Poremećaj protivljenja i odbijanja se javlja kod dece i ogleda se u obrascu ispoljavanja besa i neprijateljskog stava najčešće prema osobama koje imaju ulogu autoriteta. Ukoliko imate decu sa ovim problemom u svom razredu, to može bi veoma izazovno. Stoga, ispod se nalaze neki od saveta koji su preuzeti od nastavnika i učitelja sa iskustvom u radu sa decom sa poremećajem protivljenja i prkosa.

1. Korišćenje „Ja“ rečenica umesto „Ti“ rečenica

2. Umesto “Sedi!” “Nemoj da pričaš!” “Ne šetaj!” pokušajte sa: „Volela bih da svi moji učenici sednu na mesto i slušaju šta govorim“.

3. Obraćanje pažnje na pozitivno ponašanje.

Svaku pozitivnu promenu zapišite u njegovu svesku ili na papirić, ne samo negativnu. Ovo ima značajan uticaj na ponašanje kod dece sa problemom protivljenja i prkosa iz razloga što se kod njih uvek naglašava negativno ponašanje. Ovim se stavlja fokus i na to da su sposobni da se ponašaju poželjno i da se to ponašanje primećuje i ceni.

4. Izbegavati igre moći “ovde se ja pitam” ili kroz ulogu žrtve “posle svega što sam uradio/la za tebe ti se ovako ponašaš” i slično

5. Dati šansu da demonstriraju svoje veštine

6. Da prošeta sa određenim ciljem

Zaustavite ispad ili nalet besa pre nego što eskalira tako što ćete učenika poslati da prošeta sa određenim ciljem (da ode po marker, da ode po papire, da pita nešto konkretno PP službu…). Nekada je dovoljno dati učeniku 2-3 minuta da se smiri, posebno u slučaju problema sa hiper-aktivnošću, gde dete ima nalet povećane energije i potrebu da je isprazni bez svesne kontrole postupka.

7. Dati mogućnost izbora između dve opcije.

Kada učenik ometa čas, dati mu dve opcije između koje je potrebno da izabere, gde svaka opcija ima adekvatne posledice.

„Možeš da nastaviš da pričaš i da ostaneš 5 minuta nakon časa ili da prestaneš da pričaš i odeš na odmor kada se čas završi.“

Na ovaj način se ne ulazi u raspravu i igru moći sa učenikom kod kog postoji problem protivljenja i prkosa (što je često u radu sa decom sa ovim problemom).

8. Registrovati emociju

Reći: „Deluješ uznemireno“, Deluješ neskoncentrisano“ „Šta nije uredu?“ „Šta možemo da uradimo da se vratiš na zadatak?“

Sa ciljem skretanja pažnje i pridavanja značaja stanju deteta.

Značajno je zapamtiti da deca sa poremećajem protivljenja i odbijanja bolje reaguju na nagrade nego na kazne.

Tim Psihocentrale