Postporođajna depresija: Kako je prepoznati i prevazići

Postporođajna depresija, novorođenče
Postporođajna depresija praćena je osećajem bezizlaza, krivice i neadekvatnosti, nekada i mislima o samoubistvu ili čedomorstvu.
Zakaži sada

U toku trudnoće i nakon rođenja deteta dešavaju se nagle hormonalne promene koje nekim majkama mogu da prouzrokuju različite depresivne epizode. Blaga depresija iliti ,,postporođajna tuga” je česta i povezuje se sa životnim promenama koje donosi novo majčinstvo. Međutim, 3 do 6 posto žena doživi veće depresivne epizode nedeljama ili čak mesecima nakon porođaja. Ove epizode su praćenje jakom anksioznošću i u nekim slučajevima čak i paničnim napadima. Iako retko, može da se desi da se uz depresiju jave psihoze i halucinacije, kao i crne misli o čedomorstvu. Stručnjaci tvrde da oko 50 posto žena koje pate od postporođajne depresije doživljavaju prve naznake još pre nego što se beba rodi. Studije su pokazale da žene koje imaju česte promene raspoloženja i koje su anksiozne za vreme trudnoće imaju povećan rizik od oboljevanja i razvijanja ozbiljnog oblika postporođajne depresije.

Simptomi postporođajne depresije

Najblaža i najčešća forma postporođajne depresije se naziva ,,postporođajna tuga”. Javlja se u toku prvih 10 dana nakon porođaja a simptomi su glavnom anksioznost, depresija, razdražljivost, zbunjenost, nekontrolisani naleti plača, poremećaj spavanja i nedostatak apetita, kao i nedostatak osećaja za bebu. Iako uznemirujući, ovi simptomi uglavnom prolaze u roku od 24 do 72 sata.

Postporođajna depresija je mnogo ozbiljnija i može se javiti u bilo kom trenutku u toku prve godine nakon rođenja deteta – najčešće u prve 4 nedelje posle samog porođaja, ali nekada i nekoliko meseci nakon. Simptomi traju barem dve nedelje i utiču na majčinu sposobnost normalnog funkcionisanja. Neki od njih su:

  • Depresivno raspoloženje koje traje većinu dana i gotovo svaki dan;
  • Gubljenje interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo;
  • Osećaj bezizlaza i očaja;
  • Misli o samoubistvu ili čedomorstvu;
  • Strah majke da će da povredi bebu;
  • Nedostatak brige ili prevelika briga za bebu;
  • Osećanje krivice, neadekvatnosti i bezvrednosti;
  • Slaba koncentracija i loša memorija;
  • Bizarne misli;
  • Halucinacije;
  • Noćne more;
  • Panični napadi;
  • Uznemirenost ili letargija.
Postporođajna depresija, novorođenče, mama
Dok stručnjaci ispituju moguću vezu između naglih promena nivoa hormona i postporođajne depresije, nesumnjivo je da i biološki, psihosocijalni i kulturološki činioci definitivno igraju bitnu ulogu.

Predispozicije: 

  • Žene koje su već patile od postporođajne depresije imaju 70% više šanse da se postporođajna depresija ponovi u sledećoj trudnoći;
  • Žene koje pate ili su patile od depresije nevezano za trudnoću imaju 30% više šanse da im se javi postporođajna depresija;
  • Žene kojima je veoma izražen predmenstrualni sindrom (pms);
  • Žene koje doživljavaju ozbiljne stresove u braku, porodici, na poslu, sa finansijama;
  • Žene koje nisu želele da zatrudne ili one kojima je bilo prosto svejedno da li će ostati u drugom stanju ili ne.

Uzroci

Nivo hormona se drastično menja u toku trudnoće, porođaja i postporođajnog perioda. Dok stručnjaci ispituju moguću vezu između naglih promena nivoa hormona i postporođajne depresije, nesumnjivo je da i biološki, psihosocijalni i kulturološki činioci igraju bitnu ulogu. Novim majkama je potrebna ne samo jaka psihološka i emotivna podrška, već i pomoć u domaćinstvu i u brizi o detetu ili deci. Produžena postporođajna depresija je usko vezana sa nedostatkom podrške i prisutnija je kod samohranih majki. Nakon porođaja žene se uglavnom žale na nedostatak sna i umor. Već sam porođaj zahteva izuzetan napor i ženama je potrebno nekoliko nedelja da se oporave samo od samog čina rođenja deteta. Kada je u pitanju carski rez, onda je oporavak čak i duži. Ako se na to pridoda i sva energija i trud i briga oko bebe neposredno nakon porođaja, neretko se kod novopečenih majki javlja osećaj neadekvatnosti i nesposobnosti da se brinu za sopstveno dete. Ovo povećava njihovu nesigurnost i ranjivost kao i sklonost ka postporođajnoj depresiji.

Koji još faktori igraju bitnu ulogu? 
  • Ako žena nije želela da zatrudni ili su njena osećanja vezana za trudnoću ambivalentna, veća je predisposizija za postporođajnju depresiju;
  • Rani gubitak majke ili loša veza između majke i ćerke mogu izazvati nesigurnost kod žena da li uopšte žele da postanu majke;
  • Dobijanje na kilaži, fizičke promene i problemi sa dojenjem kod žena negativno utiču na samopoštovanje i povećavaju rizik od postporođajne depresije;
  • Žene koje su se porodile carskim rezom, žene koje su prevremeno rodile, ili koje su rodile decu sa zdravstvenim problemima takođe spadaju u rizičnu grupu i postoji veća šansa da im se jave simptomi postporođajne depresije;
  • Žene koje provedu duže vreme u bolnici nakon porođaja ređe pate od postporođajne depresije;
  • Postporođajna depresija se češće javlja kod novopečenih majki nego kod onih koje već imaju jedno ili više dece.
Postporođajna depresija, novorođenče, postporođajna tuga
Ako shvatiš da ne možeš sama, nemoj da te bude stid da potražiš pomoć okoline ili čak stručnu pomoć.

Lečenje 

Postporođajna depresija se leči slično kao druge vrste depresije. Najčešći tretmani su:

  • Psihoterapija u kombinaciji sa ,,domaćim zadacima” između terapija;
  • Psihoterapija u kombinaciji sa priključivanjem grupi podrške;
  • Uzimanje antidepresiva uz prethodnu konsultaciju sa doktorom jer, kao i svaki drugi lekovi, i antidepresivi se mogu naći u majčinom mleku;
  • Kombinovana terapija (psihoterapija, antidepresivi ali i drugi lekovi u zavisnosti od potreba).