Upoznajmo se sa opsesivno-kompulzivnom ličnošću

Opsesivno-kompulzivne ličnosti (anankastične) karakteriše da su vredni, maksimalno pedantni, savesni, tvrdice, preterani konformisti tvrdoglavo se pridržavaju socijalnih pravila i moralnih načela. Izuzetno poštuju, red, pravila i organizaciju. Nisu sposobni za velike radosti i uživanje u životu jer su potpuno apsorbovani u svom radu i teže sve većoj produktivnosti. Energiju usmeravaju ka postizanju i obezbeđivanju sigurnosti a ne ka postizanju zadovoljstva. Imaju mogućnost za stabilan bračni odnos ali imaju jako malo prijatelja jer su nesposobni za kompromise i otuđuju ljude od sebe forsiranjem svojih pravila. Žive sistematično, bez smisla za zadovoljstvo i kada se “sruši” sistem na koji su navikli mogu razviti depresiju ili opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Osobe sa ovim poremećajem ličnosti nisu maštoviti i nemaju smisao za imaginaciju i originalnost, već je naglašena preokupacija detaljima i perfekcionizmom što može da značajno uspori proces rada.

Mogu postati uzrujani ili ljuti u situacijama u kojima nisu u mogućnosti da zadrže kontrolu nad sobom ili nad njima značajnim odnosima u okruženju. Na primer, osoba može biti ljuta, kada je usluga u restoranu spora, ali umesto da se žali na uslugu, pojedinac će pre deliti savete konobaru kako da brže obavlja svoj posao. U drugim slučajevima, ljutnja može prerasti u pravednički gnev.

Osobe sa ovim poremećajem obično izražavaju ljubav vrlo kontrolisano i dozirano. Njihovi odnosi imaju formalan i ozbiljan kvalitet, i ukočeni su u situacijama u kojima bi drugi bili nasmejani i srećni (npr pozdravljanje momka i devojke na aerodromu). Oni će se suzdržavati sve dok ne postanu sigurni da će ono što će reći biti savršeno.

Simptomi opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti

Dobro utvrđeni obrazac koji podrazumeva preokupiranost urednošću, perfekcionizmom, mentalnom i međuljudskom kontrolom, na štetu fleksibilnosti, otvorenosti i efikasnosti. Uobičajni simptomi su:
  • zaokupljenost detaljima, pravilima, listama, organizacijom itd.
  • nesposobnost življenja “ovde i sada” uz nametanje neprijatnih  upornih misli (koje nemaju neurotični kvalitet)
  • perfekcionizam koji ometa završetak zadatka (npr, ne može dovršiti projekat, jer nisu ispunjeni vlastiti prestrogi standardi)
  • preterana posvećenost radu i produktivnosti do isključenja slobodnih aktivnosti i prijateljstava (odnosi gde nema ekonomske koristi)
  • prenaglašena savesnost i nefleksibilnost o pitanjima morala, etike ili vrednosti (ne odnosi na kulturne ili verske identifikacije)
  • nemogućnost odbacivanja istrošenih ili bezvrednih predmeta, čak i kada oni nemaju sentimentalnu vrednost
  • nerado delegiranje zadataka ili rad sa drugima, osim ukoliko ne rade na njen način
  • škrtost i prema sebi i drugima; Novac se gleda kao nešto što će se gomilati i čuvati za buduće katastrofe i crne dane
  • krutost i tvrdoglavost

Zbog toga što se poremećaji ličnosti opisuju kao dugotrajan obrazac, oni se najčešće dijagnostikuju u odraslom dobu. Neuobičajno je da se dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, jer su deca i tinejdžeri u konstantom razvoju i u pubertetu. Međutim da bi se ovaj poremećaj dijagnostikovao kod deteta ili tinejdžera, naznake bi morale da budu prisutne najmanje godinu dana.

Kako dijagnostikujemo opsesivno – kompulzivni poremećaj ličnosti?

Poremećaje ličnosti kao što je opsesivno – kompulzivni poremećaj ličnosti obično dijagnostikuje specijalista za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog. Lekari opšte prakse nisu specijalizovani da dijagnostikuju ovaj poremećaj. Dakle ako se prvobitno obratite svom izabranom lekaru opšte prakse o ovom problemu, on bi trebalo da Vas uputi specijalisti za mentalno zdravlje na dijagnostiku i dalje lečenje. Ne postoji laboratorijska analiza ili genetski test koji se može primeniti za postavljanje dijagnoze ovog poremećaja.

Mnogo ljudi sa opsesivno – kompulzivnim poremećajem ličnosti retko traže pomoć. Ljudi sa poremećajem ličnosti često ne traže tretman sve dok poremećaj ne počne znatno da ih ometa ili da na neki drugi način utiče na njihov život. To se najčešće dešava kada se iscrpe odbrambeni resursi osobe za nošenje sa stresom i drugim životnim događajima.

Dijagnozu opsesivno – kompulzivnog poremećaja ličnosti postavlja specijalista za mentalno zdravlje upoređujući Vaše simptome sa gore navedenim i donosi odluku da li Vaši simpotomi ispunjavaju kriterijume za dijagnostikovanje ovog poremećaja.

Uzroci opsesivno – kompulzivnog poremećaja ličnosti

Istraživači danas ne znaju šta uzrokuje opsesivno – kompulzivni poremećaj ličnosti. Postoje mnoge teorije, međutim, samo o mogućim uzrocima opsesivno – kompulzivnog poremećaja ličnosti. Većina stručnjaka se slaže sa biopsihosocijalnim modelom uzročnosti – pod ovim se podrazumeva da se uzrok mora potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe. Naime, uzrok se najverovatnije može pripisati spletu bioloških, genetskih faktora, zatim socijalnih (način na koji je osoba u ranom detinjstvu uspostavljala svoje prve relacije sa roditeljima kao i sa drugom decom) i psiholoških (temperament koji oblikovan sredinom u kojoj je osoba odrastala, kao i naučeni koping mehanizmi). Odavde možemo zaključiti da nije dovoljan jedan faktor za nastanak poremećaja, već kompleksno, isprepletano delovanje svih navedenih faktora. Ako osoba ima ovaj poremećaj ličnosti, postoji velika mogućnost da poremećaj naslede deca.

Tretman opsesivno – kompulzivnog poremećaja ličnosti

Tretman opsesivno – kompulzivnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju uz pomoć terapeuta koji ima iskustva u lečenju ove vrste poremećaja ličnosti. Lekovi se takođe mogu prepisati da pomognu kod određenih simptoma.

Tim Psihocentrale