Postporođajna depresija: mama, beba, i stereotipi

postporođajna depresija, postnatalna depresija, depresija, roditeljstvo, majčinstvo, majka, beba, dete, postporođajna tuga, tuga, baby blues,
Iako su trudnoća, porođaj i majčinstvo ispunjavajuća iskustava za mnoge žene, premalo se pažnje posvećuje gubicima koje žene pretrpe tokom ovih promena
Zakaži sada

Većina budućih roditelja bude upozorena na postporođajnu tugu, koja se opisuje kao relativno blagi i kratkotrajni oblik depresije koji se javlja kod oko 80% novih majki. Neki od tipičnih simptoma uključuju razdražljivost, nesanicu, anksioznost, neočekivanu plačljivost i nepredvidive promene raspoloženja. Obično se pojave oko četvrtog ili petog dana nakon porođaja, i simptomi relativno brzo izblede i nestanu. Međutim, kod nekih majki postporođajna tuga razvije se u postporođajnu depresiju. Postporođajna depresija javlja se najverovatnije kao rezultat kombinacije faktora tela, uma i načina života. Tuga se pripisuje padu proizvodnje estrogena u telu, dok postporođajna depresija zalazi malo dublje. Između 15 i 30% majki pati od ovog oblika depresije.

Za mnoge trudnice misli o postporođajnoj depresiji izazivaju osećaj straha i gubitka kontrole. Ono što mnogi ne znaju jeste da žene sa postporođajnom depresijom obično pokažu znake upozorenja tokom trudnoće.

Žene kod kojih se depresija javi u trudnoći često pate od depresije i godinama nakon porađaja. Depresija u trudnoći kod većine žena jednostavno ne prolazi sama od sebe. Studije su pokazale da je među ženama koje su imale simptome depresije u trudnoći, 78% njih imalo otprilike isti nivo depresije od trudnoće do kada je njihovo dete krenulo u vrtić. Preostalih 22% imalo je teže simptome u trudnoći koji su se pogoršavali kako je dete raslo.

Sukob prošlosti i sadašnjosti

U pokušajima da se utvrdi zašto hormonalne promene na neke žene utiču snažnije, a na neke slabije, studije su otkrile da brojni psihosocijalni faktori doprinose razvoju postporođajne depresije. Neke majke se osećaju izolovano i preopterećeno brigom za novorođenče, kako emocionalno tako i fizički. Nekim mamama nedostaje stvarna podrška – i emocionalna i instrumentalna. U nekim slučajevima žene mogu žaliti za svojim starim identitetom, onim pre nego što su postale majke. Ovo može biti njihov profesionalni identitet, ili identitet izvan uloge majke i negovatelja. Na mnoge može uticati i promena u fizičkom izgledu.

Iako su trudnoća, porođaj i majčinstvo ispunjavajuća iskustava za mnoge žene, premalo se pažnje posvećuje gubicima koje žene pretrpe tokom ovih promena. U sladu sa tim, neka od istraživanja definišu postporođajnu depresiju kao proces tugovanja i žalosti.

Kada se iluzija rasprši

Malo je novih roditelja koji su zaista svesni koliko će se njihovi životi promeniti nakon rođenja prvog deteta. Fizička i mentalna iscrpljenost i stalna pažnja koju novorođenče zahteva, praktično ne ostavljaju vremena za pojedinačne aktivnosti, ili aktivnosti u vezi koje su ranije karakterisale njihov život. Čak i oni koji predviđaju ove promene retko predviđaju njihov intenzitet.

Što je veća razlika između maminih očekivanja o novoj stvarnosti i realne slike života sa bebom, veća je i verovatnoća da će doživeti depresiju. Odnosi sa partnerom takođe mogu pridodati neskladu između ove dve slike. Utvrđeno je da je loš odnos između partnera jedan od najdoslednijih faktora koji doprinose postporođajnoj depresiji. Nove mame mogu biti veoma uznemirene zbog ograničenih emocionalnih i praktičnih doprinosa svog partnera. Takođe, postoji jedan izazov koji malo ko predvidi, posebno majke, a to je usamljenost. Nove mame često se osećaju usamljeno i izolovano u svom svetu, odvojeno od svih ostalih – uključujući i svog partnera.

Novo roditeljstvo više liči na dramu nego na zabavan film

Još jedan aspekt neusaglašenih očekivanja i realne slike predstavlja i sukob između idealizovane vizije majčinstva i surove stvarnosti- brige o detetu 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Suočene sa ovim razdorom između očekivanja i stvarnosti, žene se bore iznutra, ali se plaše da glasno izraze svoja osećanja. Veoma često prisutan je strah da drugi neće imati razumevanja za majku koja je razočarana svojom novom ulogom.

Oslobađanje od nerealnih standarda može biti od velike koristi. Prihvatanjem sopstvenih osećanja i otvorenošću pred bliskim osobama, majka može dobiti ohrabrenje i podršku koji će joj pomoći da lakše reši zbunjujuća i sukobljena osećanja. Izuzetno je važno da se njeni gubici i njihova veličina prepoznaju i potvrde, pre nego što se u fokusu nađu radosti majčinstva.

Depresija pogađa i majku i dete

Žene sa postporođajnom depresijom ne registruju emocionalne nagoveštaje i emocionalne reakcije na isti način na koji to rade majke bez depresije. Njihova smanjena sposobnost da primete signale i poruke svoje bebe objašnjava i smanjenu sposobnost izgradnje jake emocionalne veze sa svojom novorođenčadi.

Novorođena beba oslanja se na svoje roditelje za socijalne nagoveštaje, emocionalno učenje i reaktivne procese kako bi izrasla u zdravu odraslu jedinku. Ako plač ne skrene pažnju mame, i beba ne dobije neophodan odziv i brigu, beba se može povući i postati suzdržana.

Od svih mogućih faktora rizika koji su proučavani u okviru studija, depresija koja se javlja u trudnoći i nastavlja se godinama nakon porođaja, pokazala se kao najveći faktor rizika za loš razvoj deteta, kako bihejvioralni, tako i emotivni.

Istraživanja pokazuju da ćerke koje žive sa depresivnim majkama imaju veću emocionalnu osetljivost, što može odražavati pokušaj da budu negovateljice svojih mama. Sa druge strane, sinovi blokiraju negativne emocionalne iskaze svojih majki, što može odražavati sklonost muškog mozga da izbegne emocionalne sukobe. Iako su dugoročni efekti majčine depresije na potomstvo još uvek nepoznati, istraživanja jasno pokazuju da postoji uticaj na razvoj deteta.

Predlozi za majke koje pate od postporođajne depresije

  • Potražite stručnu pomoć za bračne poteškoće koje se pojave ili pogoršaju dolaskom bebe na svet.
  • Pronađite ljude koji vas podržavaju i obratite im se.
  • Zatražite pomoć i podršku – i emocionalnu i instrumentalnu. Naučite da tačno navedete šta vam je potrebno. Iako ovo može delovati očigledno, posebno kada ste iscrpljeni i preplavljeni, ne čekajte da se drugi sami ponude, i ne ustručavajte se.
  • Pronađite knjige i druge resurse koji pružaju iskrenu, uravnoteženu sliku majčinstva – nije sve smeh i igra.
  • Brinite o sebi što bolje možete – hranite se zdravo, vežbajte i spavajte kad god se ukaže prilika.
  • Potražite stručnu pomoć kako biste se što pre osećati bolje.

Odmah potražite stručnu pomoć ukoliko:

  • Više ne možete normalno da funkcionišete.
  • Ne možete da se nosite sa svakodnevnim situacijama ili stresom.
  • Veći deo dana osećate se teskobno, uplašeno i uspaničeno.

Trudnoća, porođaj, i dolazak deteta izazov su za um koliko i za telo. Predstavljaju jednu od najvećih životnih promena koju žena iskusi, a često uz nju ide još mnogo toga – nove odgovornosti, promene u načinu života i vezama, promene u karijeri, i finansijama. Sve ove promene sa sobom donose i ogromnu količinu stresa.

Majčinstvo i uloga majke oduvek se promovišu kao vreme najveće radosti. Majke koje se ne osećaju toliko srećno i koje ne ispunjavaju kulturne stereotipe „novopečene mame“, mogu osećati stid i sramotu, zbog čega im je teže da zatraže pomoć. Ako postporođajna tuga ne prolazi u svom vremenskom roku, i nastavi da se razvija, važno je potražiti stručnu pomoć, kako biste se osećali bolje, i lakše prihvatili novonastalu situaciju i brojne životne promene. Ujedno, pomoći će vam i u uklanjanju svih prepreka koje stoje na putu zdravoj vezi između vas i vašeg deteta, i vremenu u kome ćete bezbrižnije uživati zajedno sa svojom bebom.