6 koraka da raskid pretvorite u lični napredak

raskid, raskid veze, razvod, preboleti raskid, rad na sebi, napredak, međuljudski odnosi, emocije, kako preboleti raskid, romantične veze
Svako od nas tuguje na svojstven način, ali postoje univerzalni koraci koje možemo preduzeti nakon raskida
Zakaži sada

Raskid romantične veze veoma je čest događaj u našim životima, ali na neki način potcenjen, iako traumatičan. Možda baš zato što je tako univerzalan, i što većina nas o ovome govori otvoreno, i uz saosećanje ume da pruži podršku drugome. Sa druge strane, upravo zbog učestalosti raskida, ljudi umeju da umanje koliko zaista može biti bolan, i koliko štete nam može naneti.

Romantične veze u nama bude intenzivne emocije koje lako nadjačavaju logiku. Često su povezane sa duboko usađenim osećanjima iz detinjstva, iz roditeljskih i vršnjačkih veza, i osećajem lične vrednosti. Kada se veza završi, čak i pod relativno dobrim okolnostima, i dalje dolazimo do ključnog saznnaja – došao je kraj nečemu što se zasnivalo na obostranoj ljubavi i za šta smo se nadali da će biti kontinuitet.

Svako od nas tuguje na svojstven način, ali postoje univerzalni koraci koje možemo preduzeti nakon raskida. U suprotnom, samo tonemo dublje u vrtlog osećanja, koji nas sprečava da se osećamo bolje.

U nastavku vam predstavljamo šest koraka koji će vam pomoći da prođete kroz raskid, započnete isceljenje, i uspešno nastavite dalje.

Korak 1: Prihvatite raskid – vaša veza imala je rok trajanja

U ovakvoj situaciji, akcenat je na promeni načina razmišljanja, i drugačijem pogledu, koji će nam pomoći da prihvatimo da je veza završena i da je potrebno da nastavimo dalje.

Jedna od najtežih stvari u vezi sa raskidom je pitanje da li je moglo biti drugačije. Šta bi bilo da smo nešto uradili drugačije? Šta bi bilo da smo više bili ovakvi ili onakvi? Čuveno šta ako samo nas drži zarobljenima, i produžava agoniju. Umesto celog filma, gledamo samo jedan njegov deo, iznova i iznova. Utapamo se u svojim emocijama, preispitujući se da li smo doneli pravu odluku, i da li smo mogli učiniti nešto drugačije, što bi sprečilo raskid. Ovakve misli nikada nisu od koristi.

Korak 2: Presecite pupčanu vrpcu

Ukinite svu komunikaciju. Oduprite se nagonu da okrenete taj dobro poznati broj. Ako to ne učinite, držite dva taoca u zarobljeništvu: i bivšeg partnera, i sebe. Ispoštujte novonastalu situaciju, i odnos koji ste imali, tako što ćete ispoštovati kraj. Povucite čvrste granice.

Šta ako imate dete zajedno?

Komuniciraćete i dalje, uz uspostavljene granice. U nekom trenutku može postati ružno. Kada emocije preuzmu kontrolu, može se desiti da nenamerno svoju decu koristimo kao pijune. Upravo zato je neophodno da oboje stvorite zdrave granice i poštujete se međusobno, dok idete napred. Važno je da postavljene granice budu kristalno jasne, ili će se se ponovo stvoriti prostor u kome možete povrediti jedno drugo. Ne zaboravite da sve što nadalje radite, činite ne samo za sebe, već i za svoje dete.

Korak 3: Preuzmite odgovornost

Ovo je korak koji često zaboravljamo, ili od koga umemo dugo da bežimo.

Većina nas traži krivica. Upiremo prstom i izgovaramo šta je sve naš bivši partner pogrešno uradio. Optužujući partnera, stavljamo se u ulogu žrtve, nemoćni nad onim što se dogodilo. Čak i ako nismo bili žrtva fizički ili emotivno nasilne veze, nešto nam je oduzeto. Samopoštovanje, glas, osećaj vrednosti. I to nije bila naša krivica. U mnogim vezama, međutim, ono što se dogodilo nije tako crno-belo. Ignorisanjem sopstvene uloge, u budućnosti možemo ponovo napraviti istu grešku. Optužujući drugoga, i ne preuzimajući odgovornost, živimo u prošlosti, umesto da stvaramo temelje za bolju budućnost.

Način na koji možemo izbeći da se istorija ponavlja jeste upravo preuzimanjem odgovornosti. Tako ćemo povratiti svoju snagu, i povezati se sa sobom. Bez preuzimanja odgovornosti nema rasta, učenja, ni lične evolucije.

Kada preuzmemo odgovornost za svoj udeo, lakše ćemo prihvatiti raskid, naučićemo iz njega, i želećemo da budemo još bolji. Kada se branimo, pronalazimo izgovore, udaljavamo od logike i govorimo sebi da nismo krivi, bežimo od sebe umesto da se krećemo prema sebi. Udaljavamo se, ali ne nastavljamo dalje.

Korak 4: Fokusirajte se na sebe

Kada se jedna veza završi, često umemo da se upustimo u drugu veoma brzo. Kao u luna parku, sledeću vožnju tražimo odmah po završetku prethodne, ne dajući sebi vremena da zaista obradimo ono što se dogodilo i kako se osećamo povodom toga. Nije nam prijatno da budemo sami, i želimo brzo i lako rešenje. Ali ljubav nije zabavni park. Ukoliko ne napravimo pauzu i osvrnemo se, postoji opasnost od ponavljanja istih obrazaca ponašanja.

Kada smo sami, idealno je da se fokusiramo na sebe – imamo dovoljno vremena, prostora, i energije da se posvetimo svom napretku. Mnogi ne znaju šta da rade sa sobom kada su sami jer svoju vrednost crpe iz ljubavi drugog. Mnogi ne izgrade odnos sami sa sobom, jer su previše posvećeni drugima, a sebe poznaju samo kroz vezu. Ako je taj odnos na bilo koji način bio nezdrav, i naš odnos sa sobom takođe je nezdrav. Zbog toga je veoma važno da se usredsredimo na sebe. Na taj način postajemo autentičnija verzija sebe, i kada upoznamo odgovarajuću osobu dinamika odnosa biće drugačija. Prošlost se više neće ponavljati.

Kako da se fokusiramo na sebe?

Razmislite o svemu što ste oduvek želeli, ali niste uradili, jer niste imali vremena, ili novca, ili ste se plašili. Putujte, istražite nove hobije, posetite školu plesa. Budite sami sa sobom. Sedite sa svime što se pojavi, ma koliko bilo neprijatno. Promena starih obrzaca predstavlja rad na sebi, i može biti težak rad. Zato ne zaboravite na saosećanje i praštanje, za samog sebe. Prihvatite svoju priču, i posvetite se svojoj evoluciji.

Korak 5: Gde povlačite granicu nakon koje nema pregovora?

Dok sedite sami sa sobom imate priliku da naučite zašto radite ono što radite i odakle to dolazi. Veze, čak i one zdrave i funkcionalne, mogu nas udaljiti od nas samih. Zato je važno definisati stvari koje više nećete tolerisati. Stvari oko kojih nema pregovora predstavljaju nove standarde koje sami formiramo i koji se poklapaju sa našom novom pričom. U njima se nalazi i razvija naš osećaj sopstvene vrednosti.

Standardi oko kojih nema pregovora mogu izgledati ovako:

  1. Nikada neću biti u nasilnoj vezi, bilo fizički ili emocionalno.
  2. Neću biti sa nekim ko ne podržava moje strasti ili deli moju priču. Ne mora da se slaže sa mnom u svemu ili da voli iste stvari kao ja, ali mora da podržava to što jesam i ono za šta se zalažem.
  3. Neću biti u vezi sa nekim ko ne brine o sebi. Neću biti sa nekim ko zanemaruje svoje mentalno, emocionalno, fizičko i duhovno zdravlje.
  4. Neću biti deo jednostranog, površnog prijateljstva.

Ograničenja ne moraju da se odnose samo na velike stvari. Ne moraju biti rezervisana samo za veze i prijateljstva. Koja ograničenja možemo uspostaviti na poslu? Sa porodicom? Kada je zdravlje u pitanju? Ili naš dom? Šta ćemo uvek zahtevati kada su u pitnju ishrana i san? Čega se nikada nećemo odreći?

Korak 6: Zaboravite na sat

Kada se veza završi, jedno od najčešćih pitanja koje umemo da postavimo sebi je: Koliko će mi vremena trebati da prebolim raskid?

Ne postoji određeno vreme da nekoga prebolimo. Nema formule, nema  magičnih koraka, ni čarobnih napitka. Potrajaće onoliko koliko je neophodno da ˝rana˝ zaraste.

Zaključak priče i završetak u kome se osećamo ponovo svoji, uslediće kada shvatimo da je u onome što sledi važnije pobrinuti se za sebe i nastaviti dalje, umesto da se nepopustivo držimo fantazije kako je naša bajka trebalo da izgleda.

A da je isceljenje zagarantovano- o tome mogu da posvedoče svi oni koji su već koračali ovim putem, i izašli na drugu stranu tunela, na svetlost, srca ponovo celog.