Kako stres utiče na podršku u braku

, veza, romantična veza, međuljudski odnosi, podrška, oslonac, partner
Istraživanja pokazuju da stres, posebno kada je hronični, ne utiče samo na naše fizičko i mentalno zdravlje, već i na našu sposobnost da pružimo podršku svom bračnom partneru

Biti osoba koja ume da pruži podršku nagrađujuća je, ali i teška uloga. U braku, podrška koju pružamo svom bračnom partneru izuzetno je važna. A da bi se pružila kvalitetna podrška, potrebno je posebno obratiti pažnju, prepoznati potrebu druge osobe za podrškom, pružiti joj podršku kakva joj je potrebna, i sve to uraditi blagovremeno i uz saosećanje.

Postoje različiti faktori koji nam mogu otežati da primetimo nečiju potrebu za podrškom, kao i sopstvenu sposobnost pružanja podrške. Među spomenutim faktorima su problemi mentalnog zdravlja (anksioznost, depresija), kao i akutni i hronični stres.

Istraživanja pokazuju da stres, posebno kada je hronični, ne utiče samo na naše fizičko i mentalno zdravlje, već i na našu sposobnost da pružimo podršku svom bračnom partneru.

Jedna od studija kojom se ispitivao efekat stresa na podršku u romantičnim vezama (konkretno, u braku), pokazala je da stres utiče i na svest o potrebama druge osobe (što uključuje i potrebu za podrškom), kao i na sposobnost pružanja podrške.

U navedenom istraživanju učestvovao je 121 mladi bračni par. Kriterijumi za učešće u studiji bili su- prvi brak, kraći od šest meseci, bez dece. Muškarci su u proseku imali 29 godina; 52% njih sa diplomom osnovnih studija i 9% sa master diplomom; 78% zaposlenih sa punim radnim vremenom. Žene su u proseku imale 27 godina; 57% sa diplomom osnovnih studija i 14% sa master diplomom; 70% njih bile su zaposlene sa punim radnim vremenom.

Pored svih upitnika, anketa, i dvogodišnjeg trajanja studije, ključ je bio razgovor koji se koristio za procenu hroničnog stresa povezanog sa različitim životnim domenima, kao što su finansije, posao, zdravlje. Nivo stresa, sposobnost sagledavanja partnerove potrebe za podrškom, sposobnost sagledavanja sopstvenih potreba za podrškom i ostvarena podrška partneru bili su procenjeni na svakodnevnom nivou.

Efekti stresa na pružanje podrške u braku

Kao što je navedeno u uvodu, pre nego što pružite podršku, prvo morate prepoznati potrebu svog romantičnog partnera za podrškom. Rezultati studije jasno ukazuju na to da je manja verovatnoća da će osoba pod hroničnim stresom uočiti svakodnevne promene i potrebu svog partnera za podrškom.

Treba spomenuti i da postoji razlika između hroničnog stresa i kratkotrajnog, svakodnevnog stresa:

Hronični stres definitivno umanjuje percepciju o partnerovoj potrebi za podrškom. Međutim, kratkotrajni stres koji se javlja u svakodnevnim situacijama nema takav uticaj. Ovo je bilo pomalo neočekivano, jer svakodnevni ili akutni stres (kao što je npr. saobraćaj) ima tendenciju da nam suzi perspektivu. Kako onda svakodnevni stres ne utiče na percepciju potrebe za podrškom?

Jedno od objašnjenja je da čak i kada veće količine stresa privremeno spreče parove da se prilagode jedno drugom i primete potrebu za podrškom, bračni parovi se međusobno poznaju dovoljno dobro. Drugim rečima, uprkos svakodnevnim preprekama, supružnici verovatno neće izgubiti perspektivu o tome šta je potrebno njihovim romantičnim partnerima.

Ipak, ovo nije slučaj sa hroničnim stresom. Vremenom, hronični stres postepeno iscrpljuje energiju i mentalne resurse osobe — i na taj način narušava njenu sposobnost da identifikuje tuđe potrebe.

I bez obzira na razlike u prepoznavanju potrebe za podrškom, takođe je manje verovatno da će osoba pod hroničnim stresom pružiti podršku. Veza između nečije percepcije tuđih potreba za podrškom i pružanja podrške takođe postaje izmenjena stresom. Konkretno, ovo znači da u danima kada osoba prepozna da je partneru potrebna podrška, ona će svejedno izostati ako je osoba tog dana doživela veći nivo sopstvenog stresa.

Istraživanja su takođe pokazala da su efekti stresa na podršku prisutni uglavnom kod muževa, a kod žena mnogo manje. Ovo se slaže sa prethodnim istraživanjima koja su pokazala da je efekat stresa na empatiju (i reakciju u skladu sa empatijom) različit u zavisnosti od pola.

Kako podržati partnera

Jedna od prednosti romantične veze je upravo instrumentalna i emocionalna podrška od nekoga ko vas dobro poznaje, kome je stalo do vas i ko brine o vama.

Međutim, kao što studije i istraživanja pokazuju, ponekad partneri mogu biti pod velikim stresom da bi primetili međusobnu potrebu za podrškom. A ponekad možda nemaju znanje, energiju ili resurse da pruže kvalitetnu podršku blagovremeno i na odgovarajući način.

Izostanak podrške može biti jedan od razloga zašto parovi koji vode stresan život (npr. usled niskih prihoda ili ekonomskih poteškoća) ne osećaju bračno blagostanje, a stabilnost veze postaje poljuljana.

Kako podrška ne bi izostala, osobama koje su pod hroničnim stresom moglo bi da pomogne sledeće:

  1. Da nauče da identifikuju suptilne znake koji ukazuju da partner ima potrebu za podrškom. Imajte na umu da osoba kojoj je potrebna podrška neće uvek direktno tražiti podršku. Osobe sa niskim samopouzdanjem npr. češće indirektno traže podršku – žale se ili aludiraju na problem bez direktnog traženja pomoći.
  2. Da nauče da identifikuju znakove stresa na vreme. Ovo je suštinski uslov za pružanje podrške tokom stresnih perioda. Na primer, samo osoba koja je svesna da doživljava napetost (i svesna načina na koji njene brige i anksioznosti utiču na njene sposobnosti) uložiće dodatni napor da se posveti svom partneru i u stresnim periodima.
  3. Da se par zajednički posveti efikasnijem upravljanju stresom uz prave alate – kroz tehnike opuštanja, svesnost, prisutnost, i eventualno uz pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.

Blagovremeno pružanje (kao i primanje) kvalitetne podrške važan je deo izgradnje i održavanja zdravih romantičnih odnosa.

Kratke smernice koje mogu olakšati pružanje podrške

Poštujte lične odluke svog partnera.

Pokažite partneru da verujete u njega/nju.

Budite osoba na koju se vaš partner može osloniti.

Zajedno održavajte ravnotežu u svom odnosu.

Ne zaboravite da s vremena na vreme iskažete koliko ste ponosni na svog partnera, njegove/njene osobine, talente i veštine.

Slušajte pažljivo.

I ne zaboravite da je važno da imate razumevanja i za sebe i svoje loše trenutke. Budite blagi i prema sebi.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekstOsećaj pripadnosti: kako ga pronaći i kako ga negovati
Sledeći tekst10 koristi koje nam donose zdrave granice
petar vojvodic
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.