Kako odgovoriti na kritiku bez defanzivnosti

defanzivnost, odbrambeni stav, odbrana, napad, kritika, povratne informacije, konstruktivna Kritika, sposobnost, rast, razvoj, napredak, kako primiti kritiku, kako odgovoriti na kritiku
U trenutku nam se može učiniti da je defanzivnost jedini način da se izborimo sa kritikom. Ali dugoročno, ona spotiče i nas i naše odnose.

Šta je zajedničko srednjovekovnoj tvrđavi, bodljikavom prasetu i centralnom beku? Svi su profesionalci u defanzivi, odnosno odbrani. A kada smo i mi obični ljudi suočeni sa kritikama, takođe podižemo pokretni most, formiramo klupko bodlji i pripremamo se za borbu. Zauzimanje odbrambenog stava pomaže nam da zaštitimo svoj karakter i da se osećamo kompetentno.

Mnogo je načina na koje to činimo: distanciramo se od svojih grešaka, krivimo spoljne uticaje za neuspeh i osuđujemo druge kako bismo nastavili da sebe gledamo u pozitivnom svetlu. Možda pijemo ili na neki drugi način sami sebe „lečimo“, kako bismo mogli da se nosimo sa pretnjama našem samopouzdanju i slici koju imamo o sebi.

Problem? Defanzivnost sa prijateljima, šefom, partnerom i samim sobom često ume da rikošetira i vrati nam se istom merom. Distancira ljude, čini da izgledamo nezrelo i šalje poruku da nismo u stanju da regulišemo svoje emocije. U trenutku nam se može učiniti da je defanzivnost jedini način da se izborimo sa kritikom. Ali dugoročno defanzivnost spotiče i nas i naše odnose.

U nastavku navodimo pet načina pomoću kojih možete da regulišete svoje raspoloženje i prestanete da reagujete iz odbrambenog stava.

1. Setite se svojih najdubljih vrednosti

Ako se setimo svojih najčvršćih uverenja i strasti, možemo umanajiti defanzivnost. Najbolje od svega je što to možete učiniti čak i bez direktnog suočavanja sa kritikama.

Tako, na primer, ako se osećate defanzivno nakon ne tako sjajne procene rada, zaboravite na mahnito spominjanje svih svojih prošlih trijumfa na radnom mestu. Umesto toga, usredsredite se na područja u kojima se osećate samopouzdano, bilo da je to vaša posvećenost zdravom načinu života, vera, spremnost da pomognete drugima, strast prema umetnosti ili bilo koja druga vrednost koja vam je draga. Fokusirajući se na svoje vrednosti, možete ojačati svoje samopouzdanje i smanjiti potrebu za defanzivom.

2. Posmatrajte kritiku kao znak da drugi veruju u vaše sposobnosti

Setite se sedmog razreda, kada ste još uvek otkrivali svoj identitet i osećaj vrednosti. U tom dobu povratne informacije koje ste dobili od nastavnika, trenera i prijatelja imale su ogroman uticaj.

Jedna od studija pozabavila se ovim pitanjem. Istraživači su pratili sedmake koji su od svojih učitelja dobili povratne informacije- kritiku- o nacrtu eseja.

Polovini učenika nastavnici su svoje povratne informacije izneli na sledeći način: „Dajem vam ove komentare jer imam veoma velika očekivanja i znam da možete da ih ispunite“, dok su drugoj polovini učenika jednostavno date povratne informacije- bez uvoda.

Pozitivni uvod povećao je verovatnoću da svi učenici ponovo predaju esej i povećao je kvalitet njihovog konačnog nacrta.

Kako se ovo odnosi na vas? Čak i ako ne čujete reči poput „Verujem u tebe“ ili „Znam da si sposoban/na“, ako u svom srcu znate da vaš roditelj, šef ili partner samo nude povratne informacije kako biste postigli sjajne rezultate, podsetite se njihove vere u vas i kritika će vam lakše pasti.

3. Negujte drugačiji ugao gledanja na stvari – razmišljajte o rastu i napretku

O defanzivnosti obično razmišljamo kao o verbalnoj odbrani. Ali mi se zapravo na mnogo načina branimo od rupa u našem samopouzdanju: možda ogovaramo svoje kritičare, upoređujemo se sa onima kojima je gore nego nama, ili se „počastimo“ kupovinom kao terapijom koja će ublažiti našu ranjenu dušu.

Ove metode mogu učiniti da se privremeno osećamo bolje, ali preusmeravaju našu energiju u defanzivnost umesto u napredak.

Prema jednoj studiji, negovanje drugačijeg načina razmišljanja, usmerenog ka rastu i razvoju, može nam pomoći da svoju energiju uložimo u samopoboljšanje, umesto u samoodbranu.

U ovoj studiji, studenti su prvo pročitali jedan od dva novinska članka. U jednom je rečeno da je inteligencija nasleđena i nepromenljiva. Drugi je tvrdio da se inteligencija može znatno povećati tokom životnog veka. Nakon toga, svi učesnici su dobili samo četiri minuta da pročitaju dugačak i zbunjujući odlomak iz Frojdovog klasika Tumačenje snova. S obzirom na jezik kojim je pisan kasne 1800.godine i ezoterični sadržaj, ovo nije bio nimalo lak zadatak.

Nakon što su pročitali, odgovorili su na neka pitanja koja su im navodno merila razumevanje. Ali, bez obzira na njihov stvarni rezultat, učesnicima je rečeno da su postigli rezultat od 37%. Ovo nije dobro, ali nije ni toliko loše.

Istraživači su otkrili da su se oni koji su mislili da je inteligencija nepromenljiva osećali bolje upoređujući svoje performanse sa onima koji su uradili lošije od njih.

Ali, učesnici koji su mislili da je inteligencija promenljiv faktor, izborili su uz pomoć znatiželje. Interesovale su ih strategije onih koji su imali bolji učinak. Umesto da se brane, usvojili su drugačiji način razmišljanja. Misleći o svom rastu i napretku pokušali su da nauče kako da poboljšaju sopstvene performanse.

Primena u svakodnevnom životu

Naravno, nije realno očekivati da na svaku vrstu kritike odgovorimo na ovaj način. Ako čujete kritiku koja je okrutna ili uvredljiva, niko ne očekuje da iz nje rastete. Samo napred i iskoristite svoje vreme i energiju za saniranje ovakvih rana.

Ali, ako su povratne informacije namenjene da vam pomognu ili su neutralne i objektivne, umesto da svoju energiju usmeravate u smirivanje, bolje ćete proći ako svoju energiju usmerite u poboljšanje sebe. Vratite se korak unazad, razmislite o svom rastu i napretku,  i iskoristite povratne informacije kao šansu da budete sve bolji i bolji.

4. U trenutku, kupite sebi vreme

Ali, šta je sa trenutkom? Možda možete da se podsetite svojih vrednosti, protumačite povratne informacije kao činjenicu da drugi veruju u vas i u njima pronađete mesta za rast. Ali, kako se snaći u tom deliću sekunde kada je tako primamljivo slediti svoje instinkte i braniti se?

Prebrodite taj trenutak čekajući svoju reakciju. Samo pustite da adrenalin skoči i saberite sve svoje misli. A zatim postupite na jedan od sledećih načina.

Prva opcija je da koristite neutralne reči i pustite drugu osobu da nastavi da govori. Možete reći: „Nastavi …“ ili „Reci mi nešto više o tome “. A zatim iskoristite vreme kada druga osoba govori da polako udahnete i razmislite kako želite da odgovorite.

Ili se nemojte plašiti da na trenutak ostanete tihi. Iako možda neugodna, pauza vam kupuje vreme i kao bonus izbacuje sagovornika iz igre. Uz to, da bi prekinuli tišinu, obično će ponovo početi da govore, što vam kupuje još više vremena.

A kada sve saberete, vreme je za poslednji korak.

5. Koristite „Ja“ izjave

Ovo je klasika sa razlogom. „Ja“ izjave su ključne za smanjenje defanzivnosti. Zašto? Svoja osećanja možete objaviti bez optužbi koje će dovesti do eskalacije sukoba. Osim toga, niko se ne može prepirati sa vašim mišljenjem ili vašim osećanjima.

„Ja“ izjave fokusiraju razgovor na vas i ono što osećate i pomoći će vam da iznesete svoje mišljenje bez potrebe za odbrambenim stavom.

Međutim, uverite se da izjava „Ja“ nije izjava koja je vuk u jagnjećoj koži, poput „Žao mi je što nisi razumeo“ ili „Samo odrasti!“

Umesto toga, recite: „Ne dopada mi se ovo.“ Ili „Teško mi je da te saslušam kada povisiš ton.“ „Frustriram se kada me iznova podsećaš na nešto. Osećam se kao da mi ne veruješ. “ Ponekad je jednostavno „Čujem šta govoriš“ dovoljno da ublaži napetost i povede razgovor u lepšem smeru.

Dakle, prepustite defanzivnost i sjajnu odbranu fudbalskim igračima na odbrambenim pozicijama. Ili bodljikavom prasetu. Možda će nam se u trenutku učiniti da je bolje da i mi pokažemo svoje bodlje, ali na kraju dana, mnogo više ćemo postići ukoliko pokažemo svoje najbolje ja.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekst5 načina da prestanete da udovoljavate drugima
Sledeći tekstPonašanje u novoj vezi: potencijalni znaci upozorenja
petar vojvodic
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.