Međusobna interakcija besa i anksioznosti

anksioznost, bes, anksiozni poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, briga, strah, ljutnja, emocije, potiskivanje emocija, problem sa besom
Anksioznost i bes mogu biti toksična kombinacija
Zakaži sada

Anksioznost i bes dele teritoriju. Obe emocije uzrokuju fizičke simptome oslobađanjem snažnih hormona u krvotok. Obe emocije mogu imati okidače u svakodnevnim iskustvima. Obe emocije mogu umiriti ili pogoršati naši misaoni obrasci. Mogu biti međusobno povezane na načine koji mogu pogoršati anksioznost, bes ili oboje. Ali, kao i sve ostale emocije one nam pružaju informacije o nama samima – ako samo zastanemo i oslušnemo.

Bes

Bes je emocija koju karakteriše antagonizam prema nekome ili nečemu što doživljavamo odgovornim za našu patnju. Može biti i povodom nečeg iz prošlosti – nečeg za šta verujemo da je trebalo, ili nije trebalo da se dogodi.

Kada je destruktivan, bes može narušiti naše zdravlje i odnose sa ljudima, poljuljati karijeru i doprineti zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Kada se sa besom postupa konstruktivno, može nam pomoći- podstaći će našu sposobnost asertivnog izražavanja i motivisati nas da ispravimo nepravdu.

Anksioznost

Anksioznost je mentalno i fizičko stanje negativnog očekivanja. Mentalno ga karakterišu povećana osetljivost i strepnja koji vode u uznemirujuću brigu. Fizički neprijatno aktivira više telesnih sistema – sve ovo kako bi spremila osobu da odgovori na nepoznatu opasnost, bilo stvarnu ili izmišljenu.

Često je reakcija na osećaj izostanka kontrole nad sobom, situacijom ili okolinom. Najčešće je orijentisana na budućnost.

Anksioznost je često i osnova potiskivanja sopstvenih emocija. Takvo izbegavanje je pokušaj da pobegnemo od nelagodnosti osećanja kao što su bes, sram, krivica, neadekvatnost… Ovo je posebno slučaj kada su u pitanju osećanja koja predstavljaju izazov za naše samopouzdanje.

Međutim, anksioznost može biti korisna jer nas može motivisati da se pozabavimo stvarima koje su nam važne a koje nas brinu, zarad naše emocionalne i fizičke dobrobiti. Previše brige može da parališe, dok manjak brige može da utiče na nedostatak bilo kakve akcije.

Fizički uticaj besa i anksioznosti

I bes i anksioznost uzrokuju da naše telo fiziološki bude u stanju pripravnosti. Međutim, osećaj besa je najčešće posledica specifično identifikovane pretnje, dok se anksioznost može javiti i bez okidača.

Tokom stanja besa disanje i rad srca se ubrzavaju, a krvni pritisak raste. Hronični bes povezan je sa srčanim bolestima, visokim krvnim pritiskom, pa čak i bolovima u leđima.

Anksioznost takođe može biti praćena fizičkim simptomima poput preznojavanja, drhtanja, povećanja krvnog pritiska, vrtoglavice, ubrzanog rada srca i osećaja dezorijentisanosti. Hronična anksioznost može pogoršati bolesti kao što su bolesti srca, gastrointestinalni problemi i respiratorne bolesti.

Budistička psihologija nas uči da život za sobom povlači bol zbog okolnosti koje ne možemo da kontrolišemo, dok sami sebi stvaramo dodatnu patnju kao rezultat razmišljanja o bolu. Do ovoga dolazi i kada osuđujemo sebe zbog onog što osećamo- u ovom lsučaju bes ili anksioznost.

Dok navedene emocije same po sebi mogu biti reakcija na neku pretnju, isto tako iskustvo besa ili anksioznosti može samo po sebi postati izvor pretnje. Shodno tome, naša osuda prema samom sebi može pojačati intenzitet osećanja, kao i njihovu međusobnu interakciju.

1. Besni smo zato što smo anksiozni

Anksioznost je usko povezana sa brigom i strahom koji su izvan običnih za svakodnevne okidače. Mnoge osobe sa anksioznim poremećajem umeju brzo da se naljute; međutim, veza između besa i anksioznosti često se propušta ili previđa. Anksioznost se lako pretvara u bes, kada postoje određeni strahovi ili briga, jer se često nesvesno bes odabere kao metod za kontrolu anksioznosti.

Viknuti na psa koji ne prestaje da laje, ljutiti se u saobraćaju, biti uznemiren zbog dugačkog reda u samoposluzi- sve su to mali okidači koji se pretvaraju u monumentalne izazove za osobu koji se bori sa anksioznošću. Bes ne mora biti nameran- kod osobe koja pati od anksioznog poremećaja bes je često automatska reakcija na uznemiravajući okidač ili dugotrajnu anksioznost.

Takođe, kada doživimo anksioznost, ishod ove situacije može biti sram, ukoliko sebe smatramo slabima jer smo anksiozni. U ovom slučaju stid može obuhvatiti i bes koji je usmeren prema unutra. Ovakva reakcija oslikava interakcije iskustava u kojima osećanje anksioznosti dovodi do srama koji zatim dovodi do besa, što ponovo dovodi do srama, i na ovaj način čini nas ranjivijima na bes ili anksioznost.

2. Postanemo anksiozni kada osećamo bes

Doživljavanje anksioznosti zbog osećanja besa može biti dobra stvar. Može nam pomoći i motivisati nas da negujemo pauzu, koja je od suštinske važnosti da konstruktivno promislimo o besu koji osećamo. Šta stoji iza njega, koja očekivanja i kakvi zaključci ga uzrokuju. Takva pauza nam omogućava da adekvatno odgovorimo na bes, umesto da na njega odreagujemo.

Međutim, neki od nas mogu iskusiti nejasnu i zbunjujuću anksioznost onog trenutka kada bilo kakav privid besa počne da prodire iz dubine naše svesti, prelazeći iz nesvesnog u svesno. Posebno kada osetimo da je bes zastrašujući, ukoliko izbegavamo sukobe, ako smo zabrinuti zbog sopstvenog manjka kontrole, ili ako smo naučili da se odričemo svog prava na bes.

Istraživanja na temu interakcije besa i anksioznosti

Poslednjih godina istraživanja su usredsređena na pronalaženje konkretnih načina na koje bes i anksioznost interaguju. Rezultati su pokazali da je sklonost besu često povezana sa anksioznošću. Takođe, osobe sa depresijom praćenom razdražljivošću i anksioznošću, sklonije su napadima besa od onih koji pate samo od depresije. Anksioznost sama po sebi može stvoriti efekat „smrzavanja“, dok pojedinci koji su skloni iskazivanju svog besa agresivno, bilo verbalno ili fizički, deluju iz jezgra depresije.

Jedna od studija pokazuje da, kod osoba koje pate od klaster glavobolja, stanje besa u višem stepenu doprinosi ovakvoj vrsti glavobolje u odnosu na trenutnu i situacionu reaktivnost.

Takođe, nesiguran, izbegavajući i bojažljivi stil afektivnog vezivanja u sebi nose dozu anksioznosti, i čine osobu ranjivijom na bes.

Anksioznost i bes mogu biti toksična kombinacija. Lečenje anksioznog poremećaja može pomoći pojedincu da otkrije uzroke svog besa. Isto tako, ukoliko se obrati pažnja na bes, postoji mogućnost da se pronađu i okidači za anksioznost.

Kako izgraditi otpornost

Naša najveća otpornost i naša izdržljivost prisutne su kada smo dovoljno otvoreni da prepoznamo i prihvatimo čitav niz svojih osećanja bez osude. Ovo zahteva negovanje naše sposobnosti da se smirimo i praktikujemo saosećanje kao primarni odgovor na bes ili anksioznost. Ovo nije nimalo lak zadatak – iziskuje volju da naučimo da zastanemo i oslušnemo unutrašnji glas koji nas obaveštava kako doživljavamo određene emocije. A kada ojačamo svoju sposobnost da sa svojim besom i anksioznosti sednemo, oči u oči, priznamo njihovo postojanje, ispoštujemo njihove dobre strane, i naučimo da njima upravljamo – ojačaće i naša sposobnost da se suočimo i sa ostalim životnim izazovima.