Briga i deca: Kako pomoći detetu u stresnim situacijama?

briga, stres, briga kod dece, stres kod dece, roditeljstvo, vasitavanje, pomoć detetu
Pokažite detetu da ga razumete, da želite da mu pomognete kao i to da ste sigurni da je vaše dete dovoljno sposobno da se nosi sa problemom.
Zakaži sada

Briga može da nas podstakne da obratimo više pažnje u određenim situacijama, da procenimo unapred šta može da krene naopako, i da nam pomogne da smislimo rešenja koja će da dovedu do najboljeg mogućeg ishoda.

Baš kao što briga i opreznost služe da nas alarmiraju kada zaista postoji realan problem, tako mogu da budu podstaknute od strane naše mašte kada pravi razlog zapravo ne postoji. Ljudskim bićima je data ta sposobnost da mogu da planiraju, zamišljaju ili predviđaju određene situacije i potencijalne ishode.

Neka deca imaju tendenciju da brinu više nego druga. To zavisi od mnogo faktora, između ostalog i njihovih crta ličnosti. Kada briga preraste u anksioznost, onda ona počinje da kontroliše sve sfere života i normalnog funkcionisanja i kod dece i kod tinejdžera. Ali šta kada su u pitanju one tipične brige deteta? Kako izgleda zdrava briga i kako možete pomoći svom detetu da se nosi sa njom?

U daljem tekstu govorimo o 6 načina kako da pomognete detetu da se nosi sa svakodnevnim brigama i stresom.

1. Potpuno lišavanje briga nije cilj. 

Imajte na umu da potpuno lišavanje deteta svake brige nije cilj, već pomoći mu da se sa njima nosi. Ako preuzmete na sebe sve što dete čini zabrinutim, ili ako pokušavate da ga sačuvate od toga, to može da ga u budućnosti učini anksioznim. ,,Bacanje u vatru” takođe nije rešenje. Umeće pomaganja detetu da se nosi sa svakovnevnim brigama koje mu nameće život leži u pronalaženju prave mere tako da se dete oseća sigurno ali ne i prezaštićeno. Bitno je da objasnite detetu ili tinejdžeru da su stres i briga sastavni deo života i da se suočavanje sa njima može naučiti. Pomozite detetu da razazna koliko stresa može da ga motiviše da na primer uči više za kontrolni, a koliko toga je previše. Napravite zajedno plan i program koji će mu pomoći da produktivno radi ka svom cilju.

2. Obratite pažnju na manje očigledne znake brige i stresa kod deteta. 

Postoje deca koja su po prirodi otvorena i direktna i koja će prići roditelju i reći mu ,,Zabrinut/a sam zbog toga i toga”. Ali postoji mnogo načina na koje će dete ispoljiti brigu i koji neće delovati tako očigledno kao što je, na primer, agresija. Starija deca će možda govoriti kako su sasvim u redu, dok sa druge strane počnu da odustaju od nekih hobija i vannastavnih aktivnosti koji im, iz nekog razloga, uzrokuju stres. Pre nego sudite svom detetu ili se ljutite na njega, pomislite kako je možda to njegov ili njen način da se nose sa neprijatnim situacijama. Porazgovarajte sa detetom i probajte da razumete zašto se tako oseća. Smislite zajedno rešenja za koja oboje smatrate da će pomoći.

3. Nemojte da umanjujete njihove brige ali nemojte ni da ih preuveličavate. 

Ako vam se dete požali na nešto ili ako ste vi razumeli da mu neka aktivnost stvara brigu i stres nemojte da govorite stvari poput ,,Ali nemaš oko čega da se brineš”, ,,Ne brini” ili ,,Ja ću to uraditi umesto tebe”. Pokažite detetu da ga razumete, da želite da mu pomognete kao i to da ste sigurni da je vaše dete dovoljno sposobno da se nosi sa problemom. Na primer, ako je dete zabrinuto oko kontrolnog zadatka, možete mu reći nešto poput ,,Znam da je teško da predvidiš kako će kontrolni da prođe sutra, ali video/la sam da si se mnogo spremao/la i siguro ćeš moći da se snađeš kakav god da test bude” ili nešto poput ,,Vidim da si zaista zabrinut/a. Ja sam tu za tebe da zajedno smislimo kako da se osećaš bolje”.

4. Nemojte da ih podsećate da su se oko nečega brinuli. 

Ako su na primer treninzi plivanja bili noćna mora, navikavanje na novog nastavnika je bilo nemoguće, ili su školski kontrolni zadaci delovali strašno, često je i samim roditeljima teško da ne budu pod stresom zbog svoje dece. Međutim, umesto da detetu pristupate sa pitanjem ,,Da li je moguće da ti to i dalje stvara nervozu?”, dajte detetu priliku za novi početak. Možda je ono delimično i samo prevazišlo određene strahove ili odlučilo da se prema njima postavi na drugačiji način. Stoga pitajte ,,Kako se danas osećaš povodom toga i toga?” i vidite šta će vam dete odgovoriti.

5. Naučite dete da ne brine zbog brige. 

Neka deca i tinejdžeri umeju da upadnu u stanje panike zbog brige. Samim tim se i sama briga pogoršava. Pomozite detetu da razume da briga i stres dođu i prođu. Deca moraju da shvate da takvo osećanje neće trajati večno i da od njega ne može ništa da im se desi.

6. Naučite dete veštinama koje će mu pomoći da se nosi sa brigama i stresom. 

Samo zato što ste objasnili detetu da su briga i stres sastavni deo života, ne znači da ne treba da mu pomognete da se sa njima nosi na najbolji mogući način. Istražujte zajedno šta je to što će umanjiti nivo njegove ili njene brige, kao na primer:

  • Igra;
  • Vežbanje;
  • Duboko disanje;
  • Procena brige, tj. neka se zapita ,,Da li je ovo mala, srednja ili velika briga?” kao i ,,Šta mogu da kontrolišem u ovom trenutku, a šta ne mogu?”;
  • Skretanje pažnje na neku aktivnost gde se dete oseća kompetentnim kao što su crtanje, igra sa ljubimcem, čitanje, itd;
  • Spavanje;
  • I slično.

Nemojte da ignorišete razliku između brige i anksioznog poremećaja

Iako se roditeljima uvek savetuje da ne preuveličavaju brige svoje dece, takođe nemojte da ignorišete ako primetite da vaše dete pati od anksioznog poremećaja. Kada osećanja intenzivnog straha, panike, emocionalne napetosti obuzimaju vaše dete do te mere da ono ne može da se nosi sa svakodnevnim aktivnostima, može biti da se radi o anksioznom poremećaju. U ovom slučaju obratite se što pre stručnom licu za pomoć.