemo budniji, da naše srce pumpa jače i da šalje krv tamo gde je ona najviše potrebna – u mišiće, pluća i mozak. Celokupni telesni i mentalni sklop nas priprema da dorastemo izazovu koji sledi. Kada opasnost prođe, mišići se opuštaju i može da se dogodi da nam se neposredno nakon toga što smo osetili strah telo trese. Ovo je prosto biološka reakcija i nešto što jednostavno ne možemo da kontrolišemo.

Anksioznost – zdrava i nezdrava

Kada ne postoji neposredna opasnost već mi na osnovu prethodnog iskustva ili neiskustva predviđamo da će nam se nešto loše desiti u budućnosti (npr. neću položiti ispit, dobiću otkaz ili neko će me napustiti) onda emocija koju kreiramo je anksioznost. Takozvana ,,zdrava anksioznost” (zabrinutost, opreznost ili briga) služi da se pripremimo za opasnost koju predviđamo u budućnosti kako bi, tako pripremljeni, digli sebi šanse da je izbegnemo ili umanjimo štetu po naše telo ili psihu. Kada je ne bi osećali, u mnoge životne situacije bi ulazili nepripremljeni i nepromišljeni. Jasno je koje su posledice toga. Sa druge strane nezdrava anksioznost nema korisnu ulogu koju ima njen zdravi pandam i, naprotiv, blokira osobu da živi život i da se ostvaruje u svim onim sferama koje su za nju važne. Izostaje priprema i podizanje šansi za uspeh zbog preplavljenosti mislima o brojnim scenarijima koji se granaju i ne prestaju.

Kako nastaje nezdrava anksioznost? 

Anksioznost poprima nezdravu formu onda kada počne da utiče negativno na naš život i da nas sprečava da ga živimo onako kako bismo mi to želeli. Na primer:

  • ako je anksioznost intenzivna i traje već duže vreme;
  • ako je osećaj anksioznosti neproporcionalan, tj. mnogo veći od onoga što se realno dešava ili može desiti;
  • ako izbegavamo određene životne situacije jer mislimo da ćemo se osećati anksiozno;
  • ako teško kontrolišemo ili ne možemo da iskontrolišemo buru misli u našoj glavi;
  • ako uz anksioznost razvijemo i panične napade;
  • ako nam postane teško da obavljamo svakodnevne aktivnosti u kojima smo inače uživali.
Koje sve vrste anksioznosti kao poremećaja postoje? 

Anksioznost se može javiti u različitim trenucima u životu i u različitim oblicima. U daljem tekstu ćemo govoriti o nekoliko najčešćih:

  • Generalizovani anksiozni poremećaj podrazumeva da svakodnevno i nekontrolisano brineš o mnogo stvari u životu. S obzirom da ovo može obuhvatati priličan broj situacija, generalizovani anksiozni poremećaj kao dijagnoza kod jedne osobe može da ima drugačije simptome od iste te dijagnoze kod neke druge osobe.
  • Socijalna anksioznost je kada osećaš preterani strah ili anksioznost u društvenim situacijama kao na primer na žurkama, na poslu, ili kad god moraš da komuniciraš sa nekom drugom osobom ili više njih. Ovaj tip anksioznosti se takođe naziva i socijalna fobija.
  • Panični poremećaj podrazumeva da često (bar četiri puta mesečno) imaš panične napade bez jasno definisanog uzroka. Ovaj poremećaj je praćen stalnim strahom da će ti se opet desiti panični napad i ide do te mere da zaista možeš i da ga izazoveš.
  • Fobije podrazumevaju preterani strah ili anksioznost koji imaju za okidača neku konkretnu situaciju ili objekat.
  • Post-traumatski stresni poremećaj podrazumeva razvijanje anksioznosti nakon traumatičnog životnog događaja. Post-traumatski poremećaj može takođe da izazove flešbekove i noćne more koje te iznova teraju da proživljavaš traumatični događaj.
  • Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) podrazumeva da stalno imaš misli i ponašanja koja se ponavljaju bez nekog konkretnog razloga kao i uverenje da će se nešto loše desiti ako ne ponavljaš određene radnje ili ako prestaneš da misliš o njima.
  • Zdravstvena anksioznost (hipohondrija) podrazumeva stalnu i preteranu brigu o zdravlju kao i umišljanje simptoma određenih bolesti od kojih ne boluješ, ali od njih strahuješ.
  • Telesni dismorfički poremećaj podrazumeva opsesiju koja se tiče tvog fizičkog izgleda, tj. nemaš objektivnu procenu svog tela ili njegovih delova u smislu veličine ili funkcije.
  • Perinatalna anksioznost iliti perinatalni opsesivno-kompulsivni poremećaj podrazumeva anksioznost za vreme trudnoće ili u toku prve godine nakon porođaja.

Imaj na umu da je sasvim moguće da osetiš kombinaciju simptoma anksioznosti sa nekim drugim poremećajima kao na primer depresijom ili suicidnim mislima. U tom slučaju se radi o kombinovanom anksioznom poremećaju.

Fizički simptomi nezdrave anksioznosti su:
  • Imaš utisak kao da ti se vezao stomak;
  • Vrti ti se u glavi;
  • Imaš utisak kao da te neko bocka iglicama po telu;
  • Imaš glavobolju, bole te leđa ili neki drugi delovi tela;
  • Ubrzano dišeš;
  • Otkucaji srca su ti brzi i nepravilni;
  • Imaš nalete vrućine;
  • Imaš problema sa spavanjem;
  • Škripiš zubima noću;
  • Imaš mučnine;
  • Imaš potrebu da češće ili ređe ideš u toalet;
  • Smanjen ti je seksualni apetit;
  • Imaš panične napade.
Psihični simptomi nezdrave anksioznosti su: 
  • Osećaš se nervozno, napeto i ne možeš da se opustiš;
  • Imaš utisak kao da će nešto strašno da se dogodi svakog trenutka;
  • Imaš utisak kao da drugi mogu da primete da si anksiozan;
  • Misliš da će se dogoditi nešto loše ako prestaneš da brineš;
  • Brineš da će ti se možda desiti panični napad;
  • Stalno pitaš ljude da nisu ljuti na tebe ili se brineš oko toga da možda jesu;
  • Brineš se da ćeš izgubiti svaki kontakt sa realnošću;
  • Iznova misliš o nekoj lošoj situaciji;
  • Osećaš se diskonektovano od tvog tela i uma, kao da posmatraš nekog drugog, a ne sebe;
  • Osećaš se diskonektovano od sveta oko tebe, kao da ne živiš u stvarnom svetu;
  • Mnogo se brineš o tome šta će ti budućnost doneti.
Kako anksioznost utiče na tvoje fizičko zdravlje?

Anksioznost može da izazove mnoge probleme sa zdravljem kao što su na primer problemi sa srcem, imunim sistemom, dijabetesom, čirom, i slično. Ovo može da odvede u začarani krug gde smo anksiozni jer se brinemo za svoje zdravlje, ali činjenica da smo anksiozni zapravo samo pogoršava naše opšte zdravstveno stanje.

Šta tačno izaziva nezdravu anksioznost?

Niko ne zna tačno šta izaziva nezdravu anksioznost ali postoji nekoliko faktora koji mogu tome da doprinesu kao što su određeni stresni događaji iz detinjstva, neka trenutna životna situacija, stanje fizičnog i mentalnog zdravlja, određeni lekovi kao i nezreli načini razmišljanja i procena. Neka istraživanja ukazuju na to da anksiozni poremećaji mogu da imaju i određenu naslednu komponentu, ali to još uvek nije sasvim potvrđeno.psihocentrala, mindcentral, psihoterapija, psihijatrija, rebt, cbt, kbt, psihoterapeut, psiholog, logoped, psihijatrija, psihoterapija beograd, petar vojvodic

Kako pomoći sebi u trenucima anksioznosti? 

Živeti sa anksioznošću nije lako, ali postoje koraci koje možeš da učiniš da bi ti bilo lakše, kao na primer:

  • Pričaj sa nekim kome veruješ;
  • Brini o svom fizičkom zdravlju;
  • Radi redovno vežbe disanja;
  • Vodi dnevnik misli i osećanja;
  • Probaj da se naspavaš;
  • Koriguj ishranu;
  • Bavi se sportom;
  • Obrati se za pomoć psihologu, psiho-terapeutu ili psihijatru.