5 načina da prestanete da udovoljavate drugima

udovoljavanje, udovoljavanje drugima, people pleaser, reći ne, granice, zdrave granice, uspostavljanje granica, međuljudski odnosi,
Osobe koje udovoljavaju drugima mogu promeniti ovaj vid ponašanja, a da istovremeno ispoštuju i sebe i druge

Čovečanstvo još uvek stabilno funkcioniše, jer većina nas vredno radi na tome da se međusobno lepo slažemo. Ali, neki od nas rade prekovremeno, uz dodatni napor: osobe koje su navikle da udovoljavaju drugima.

Ove osobe oslanjaju se na potvrdu drugih da bi se osećale dobro povodom sebe. Teško im je da kažu NE iz straha da će se osećati krivim ili brinu da će drugi pomisliti da su sebični i bezobzirni. I zato, da bi se osećali dostojno i prihvaćeno, oni uvek i na sve kažu DA. I da. I da.

Ispostavilo se da je ovakav način razmišljanja duboko ukorenjen. Studija iz 2016. godine otkrila je da ljudi koji imaju poteškoće da drugima kažu ne, imaju varijacije u svojoj moždanoj aktivnosti u poređenju sa onima koji češće kažu ne.

Bez obzira da li je ugađanje ljudima urođeno ili je samo loša navika, neprestano tražiti odobrenje drugih, zanemarujući sopstvene potrebe, može imati posledice po opštu dobrobit i blagostanje osobe. Ljudi koji ugađaju drugima često sebe ubeđuju da ih to čini srećnima. Ali, neizbežni pritisak suočavanja sa tuđim emocijama može biti iscrpljujući. Može izazivati anksioznost, pa čak i dovesti do depresije.

Da biste izbegli loše posledice toga što stalno udovoljavate drugima, sledite korake koje navodimo u nastavku teksta.

1. Da li udovoljavate drugima jer se zbog toga osećate srećno i zadovoljno?

Ili zato što se osećate krivim? Postoji granica između ugađanja ljudima i toga da smo jednostavno ljubazni i velikodušni. Ako se odlučite za pomoć jer je to u skladu sa vašim vrednostima ili vam pruža radost, u redu je. Na primer, zamislite da su vas zamolili da trenirate fudbalski tim u školi vašeg deteta. Ako bi pristanak bio u skladu sa vašim vrednostima ili željom da doprinesete zajednici i ukoliko biste se osećali dobro, čak i ako je stresno, samo napred.

Ali, ako vam je potvrdan odgovor jednostavno omogućio da izbegnete osećaj krivice, onda to radite iz pogrešnih razloga. Ako kažete DA kako se ne biste osećali loše i uznemireno ili to radite iz sažaljenja- samo udovoljavate drugima.

Umesto da pristajete na sve, prepoznajte da li nešto radite zato što želite da budete ljubazni i velikodušni ili zato što ćete se osećati loše ako to ne učinite. I ne brinite, prepoznavanje razlike vas ne čini sebičnim; čini vas iskrenim.

2. Neka vaš sistem vrednosti utiče na vašu odluku

Ne dozvolite da kriterijum za vašu odluku glasi: „Da li me je neko zamolio da to uradim?“ Umesto toga, zapitajte se: „Da li je ovo u skladu sa mojim vrednostima i interesima?“

Studija iz 2013. godine navodi da, kako biste uvećali svoju sreću, trebalo bi da birate aktivnosti koje su povezane sa vašim vrednostima i interesima. Ovo može (i verovatno bi trebalo) da uključuje pomaganje drugima. Samo se postarajte da to bude kombinacija aktivnosti koje su vam drage.

3. Praktikujte da kažete „ne“

Reći „ne“ može vam izgledati agresivno ukoliko ste navikli da udovoljavate drugima. Ali, postoji velika razlika između „ne“  i istinski agresivnog. Agresivne osobe tačno znaju šta žele i idu ka tome, bez obzira na to koga povrede ili koje veze pritom unište. Asertivna osoba, nasuprot tome, postiže svoje ciljeve, a da pritom ostaje pristojna i uvažava osobe koje je okružuju.

Vežbajte da zastupate svoje potrebe malo po malo. U početku će možda delovati pogrešno, ali probajte. Zagrejte se tako što ćete izneti svoje mišljenje o tome gde ići na ručak ili koji film pogledati. Pređite na ljubazno političko neslaganje, sa poštovanjem i postavljajući pitanja o tuđem gledištu. Zatim pokušajte da kažete „ne“ određenom zahtevu bez potrebe da objasnite zašto nešto odbijate. Nastavite tako i na kraju će vam biti prirodno da učtivo kažete šta želite, a šta ne želite. Tako izgleda postavljanje zdravih granica.

Ukratko, asertivnost se nalazi između pasivnosti i agresije. To je zlatna sredina koja podjednako poštuje i druge i vas.

4. Niste loša osoba ukoliko kažete „ne“

Ne možete stalno da udovoljavate svima. Ovih dana sve je ekstremno, od politike preko vremenske prognoze do peglanja veša. Provedite samo nekoliko minuta na internetu i naći ćete ekstremne podele u stavovima.

Ljudi koji ugađaju drugima brinu da će ih, ako kažu „ne“, automatski izbegavati. Njihova slika o sebi i reputacija zavise od svakog zahteva. Reći DA donosi im olakšanje i uverava ih da su dobri ljudi. Reći NE stvara krivicu. Tada se osećaju kao da su nekoga povredili ili učinili nešto loše. Ali potrebno je mnogo više od jednog NE da se uruši nečiji karakter.

5. Uzdržite se od preteranog izvinjavanja

Ukoliko često udoovoljavate drugima, verovatno imate najbolje namere. Prekomerno izvinjavanje učiniće da se osećate bolje, ali zapravo može delovati pomalo neiskreno. Kada se izvinjavate, iako niste učinili ništa loše, ipak deluje kao da ste nešto pogrešili. To je kao priznanje krivice za zločin koji niste počinili. Štaviše, može učiniti da bezobrazni ili loše promišljeni zahtevi drugih deluju razumno i opravdano. Sačuvajte iskrena izvinjenja za situacije u kojima zaista nešto pogrešite.

Budite osoba koja poštuje ljude, a ne osoba koja udovoljava ljudima. Nikada ne oklevajte da učinite pravu stvar. Kada vas komšinica učtivo zamoli za pomoć, pomozite joj. Kada vam zatraže donaciju za lečenje ili za poklon kolegi koji odlazi u penziju, pomozite. Tako se iskazuje poštovanje. Ali, pored svih ljudi koje poštujete- nikada ne zaboravite da ispoštujete i sebe.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekstTiranija vage: zašto je često merenje loše
Sledeći tekstKako odgovoriti na kritiku bez defanzivnosti
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.