Kada se dete naljuti: bes pred licem ljubavi

Roditeljstvo, dete, ljutnja kod dece, bes kod dece, ljutnja, bes, uznemirenost, saosećanje, ljubav, bliskost, pomoć detetu, osobine deteta
Kako pomoći detetu da odgovorno postupa prema osećanju ljutnje
Zakaži sada

Mnogi roditelji pošalju svoje ljutito dete u sobu, da se smiri, misleći da u datom trenutku nema drugog rešenja. Da nije vreme za lekcije, i za izvinjenja, već za smirenje, na prvom mestu.

Istina o ljutnji je da nestaje samo kada se zaista čuje i razume, bez izuzetka.

Kada svoje ljutito dete pošaljemo u sobu zaista će se eventualno smiriti. Ali uz to će veoma jasno naučiti nešto pogrešno:

-Niko ne obraća pažnju na ono što te je uznemirilo.

-Niko ti neće pomoći da rešiš problem koji doživljavaš.

-Ljutnja je loša.

-Loš si jer si ljut na nas.

-Tvoja ljutnja nas plaši. Sam si na svome kada je u pitanju to veliko, strašno osećanje- mi ne znamo kako da ti pomognemo.

-Kada si ljut, najbolje je da potisneš osećanja.

Šta možemo učiniti umesto toga? Možemo li pomoći svom detetu da odgovorno postupa prema osećanju ljutnje?

Većina nas ne može da zamisli kako bi to izgledalo. Odgovornost počinje sa prihvatanjem osećaja ljutnje, ali uz uzdržavanje da se postupa po osećanju. Uvek postoji adekvatan način da izkažemo svoje potrebe.

Kada bismo bili voljni da zastanemo, i primetimo dubinu osećanja, ugledali bismo njeno značenje ispod maske ljutnje, i naišli bismo na povređenost, strah i tugu. Ukoliko dozvolimo sebi da osetimo sve to, ljutnja će se istopiti, jer je bila samo odbrambena strategija.

Ovo je jedan od važnijih zadataka u detinjstvu- naučiti da istolerišemo rane koje nam svakodnevni život nanese  bez ulaska u reaktivno stanje. Ljudi sa ovakvom sposobnošću umeju da izglade odnose sa drugima, i lakše postižu svoje ciljeve. Odlika o kojoj govorimo poznata je kao emocionalna inteligencija.

Deca razvijaju ovaj vid inteligencije kada ih učimo da su sva osećanja prihvatljiva, i da uvek postoji izbor načina na koji će reagovati. Evo kako bi to izgledalo u praksi:

Saslušajte. Pokušajte da posmatrate stvari iz njihove perspektive.

Udahnite duboko par puta i setite se da niste u hitnoj, bezizlaznoj situaciji. Ovakva emocionalna regulacija pomoći će da se vaše dete oseća sigurnije, i neće pružati otpor.

Do eskalacije najčešće dolazi onda kada ljudi osete da nisu saslušani. Nasuprot tome, ukoliko vaše dete oseti razumevanje, odmah će početi i da se oseća smirenije, čak i kada stvari nisu po njegovom.

Odajte priznanje ljutnji i uznemirenosti

Kada oseti saosećanje, vaše dete će lakše pronaći put do skrivene tuge i straha. Nemate obavezu da se složite sa izjavama vašeg deteta, niti da protivrečite. Samo priznajte postajanje jedne drugačije istine, njegove istine. Kada se oseti primećeno i saslušano, i njegova istina biće drugačija. ¨Žao mi je što je ovo tako teško. Kažeš da te nikada ne razumem…žao mi je zbog tvoje usamljenosti.¨

Nemojte upasti u zamku grubosti

Roditelji se često osete povređeno kada dete vikne na njih. Vaše dete vas nikada ne mrzi, i ne želi drugu mamu ili drugog tatu. Samo se oseća bespomoćno i uplašeno, i povlači potez za koji zna da će vas najviše uznemiriti. ˝Mora da si baš uznemiren. Reci mi zašto. Saslušaću te.˝

Vaše dete se ne ponaša loše, već na najbolji mogući način na koji ume, u datom trenutku, pokazuje vam svoju uznemirenost. Kada shvati da ne mora da povisi ton ili da napada da bi bilo saslušano, vaše dete razviće kapacitete da izrazi svoja osećanja prikladno.

Uspostavite neophodne granice, ali uz saosećajnost

˝Možeš biti ljut koliko želiš, ali udaranje i dalje nije u redu.˝

Ukoliko je situacija već otišla predaleko, za priču je kasno; samo pokažite empatiju

Kada je dete u naletu adrenalina i stanju borbenosti, nije vreme za priču. Ne pokušavajte da održite lekciju, ili objašnjavate. Vaš jedini zadatak tada jeste da umirite oluju. Samo potvrdite detetovu uznemirenost. ˝Vidim koliko si uznemiren. Žao mi je što ti je teško.˝

Podsetite sebe da su ispadi prirodan način da se nezreli mozak izduva

Kod dece frontalni korteks još uvek nije razvijen u potpunosti, i nemaju moć samokontrole kao odrasli. A čak i odrasli ponekad loše iskontrolišu svoju ljutitost. Najbolji način za razvitak je pružanje empatije, pogotovo u situacijama ljutnje i uznemirenosti. Uvek je zdravo iskazati svoja osećanja, čak i kada to nisu lepa osećanja. Dete će uz podršku imati više poverenja, bliskosti, i osećaće se manje povređeno.

Bliskost

Vašem detetu neophodna je osoba sa razumevanjem, koja će ga voleti i kroz ljutnju.

Ukoliko želi da ga ˝ostavite na miru˝, povucite se, ali ostanite blizu. ˝Pomeriću se, ali i dalje sam tu. I biću tu i u trenutku kada budeš spreman za zagrljaj. Neću te ostaviti samog sa ovim strašnim osećanjima.˝

Omekšajte sebe i pomozite detetu da omekša. Kada prepoznate osećanja skrivena ispod ljutnje, dete će se umiriti. Ukazaće vam se ranjivost, i suze će odneti ljutnju u toplini vašeg zagrljaja.

Nemojte dovoditi u pitanje validnost zbog preterivanja

Ovo može objasniti situaciju u kojoj vaše dete burno reaguje na nešto sitno- verovatno je već neko vreme u sebi nosilo nakupljene emocije, stare strahove i suze, u potrazi za načinom na koji će ih se osloboditi. Malo razočarenje može ličiti na smak sveta kada nam je kofer težak.

Deca veoma često osete bol i strah koji ne umeju da verbalizuju, a mi to i ne primetimo. Ako vam je dete neutešno zbog boje svoje šoljice, najverovatnije nije u pitanju šolja, i ovo preterivanje znači da mu je samo potrebno da se isplače.

Odolite potrebi za lekcijom

Kada se dete smiri, možete mu prepričati situaciju, kako bi veliki talas emocija dobio svoj smisao. ˝Bila su to krupna osećanja. Razočarenje, ljutnja, bes, i tuga. Hvala ti što si mi pokazao kako se osećaš.˝ Ukoliko poželi da promeni temu, dopustite. Zaključak može sačekati i ušuškavanje pred spavanje. Prikrivena u formi priče, lekcija će biti prihvatljiva, a dete će lakše razumeti sebe.

Vaše dete će u suštini znati gde je pogrešilo, i biće svesno da su te velike, strašne emocije učinile da situacija deluje beznadežno. I dalje će znati da su ljubaznost i dobrota važne. Bez krivice, osude i stida, dajte svom mališanu šansu da pronalazi bolja i adekvatnija rešenja za svoje probleme.

˝Kada se toliko naljutimo na nekoga, kao što si se ti naljutio na svoju sestru, često zaboravimo koliko volimo tu osobu. Izgledaju nam kao neprijatelji, zar ne? Svi se ponekad naljutimo. A kada u ljutnji uradimo nešto loše, kasnije nam bude žao što smo nekog povredili. Poželimo da smo postupili drugačije.˝

Prihvatanje emocija početak je fleksibilnosti i otpornosti. Postepeno, dete će steći sposobnost da se suoči sa razočarenjima, i da nauči da ne može uvek dobiti ono što želi, ali da uvek može dobiti nešto još lepše- nekoga ko ga voli i prihvata u celosti. Naučiće da osećanja nisu opasna, da se mogu tolerisati i osetiti bez potrebe za reakcijom, i da će proći. Naučiće da verbalizuje svoja osećanja i potrebe na adekvatan način.

Vi ćete poneti zaslugu učitelja. Ojačaćete međusobnu povezanost. Sve to jednim dubokim udahom, i saosećanjem pred ljutim licem.

Možda zvuči kao da bi samo svetac mogao izvesti ovo, i naravno, nećete uvek moći da postupite tako. Ali svaki put kada uspete, podarićete sebi i svom detetu jednu novu dimenziju stvarnosti, lepše stvarnosti, u kojoj ćete mu pokazati da put istine, čak i u ljutnji i strahu, ne mora biti trnovit. I ono najvažnije- pružićete mu ljubav, baš onda kada mu je najpotrebnija.