10 koristi koje nam donose zdrave granice

međuljudski odnosi, granice, zdrave granice, poštovanje, uspostavljanje granica, odnosi, toksični odnosi, porodica, prijatelji
Zdrave granice doneće vam više saosećanja i samopoštovanja, a manje nesporazuma u odnosima sa drugim ljudima

Kada nekoga ohrabrite da postavi zdrave granice u svojim odnosima sa drugim ljudima, često se desi da se ovo shvati kao kritika usmerena ka ponašanju ili ljubaznosti. Međutim, formiranje zdravih granica ne rešava samo trenutni problem kada vam neko traži više nego što možete da pružite. Formiranje zdravih granica zapravo može da promeni način na koji vidite sebe, svoje odnose i ljude sa kojima ste izgradili te odnose.

Kada stvorimo granice koje odražavaju našu ličnost i sve što cenimo, one imaju potencijal da nam promene život na bolje, na mnogo načina.

Kako nam zdrave granice mogu poboljšati život

  1. Formiranje sopstvenih granica uči nas da budemo saosećajniji prema drugima i da prepoznamo i njihove granice.
  2. Manje se ljutimo na druge ljude, manje smo besni i manje ogorčeni, jer smo u stanju da prihvatimo da svako ima pravo na svoje granice.
  3. Stičemo sigurnost i osećaj unutrašnjeg mira kada adekvatno odgovorimo na tuđe sebične zahteve. Možda neće svi odmah (ili uvek) automatski poštovati granice koje postavimo. Međutim, verbalizujući svoje granice postavljamo ˝odbranu˝ sa kojom se osećamo bezbedno i znamo da je normalno poštovati je.
  4. Imamo više vremena i energije da se posvetimo svojim stvarima koje su nam važne, umesto ljudima i obavezama koji nisu u skladu sa našim granicama i željama.
  5. Osećaj samopoštovanja stičemo tako što ne ostavljamo po strani svoje potrebe da bismo ispunili potrebe drugih. I drugi ljudi će nas takođe više poštovati kada uspostavimo granice.
  6. Biće manje nesporazuma i sukoba u odnosima sa drugim ljudima kada jasno kažemo šta se razumno može očekivati od nas, a šta ne. Ako jasno postavimo svoje granice i živimo ih otvoreno i javno, drugi ljudi automatski gube mogućnost da nas navedu da pristanemo na nešto na šta ne bismo želeli da pristanemo.
  7. Granice omogućavaju bolju komunikaciju. Kada postavimo osnovna pravila i pokažemo drugima šta je potrebno da ispoštuju, na taj način pozivamo i druge da učine isto u našem prisustvu i odnosu sa nama, ali i sa drugima.
  8. Dok gradimo zdrave granice, gradimo i svoje samopouzdanje. Počinjemo da shvatamo da naše samopouzdanje ne treba da se zasniva na tome za šta nas drugi koriste, već na tome kako koristimo svoje talente i svoje darove. Samopouzdanje stičemo i dok otvoreno komuniciramo o svojim granicama.
  9. Jasne granice znače manje prostora za nesporazume ili prebacivanje krivice kada se od nas traži da odbranimo ili pojasnimo svoje granice, što ujedno znači i manje stresa i manje anksioznosti. U početku nam može biti teško da iskažemo gde su tačno naše granice. Ali, dok god se trudimo da ih ispoštujemo, i anksioznost će biti manja.
  10. Jasne granice dovode do toga da nas drugi bolje razumeju i prihvataju. Granice odražavaju naš sistem vrednosti. A kada vidimo šta neko ceni, to nam pomaže da lakše razumemo kakav je neko kao osoba.

Kada razmišljate o granicama, koje vrste granica vam prvo padaju na pamet? Iako im je svrha da ograniče ono što drugi očekuju ili traže od vas, postoji širok spektar granica koje okolnosti mogu zahtevati. U nastavku navodimo neke od granica koji se, na žalost, često prelaze kada ih ne saopštimo jasno .

Kako granice mogu izgledati

Fizičke: „Ne prilazi mi toliko blizu.“ „Ne ulazi u moju sobu bez pitanja.“

Emocionalne: „Molim te da me ne kritikuješ kada delim svoja osećanja.“

Vremenske: „Mogu da ostanem samo sat vremena.“ „Imaš li vremena da mi pomogneš?“

Seksualne: „Moramo da koristimo kontracepciju ako ćemo imati seksualne odnose.“

Etičke: „Žao mi je, ali ne mogu da lažem zbog tebe.“

Intelektualane: „U redu mi je što se ne slažemo.“

Finansijske: „Ne možemo da priuštimo to sada. “ „Trenutno ne mogu da ti pozajmim novac.“

Duhovne: „Nije mi u redu što vređaš moju veru samo zato što ne delimo ista uverenja. “

Kada se desi da neko prekrši vaše granice, važno je da ga podsetite na njih. Otvoreno podelite kako se osećate zbog nepoštovanja.

Uspostavljanje granica je proces

Možda će vam biti potrebno malo razmišljanja i razmatranja da biste utvrdili gde bi sve trebalo da budu vaše granice. Ponekad pomaže da se udaljite od situacije i zamislite kakav biste savet dali prijatelju u takvoj situaciji. Kada izdefinišete svoje granice i budete spremni da ih podelite sa drugima, obavezno koristite „Ja“ izjave. Ovim ćete dodatno naglasiti da želite da postavite i održavate određene granice.

U nastavku navodimo par predloga kako da otpočnete razgovor na temu granica:

  • Zaista ne želim da…
  • Zaista nemam vremena za…
  • Treba mi da…
  • Zapravo mi smeta ako/kada…
  • Teško mi je da ovo kažem, ali…
  • Neprijatno mi je kada…
  • Važno mi je da…

Ove rečenice vam omogućavaju da preuzmete vlasništvo nad granicom koju postavljate, a da sagovornik ne oseti potrebu da se brani, ili još gore, da napada. Dok izjavljujete šta vam je potrebno od drugih, postavljate se kao neko ko je dostojan onoga što traži i onoga što mu je potrebno. Na taj način ujedno pozivate i na recipročnost u poštovanju koje pružate drugima.

Postavljanje granica je jedna od onih praksi koje ćete možda morati da ponavljate više puta sa istim ljudima dok ne shvate da zaista mislite ono što kažete. Međutim, prednosti uspostavljenih granica vredne su svakog truda.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekstKako stres utiče na podršku u braku
Sledeći tekst10 strategija da lakše prebolimo odbijanje
petar vojvodic
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.