Kućni ljubimci u terapiji anksioznosti i depresije

pas i student

Jedna radio stanica Univerziteta u Nevadi (grad Rino) je  istraživala mentalno zdravlje mladih ljudi u zajednici, gde je  zapaženo da se studenti sve više žale na anksioznost i depresiju. Kako  sa Javnog radija u Rinu izveštavaju, pojedini kampusi, poput Univerziteta u Nevadi, su se okrenuli  terapiji  korišćenjem ljubimaca kako bi pomogli studentima da se izbore sa usponima i padovima akademskog života.

Biblioteka Univerziteta, obično predstavlja tiho utočiste za studente koji štrebaju za kolokvijume, ali sada ne izgleda tako, zato što su sada svuda simpatični  psi. Volonterka iz udruženja za terapiju ljubimcima,  predstavlja svoju pudlicu gomili oduševljenih studenata, poput brucoškinje Loren Bilbi, koji na smenu maze njeno meko, kovrdžavo krzno. ,,Rešila sam da svratim zato što sam i jutros imala bitan kolokvijum, pa sam bila mrtva umorna i provela oko pola sata ovde mazeći pse, tako da se sada osećam mnogo bolje”, kaže Bilbijeva. Kao što je slučaj sa drugim studentima u kampusu, i Bilbijevoj nedostaje njen kućni ljubimac. ,,I ja imam psa kod kuće, pa ga stalno mazim i pružam mu ljubav. Budući da nisam bila kod kuće šest-sedam nedelja, čim sam se vratila, ponovo sam videla svog psa, a to mi definitivno nedostaje ovde”.

Ove pauze za maženje su deo novog programa alternativne terapije koji je započet na početku semestra. Marša Kuper, koja pruža savetodavne usluge na Univerzitetu u Nevadi,  objašnjava: ,,Ono što pokušavamo da uradimo je da savetovanje premestimo iz naše kancelarije na mesto gde se nalaze studenti”, kaže ona. Daleko najpopularnija je terapija psima, koji posećuju kampus svakog drugog četvrtka. ,,Jedna od stvari koje su studenti zahtevali je da psi budu na raspolaganju sve vreme” kaže Kuperova. ,,Nekoliko univerziteta je istraživalo ovaj fenomen i došlo do zaključka da se na ovaj način umanjuje anksioznost prouzrokovana testovima, smanjuje se usamljenost i doprinosi se poboljšanju celokupnog raspoloženja”.

Lesli Stjuart, asistent na Univerzitetu u Ajdahu, sprovela je jedno od tih istraživanja objavljenih u Dnevniku kreativnosti i mentalnog zdravlja prošle godine. Od 55 studenata koji su učestvovali u terapiji potpomognutoj životinjama, 60% studenata se manje žalilo na simptome anksioznoti i usamljenosti. ,,Veza između životinje i čoveka se već hiljadama godina primenjuje u terapeutske svrhe”, navodi Stjuartova. ,,Smatram da ta povezanost i pozitivni uticaj koji veza sa životinjom može da ima, kako na životinju, tako i na čoveka, ne predstavlja ništa novo, već mi tek sada postajemo svesni toga.”

Ona tvrdi da je sve veća popularnost terapije ljubimcima načelno dobra stvar, međutim napominje da je potrebno više obratiti  pažnju na podobnost organizacija koje zbrinjavaju životinje i koriste ih u terapiji. Sa porastom broja životinja na kampusima, neophodno je obratiti pažnju na to da li je životinja prijavljena za terapijski program, kako bi se izbeglo loše postupanje sa njima i iskorišćavanje.