Halo efekat i pouzdanost prvog utiska

halo efekat, prvi utisak, pristrasnost, efekat prvog utiska, psihologija, psihologija prvoh utiska, generalizacija, predrasude
Halo efekat opisuje grešku u rasuđivanju zasnovanu na jednoj karakteristici koju znamo o nekoj osobi
Zakaži sada

Na poslu ste, i šef vas pita za mišljenje o kolegi, i da li mislite da bi on bio dobar vođa tima na sledećem projektu. Ne poznajete ga dobro, ali je visok i dopadljiv. Automatski odgovarate- da.

Pozitivno mišljenje o njegovom izgledu utiče na vaše celokupno mišljenje o njemu, i pozitivne stavove o apektima njegove ličnosti. Ovo uključuje i liderske veštine i inteligenciju. Podsvesno formirate mišljenje, uprkos činjenici da ne znate da li bi on zaista bio dobar vođa tima.

Svi smo čuli da je prvi utisak važan. Navedeni primer ilustruje halo efekat- termin u psihologiji koji opisuje grešku u rasuđivanju zasnovanu na jednoj karakteristici koju znamo o nekoj osobi/stvari.

Ovo može pozitivno ili negativno uticati na korist druge osobe, i može se primeniti u mnogobrojnim situacijama.

U nastavku vam pružamo detaljnije pojašnjenje ovog efekta. Razumevanje načina na koji formiramo mišljenje o drugima može nam pomoći da izmenimo određene navike i počnemo da donosimo odluke zasnovane na informisanosti.

Istorija

Termin ˝halo efekat˝ prvi put se pojavljuje 1920. godine. Edvard Torndajk, američki psiholog, posmatrao je vojne oficire tokom svog istraživanja, koje se odnosilo na ocenjivanje podređenih.

Pre nego što su oficiri započeli komunikaciju sa podređenima, imali su zadatak da ih ocene na osnovu karakteristika koje vide. Ocenjivanje je uključivalo i osobine poput liderstva i inteligencije.

Rezultati su pokazali da su i pozitivna i negativna mišljenja zasnovana na fizičkim karakteristikama, nepovezanim sa ocenjivanim karakteristikama.

Visoki i zgodni kandidati viđeni su kao najinteligentniji, i bolji od ostalih. Pokazalo se da fizički izgled ima najviše uticaja u određivanju celokupnog utiska o karakteru druge osobe.

Teorija

Osnova Torndajkove teorije leži u čovekovoj težnji da utisak o nečijoj ličnosti i karakteru zasniva na jednoj poznatoj karakteristici.

Tondajkovu teoriju razradio je drugi psiholog, Solomon Aš. Njegova teorija govori o tome da se naše mišljenje o drugima oslanja na prvi utisak. Pozitivan prvi utisak znači i pozitivne pretpostavke o nečijim veštinama i sposobnostima.

Halo efekat u svakodnevnom životu

Iako je halo efekat možda kao pojam nov, prisutan je u našem svakodnevnom životu i skoro svakom njegovom aspektu. Ovo uključuje situacije poput radnog mesta, škole, medicine, zdravstva, naše reakcije na marketing, ljudi koji su nam privlačni, itd.

Privlačnost

S obzirom da je ovaj efekat zasnovan primarno na prvom utisku i fizičkom izgledu, smisleno je da ima uticaja i na našu privlačnost drugim ljudima.

Dobro poznati izraz- ljubav na prvi pogled- veoma često je pozitivnost nečijeg izgleda u našim očima, zbog koje verujemo i u pozitivnost karakteristika te osobe.

Zamislimo da se nalazimo u kafiću. Čekamo u redu svoju porudžbinu. Ispred nas se nalaze tri osobe. Prva je sređena, obučena poslovno i uredno. Na nas ostavlja utisak pametne, duhovite osobe, sa dobrom radnom etikom. Druga je u sportskoj opremi. Iako nije sređena kao prva osoba, i dalje ostavlja utisak vredne i srećne osobe. Treća izgleda razbarušeno, pomalo čupavo, tek se probudila. Ali bez obzira na utisak koji ostavlja, ova osoba može biti vrednija, radnija i srećnija od druge dve. Ipak, naše mišljenje o ovoj osobi, samo na osnovu izgleda, može biti da je lenja i neorganizovana.

Posao

Halo efekat redovna je pojava i na radnom mestu, kao na primer u pretpostavci da poslovno obučena osoba ima dobru radnu etiku. Slično se može primeniti i na nivo obrazovanja. Jedna od univerzitetskih studija pokazala je da studenti formiraju utisak o svojim profesorima na osnovu njihovog ranga kao redovnog profesora, asistenta ili gostujućeg predavača.

Školovanje

Koncepti prvog utiska, identiteta i familijarnosti stimulišu prisustvo ovog efekta u školama. Postoje studije koje pokazuju da dopadljivost može uticati na dobijanje viših ocena, dok neke od njih ukazuju i da su više ocene povezane sa zvučnošću imena i prezimena.

Marketing

Nije tajna da se marketing koristi metodama kojima manipuliše nama kao potrošačima, kako bismo kupovali određene proizvode, ili usluge. Neretko u tome koriste i halo efekat. Da li ste primetili da će vam određeni proizvod biti privlačniji ukoliko ga promoviše vaša omiljena poznata ličnost? Pozitivna osećanja prema određenoj ličnosti čine da i ono vezano za njih doživimo kao pozitivno. Jedna od studija u kojoj su određene prehrambene namirnice označene kao organske pokazala je da su ih potrošači bolje ocenili i da su bili spremni da za njih plate više.

Medicina

Na žalost, halo efekat ima svoju ulogu i na polju medicine – lekari često umeju da daju procenu pacijenta i njegovog zdravstvenog stanja samo na osnovu izgleda, i bez rezultata testova. Možda ste i vi sami nekoga ko je mršav smatrali zdravim, iako studije pokazuju da atraktivnost potiskuje ispravno prepoznavanje zdravlja.

Možete li prepoznati svoju pristrasnost?

S obzirom na opseg koji ovaj efekat postiže u našim životima, može biti teško razlikovati pristrasnost od činjenica. Aktivnim radom na smanjenju subjektivnog mišljenja možemo formirati objektivnije razmišljanje o drugima. Usporivši svoj misaoni proces, preskočićemo brzo formiranje mišljenja o drugome na osnovu prvog utiska. Umesto da žurimo sa odgovorom kada nas šef pita da li je kolega odgovarajuća osoba za određenu ulogu, možemo reći da nam je potrebno malo vremena kako bismo mogli u potpunosti da razmislimo o ovom pitanju. Prikupljanje činjenica omogućiće nam da sprečimo potencijalne neželjene efekte.

Svi smo na neki način iskusili halo efekat, gde na osnovu jednog atributa procenjujemo drugu osobu – bilo tačno ili netačno. Svest o ovoj pojavi može nam pomoći da prekinemo negativne strane subjektivnog ciklusa, a donošenje odluka zasnovanih na informacijama učiniće i nas same adekvatnijom osobom za takav postupak.