Prokrastinacija ili odlaganje kućnih i školskih obaveza dece čest su razlog javljanja roditelja psihologu. Sve više roditelja oseća se nemoćno pred naletom školskog gradiva. Ne pomaže ni činjenica da se sada uglavnom od kuće idu u školu. Osim uspostavljanja dnevne rutine, postavljanja granica i definisanja jasnijih uloga kako bi dete naučilo da preuzima odgovornosti, psiholog se susreće i sa anksioznošću roditelja zbog toga što njihova deca “nemaju pojam o vremenu”, te rodtelji imaju utisak da ukoliko ih ne bi neprestano nadgledali i podsećali na njihove obaveze deca bi u nedogled sve odlagala.
Od sutra ne odugovlačim (ali stvarno) je veoma korisna i šaljiva knjiga koja se bavi problemom odlaganja kroz praktične savete. U ovoj kratkoj i razigrano ilustrovanoj knjizi Kreativnog centra dati su praktični i korisni saveti kako da dete izbegne odlaganje. Osim onoga što u samoj knjizi možete naći, voleli bismo da vam i u ovom tekstu ponudimo neka rešenja ovog problema.
Šta možete preduzeti
Na primer roditeljima se savetuje da dete obavi sve svoje fiziološke potrebe pre nego što sedne da uči. Da pije, jede, ode do toaleta… Poželjno je da postoji radni prostor u kome neće biti igračaka ili drugih predmeta koji deci mogu odvlačiti pažnju. Nekad je prosto dovoljno da dete sedi do prozora.
Osim toga sve prijatne aktivnosti, koje dete voli, poželjno je da uslede nakon izvršenja školskih obaveza. Na taj način dete je motivisano da što pre završi zadatak. Pored toga, znatno je teže prekinuti aktivnost koju volimo da bismo radili nešto što ne želimo, ili nam bar nije u toj meri privlačno.
Još jedan dobar trik može biti da odlučimo da ćemo raditi samo petnaest minuta, ali da tih petnaest minuta zaista skoncentrisano učimo, odnosno čitamo gradivo. U većini slučajeva nakon petnaest minuta nelagoda je popustila, a mi smo već ušli u materiju i nije nam problem da sada i nastavimo.
Još jedna od tehnika može biti i pravljenje postera koji će dete zakačiti na vidno mesto. Na posteru dete treba da napiše listu negativnih posledica koje mogu da se jave ako odlaže učenje.
Vizualizacija je takođe jedna veoma moćna tehnika. Kada dete ima veliki zadatak potrebno je da zamisli da je počelo da radi, jako se trudilo i završilo ga. Osećj zadovoljstva koji proizilazi iz ovakvog zamišljanja veliki je podstrek za započinjanje obaveza. Poznata je i rečenica «uradi kada misliš na to. Dete može staviti ovu rečenicu u svoju sobu, kao pozadinu na monitor na PC-u, ili (češće kod devojčica) na ogledalo.
Važno je voditi računa i o pauzama koje dete pravi u toku učenja. Pauze ne bi trebalo da traju duže od deset do petnaest minuta. Za vreme pauza bitno je da dete ne usmerava pažnju na neki drugi sadržaj (televizor, video igre, društvene mreže, pričanje telefonom…). Osnovni cilj pauze jeste da dete “odmori mozak”. Dakle, najbolje bi bilo da se prošeta, uradi možda neku fizičku vežbu, popije čašu vode ili pojede voće. Uvođenjem nekih drugih sadržaja i zabavnih aktivnosti tokom pauze ponovo se susrećemo sa problemom prekidanja prijatnih aktivnosti da bi se radilo nešto manje željeno.