Zakaži sada

Depresija: Kako i zašto dolazi do nje? 

Depresija se može razviti na dva načina. Prvi način je „endogeni“ i odnosi se na osobe koje imaju genetsku predispoziciju za razvoj depresije. Kod ove grupe ljudi nije potreban spoljašnji stresor ili drugi objektivan uzrok koji bi prethodio razvoju depresivne epizode. Depresija nastaje usled značajne promene u balansu neurotransmitera i receptora u mozgu i kao takva leči se maltene isključivo psiho-farmakoterapijom. Drugi način je svima više poznat i spada u reaktivnu formu depresije. Kod reaktivne forme, razvoju depresivne epizode prethodi jedan ili više stresogenih događaja koji, opet, u zavisnosti od mentalne konstitucije osobe, vremenom dovedu do razvoja poremećaja. Kod nekih ranije a kod pojedinih kasnije. Ovo je dosta pojednostavljeno objašnjenje jer kada govorimo o terminima ao što je „stresor“ najčešće se misli na neki značajan neželjeni događaj praćen intenzivnim emocijama. Kod mnogih osoba depresija se javlja usled neživljenja života u punom kapacitetu i usled hroničnog neostvarivanja u svim onim životnim sferama u kojima osoba treba da se ostvari kroz život. U ovom slučaju, hronična stagnacija, blokiranost ili držanje za „pojedine ideje“ o tome kako treba živeti život dovode do zapostavljanja ili odustajanja od važnih životnih domena što, dopadalo se to nama ili ne, jeste naročita vrsta stresora i neminovno dovodi do razvoja psihičkih oboljenja i depresije.

Da li više pogađa muškarce ili žene, u kojim godinama se javlja, postoje li profesije koje su više na udaru, zatim da li je izražena u ruralnim ili gradskim sredinama i zašto?

Depresija pogađa jednako i muškarce i žene. Svetska i domaća statistika će možda istaći veći procenat osoba ženskog pola koji boluje od depresije i to u odnosu 2:1 ali je ta statistika neretko bazirana na broju osoba koje su se javile za pomoć i imale odrađenu dijagnostiku. Žene se značajno češće u odnosu na muškarce javljaju profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja za pomoć, i to između ostalog, kreira razliku u statistici. Sa druge strane depresija se ispoljava drugačije kod muškaraca i u velikom broju slučajeva biva neprepoznata od strane okoline pa i stručnjaka. Muškarci imaju formu depresije koja se karakteriše snažnim nemirom, gnevom i auto ili hetero-destruktivnim ponašanjima, često praćenih zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Prva epizoda depresije se kod oba pola najčešće javlja u dvadesetim i tridesetim godinama života i u porodicama sa nižim socio-ekonomskim statusom. Dvadesete i tridesete su godine stupanja u odraslo doba, formiranja porodice, zasnivanja radnih odnosa i utvrđivanja sebe u arhitektoniku drušva u kojem osoba živi. Ovo zna da bude i najstresniji period života što pravi preduslove za razvoj depresivne epizode. Osetljivost osoba sa nižim socio-ekonomskim statusom je u teškim uslovima života, češćem oboljevanju od somatskih oboljenja i nezdravim životnim navikama usled neadekvatnog vaspitanja i prekinutog školovanja.

Koliko ljudi u Srbiji boluje od depresije, a koliko po vašim saznanjima se nije obratilo lekaru uopšte? 

Procena koju je napravio naš institut za javno zdravlje Batut je da u Srbiji od depresije boluje oko 5% odnosno preko 420.000 ljudi što je više od svetske statistike koja iznosi 4.4%. Depresija je u svetu trenutno na 4 mestu kao što rekoste iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja mada postoje procene od strane Svetske Zdravstvene Organizacije da će procenat do 2030 porasti na svetskom nivou to preko 6.3% što će depresiju staviti na prvo mesto u ukupnom, opterećenju bolestima u svetu. O uzrocima je potrebno diskutovati sa posebnom pažnjom. Pogotovo jer u modernom vremenu kojem živimo sa svim preduslovima da živimo bolje i kvalitetnije u odnosu na sve naše pretke, mi kao vrsta tonemo u depresiju. Da li nam taj isti tehnološki napredak staje na put našeg razvoja? Da li smo zbog lake dostupnosti svega: hrane, skloništa, odeće, prijatelja i seksa postali samo blede senke onog što su naši preci bili koji su morali sebe da izgrade i fizički i mentalno kako bi sebi obezbedili gore navedeno? Da li na nas utiče reklamiranje životnog stila koji je uvek na neki način nedostižan i čini da se osećamo u svom životu neadekvatno kako bi više radili ili kupovali? Pitanja su itekako otvorena i danas relevantna više nego ikad.

Koji su simptomi depresije?

Ukratko ključni simptomi depresije su: bezrazložna tuga, osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti, gubitka interesovanja i zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, smanjena energija, osećaj zamora, visoka anksioznost, insomnija, gubitak apetita, gubitak koncentracije, oštećena kontrola impulsa, snižena želja za životom i suicidalne ideje.

Depresija se može pojaviti uokviru drugih bolesti poput malignih tumora, oboljenja srca, Alchajmera, i sl., pa kako je tad prepoznati i lečiti i uz koje lekove ne smeju da se piju antidepresivi?

U okviru somatskih bolesti depresija se zaista jako često javlja i između ostalog nastaje kao posledice hronične brige za ishod bolesti, nemogućnosti življenja života u kapacitetu kao do trenutka oboljevanja kao i zbog uticaja lekova koji se koriste za lečenje somatskih oboljenja npr: terapija hormonima, kortikosteroidima, antiepilepticima, citostaticima itd. Prvi znaci mogu biti povlačenje u sebe koje traje duže od mesec dana, gubitak apetita, nespavanje, rano jutarnje buđenje, otežana koncenracija i bezvoljnost. Dijagnostiku uvek moraju raditi stručnjaci za mentalno zdravlje a to su psihijatri i klinički psiholozi po nalogu lekara. O konkretnim slučajevima kada je kontraindikovano davanje antidepresiva se razmatra u zavisnosti od bolesti od koje osoba boluje, terapije koju uzima, stanja jetre i centralnog nervnog sistema. Na primer: kod osoba koja boluje od epilepsije kontraindikovano je davanje određenih klasa antidepresiva koji snižavaju prag za razvoj epi napada.

Kako se depresija leči i da li je izlečiva?

psihocentrala, psihoterapija Beograd, psiholog Beograd, psihijatar Beograd, petar vojvodic

Depresija je u najvećem broju slučajeva izlečiva uz odgovarajuću kombinaciju psihofarmakoterapije, psihoterapije i korekcije životnih navika.

Od lekova najviše se koriste takozvani „selektivni inhibitori preuzimanja serotonina“ SSRI ali i druge klase antidepresiva, anksiolitika i ostalih klasa psihijatrijskih lekova koji se primenjuju u zavisnosti od specifičnih potreba pacijenta.

Efekat lekova se postiže za 5 do 6 nedelja a ukoliko željeno dejstvo izostane, pribegava se korekciji terapije.

Ukoliko je osoba suicidalna, iznosi da želi da se ubije ili je imala neuspeli pokušaj samoubistva važno je da se osoba neodložno odvede na pregled u nadležnu psihijatrijsku ustanovu na procenu i ukoliko je potrebno jedan period hospitalizuje do izlečenja. Uz primenu farmakoterapije izuzetno je važna i psihoterapija.

Uz farmakoterapiju, koja dejstvo postiže u prvih dva meseca, psihoterapijski rad na sebi omogućava da osoba ovlada „alatima“ kako da prevenira javljanje novih depresivnih epizoda u budućnosti.

U toku lečenja antidepresivima, ili još uz anksiolitike, šta od bilja i čajeva i raznih suplemenatra ne sme da se koristi, jer može da izazove neželjena dejstva? I objašnjenje do kakvih nus pojava može da dovede?

Kantarion, zeleni čaj, ginko biloba, grejfrut mogu da utiču na metabolizam antidepresiva ali i drugih lekova te se primena istih treba ograničiti i koristiti samo uz konsultaciju sa lekarom. Čajevi i suplementi koji se nalaze u slobodnoj prodaji mogu da utiču na apsorpciju leka, njihov metabolizam u jetri i eliminaciju iz organizma dovodeći ili do smanjenih koncentracija od očekivanih ili pak prevelikih. Ovo dovodi do toga da ili izostane pun efekat leka ili da se pojave brojne nuspojave kao što su glavobolja, poremećaji pritiska, srčanog rada, rada organa za varenje, rada bubrega, jetre, epileptičnih napada i drugih.

Ukoliko se desi da je neko alergičan ili ne podnosi medikamente, može li da izleči depresiju samo na primer čajevima ili tinkturama poput matičnjaka ili bilo čim iz prirode?

S obzirom da postoji jako puno različitih klasa antidepresiva šansa da je osoba alergična ili negativno osetljiva na danas dostupnu kompletnu lepezu je malo verovatna. Većina neželjenih dejstava nestaju nakon 2 nedelje po otpočinjanju terapije lekom i mnoga se povlače nakon zamene primenjene klase antidepresiva. Kao specijalista psihijatrije ne preporučujem korišćenje alternativnih metoda za lečenje depresije i na neki način „igranje“ sa ovom bolešću koja zna da bude izuzetno opasna i koja može da ima smrtan ishod. Ukoliko osoba ne želi da pije farmakoterapiju jedini način koji bi preporučio je kroz intenzivan psihoterapijski proces uz punu fizičku i mentalnu aktivaciju u skladu sa instrukcijama psihoterapeuta. Uz pomoć samo psihoterapije postoji mogućnost da osoba izađe iz depresivne epizode ali ono što se u praksi pokazalo kao najefikasniji i najbezbedniji pristup je kombinovana primena i lekova i psihoterapije.

Važno je pomenuti namirnice i ponašanja koje je preporučljivo da se kombinuju sa lekovima za depresiju?

Što se tiče namirnica naučno je dokazano da Omega 3 masne kiseline povoljno utiču na efekat terapije lekovima kod osoba obolelih od depresije. Takođe redovna dnevna rutina u ishrani počevši od doručka koji treba biti visokoproteinski i visokomasni sa malo ugljenih hidrata, ručka koji treba biti od „kuvane“ sveže hrane i lagane večere znaju da deluju sinergijski sa terapijom koju osoba dobija. Redovno buđenje u isto vreme svakog jutra sa osam sati sna je rutina koja je veoma zapostavljena ali neophodna u procesu lečenja. Uvođenje intenzivne sportske aktivnosti, kod muškaraca neke od kontaktnih borilačkih veština a kod žena intenzivnog fitnesa ima takođe povoljan efekat na brzinu postizanja rezultata što kratkoročno što i dugoročno. Ono što treba izbegavati su svakodnevno konzumiranje alkohola jer ono poništava dejstvo terapije ako i upotrebu drugih psihoaktivnih supstanci. psihocentrala, mindcentral, psihoterapija, psihijatrija, rebt, cbt, kbt, psihoterapeut, psiholog, logoped, psihijatrija, psihoterapija beograd, petar vojvodic

Primena lekova je najčešće ograničena na godinu ipo dana. Ovo je vremenski interval kada osoba ima jedinstvenu priliku da uz pomoć psihijatra i psihoterapeuta a osnaženi terapijom srede svoje životne navike, pokrenu se u svim životnim domenima na pravi način i postave temelje za život koji se sam po sebi antidepresivan. Jer u suprotnom po prestanku terapije vrlo brzo će biti ponovo na samom početku. Zato zasučimo rukave jer imamo posla 🙂