Adolescencija je period burnih promena u toku kojeg mladi moraju da završe proces individuacije, uspostave samopouzdanje, postanu nezavisni od roditelja i donesu odluke o budućnosti. Većina adolescenata dobro savlada sve teškoće, ali određen broj ne uspeva.

U toku perioda adolescencije, adolescenti prolaze kroz različite krize psihičkog i socijalnog funkcionisanja i ponašanja i te krize se smatraju normalnim pojavama u ovom dobu, jer predstavljaju odraz promene okolnosti i pokušaja prilagođavanja na te okolnosti. Ali kada kriza po intenziteutu i trajanju premaši očekivano to može predstavljati znak patologije.

Neki autori smatraju da je adolescentna kriza  “sve ono što se događa u adolescenciji pa podignuto na kub”.

Najčešće manifestacije adolescentne krize su:

  • povišena napetost, anksioznost
  • problem sa snom
  • preokupiranost svojim telom, zabrinutost za svoje telo i zdravlje
  • drastične promene u raspoloženju (od hipomanije do depresivnosti)
  • prkos, buntovno ponašanje posebno prema odraslima i njihovim stavovima, idejama, ograničenjima…
  • gubitak motivacije
  • slaba pažnja i koncentracija
  • burne reakcije na neuspeh…
  • povremeni nastupi nasilnog i agresivnog ponašanja
  • sporadično delikventno ponašanje
  • povremena zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci (PAS)
  • naglo i neobjašnjivo odustajanje od aktivnosti koje je adolescent voleo da radi (sportske aktivnosti, različiti hobiji…)
  • preterano slušanje muzike, igranje igrica, boravak na društvneim mrežama…
  • preterana vezanost i odanost grupi vršnjaka koja je možda i problematična.

adolescenta krizaSmatra se da svaki peti adolescent ima prolazne problem mentalnog zdravlja, a svaki deseti ima probleme koji mu onemogućavaju da dobro funkcioniše u školi, sa vršnjacima, u porodici tj. ima simptome koji ga onesposobljavaju u pravilnom obrazovnom, socijalnom ili emocionalnom razvoju.

U više od 90% slučajeva, depresija ili zloupotreba PAS je uzročnik smrti mladih. Zato je važno da se na vreme prepoznaju znaci koji ukazuju na problem mentalnog zdravlja. Ti znaci nekada mogu biti jasni, a nekada su  prikriveni.

Jasni, otvoreni znaci problema mentalnog zdravlja su:

  • žalba adolescenata na prisutnost osećanja straha, tuge, očaja, brige…
  • žalba na probleme sa koncentracijom i učenjem
  • agresivno ponašanje, samopovređivanje  ili povređivanje drugih

adolescenta krizaPrikriveni,  maskirani znaci problema mentalnog zdravlja su:

  • nejasni bolovi, premor, senzacije za koje ne postoje dokazi u izvršenim medicinskim ispitivanjima
  • problem sa snom
  • problem sa apetitom
  • gubitak telesne težine
  • drhtavica, tremor ruku
  • preznojavanje
  • glavobolje
  • bolovi u grudima i stomaku
  • probadanje u očima
  • bezvoljnost i gubitak interesovanja za školu, sport, druženja…
  • osamljivanje i preterano provođenje vremena za kompujterom, preterano slušanje muzike…

Drugi znaci koji ukazuju na probeme mentalnog zdravlja:

  • znaci koji ukazuju na nedovoljnu brigu o zdravlju (nespavanje, rizično ponašanje u saobraćaju, tetoviranje, pirsing, neadekvatna zdravstvena nega…)
  • rizična ponašanja (zloupotreba PAS, rizični seksualni odnosi, nasilno ponašanje, nošenje i dostupnost oružja…)