Šta je poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću?
Poremećaj pažnje (iliti ADD) podrazumeva nemogućnost da se usresredi pažnja na određeni zadatak, na probleme u organizaciji posla ili svakodnevnih aktivnosti, na izbegavanje stvari koje zahtevaju napor i konstantno nadgledanje i praćenje. Poremećaj pažnje može takođe da uključi i probleme sa hiperaktivnošću (iliti ADHD) i da obuhvati niz simptoma kao što su prethodno spomenuti u kombinaciji sa tikovima, nemirom, impulsivnošću, kao i poteškoćama da se nešto ili neko strpljivo sačeka ili da se drugi ljudi ne prekidaju dok govore. Poremećaj pažnje i poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću se uspešno leče stimulativnim lekovima i psihoterapijom.
Da li ste i vi nekada imali problema sa koncentracijom, bilo vam je teško da sedite mirno, prekidali ste druge osobe dok govore, a da niste prethodno razmislili o tome? Da li možete da se setite trenutaka u kojima ste lako odlutali i niste mogli da se koncentrišete na ono što radite u tom trenutku? Mnogima od nas su ovi životni scenariji poznati, ali se takođe većini nas ovo dešava s vremena na vreme. Za neke ljude, ovaj model ponašanja je van njihove kontrole. On konstantno negativno utiče na njihov svakodnevni život, kao, na primer, na sposobnost da oforme kvalitetna prijateljstva koja traju, da istraju u školi, u porodičnim odnosima, ili u karijeri.
Koji su simptomi poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću?
ADHD se definiše kao manjak pažnje, često u kombinaciji sa impulsivnošću, a kod nekih i sa hiperaktivnošću. Odrasli ne mogu da se fokusiraju na detalje, ništa im ne drži pažnju, ne mogu da slušaju druge duže vreme, ili da prate upustva i da završe neki zadatak. Organizovanje bilo kakve aktivnosti je praktično nemoguće, jer se osoba lako odvrati bilo čime što se dešava oko nje. One mogu da budu zaboravne, da lako gube stvari, i da prosto nisu u stanju da završe sve ono što je potrebno u toku dana. ADHD se javlja u ranom detinjstvu, iako može biti dijagnostikovan i kod odraslih dokle god su se neki simptomi javljali i u detinjstvu te osobe ali prosto nisu bili dijagnostikovani na vreme.
Šta uzrokuje poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću?
ADHD je moguće dijagnostikovati i uspešno lečiti. Šta ga tačno uzrokuje nije utvrđeno, iako mnogi stručnjaci veruju da neurobiološki i genetski faktori igraju bitnu ulogu. Pored toga, brojne društvene situacije kao, na primer, porodični sukobi i loše vaspitanje dece, iako ne mogu da izazovu ADHD, mogu definitivno da ga pogoršaju i da uspore njegovo lečenje.
Poremećaj pažnje, poznat u Evropi i u nekim delovima sveta kao hiperkinetički poremećaj, postoji mnogo duže nego što većina ljudi misli. Još je Hipokrat, koji je živeo od 460. do 370. godine pre nove ere opisao stanje veoma slično poremećaju pažnje. Poremećaj nedostatka pažnje je prvi put uveden 1980. godine u treće izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih poremećaja, dok je ta definicija 1994. godine izmenjena da obuhvata tri grupe unutar poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću, a to su: pretežno hiperaktivno-impulsivni tip, tip sa pretežnim poremećajem pažnje i kombinovani tip.
Kako se leči poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću?
Poremećaj pažnje se uspešno leči, iako pronalaženje prave kombinacije lekova može da potraje. Najčešći tretmani ovog stanja uključuju kombinaciju lekova koji se nazivaju stimulansi i psihoterapiju. Sama psihoterapija nekada može biti vrlo efikasna, ali mnogi odrasli se osećaju ugodnije da uzimaju svakodnevno samo lek. Ipak, treba uzeti u obzir sva moguća lečenja pre nego što se donese konačna odluka. U nekim slučajevima su pacijenti zapravo bili pogrešno dijagnostikovani sa depresijom, anksioznošću, bipolarnim poremećajem ili poremećajem u učenju.
Kako živeti sa poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću?
Kada je u pitanju poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, ne postoji samo poteškoća kada je u pitanju suočavanje sa simptomima, već i svakodnevno suočavanje sa društvenim situacijama. Neki stručnjaci povezuju ADHD sa povećanim rizikom od zloupotrebe droga, neuspeha u školi, antisocijalnog ponašanja, i kriminalnih aktivnosti. S druge strane, drugi stručnjaci posmatraju ADHD jednostavno kao neki drugi, kreativniji, metod učenja i bivstvovanja. Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću može biti praćen i drugim dijagnozama kao, na primer, anksioznošću, opsesivno-kompulsivnim poremećajem, ili problemima sa govorom i sluhom.
Kako pomoći sebi i drugima sa poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću?
Pomoći osobama sa poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću nije uvek lako jer one često ne žele da priznaju da nešto nije u redu sa njihovom sposobnošću da se koncentrišu i fokusiraju. Neki to mogu shvatiti i kao slabost i uzimanje leka izjednačavaju sa uzimanjem droge. Poremećaj pažnje je jednostavno mentalni poremećaj, koji se pritom može i uspešno lečiti.
Ako iz bilo kog razloga sumnjate da imate poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti, obratite se za početak stručnjaku za mentalno zdravlje kako bi obavili neophodne testove i eventualno dobili uputstva za lečenje. Nemojte se stideti da odete, jer što se pre obratite za pomoć, pre će vam biti bolje i kvalitet vašeg života će znatno porasti.
