Svaki roditelj se barem jednom susreo sa situacijom u kojoj njegovo dete otvoreno ispoljava bes, buni se, plače i traži da roditelj uradi ono što ono želi. Detetovo ispoljavanje besa može trajati kratko i biti blažeg intenziteta, ali kod neke dece ispoljavanje besa može biti praćeno vikanjem, bacanjem na pod, udaranjem drugih oko sebe i ovo ponašanje može trajati po više minuta.
Pored diciplinovanja u određenim situacijama, uloga roditelja jeste i da dete nauči načinima kontrole sopstvenih emocija i primerenom načinu ispoljavanja istih. Ono što je najvažnije jeste da detetu treba preneti poruku da nijedna emocija nije „loša“ i zabranjena! Već da nam je dozvoljeno da doživljavamo sve emocije, ali da je važno da ih ispoljimo na primeren način.
Tajm-aut tehnika
Često se preporučuje tehnika tajm-aut kao dobar način za suzbijanje neprimerenog ponašanja kod dece. Ova tehnika se sprovodi tako što roditelj odredi mesto u sobi (stolica u delu sobe) ili drugu sobu kao mesto za tajm-aut. Bitno je da je to mesto bude bezbedno i „dosadno“ (jer će se u protivnom dete igrati u tajm-autu). U trenucima kada se pojavi neposlušnost, bes, agresivno ponašanje roditelj treba prvo da upozori dete da će ako nastavi sa takvim ponašanjem otići u tajm-aut. Potom ako dete ne odreaguje na opomenu i nastavi sa takvim ponašanjem roditelj primenjuje tajm-aut – smireno odvodi dete na već unapred određeno mesto u sobi ili u drugu sobu. Dete u tajm-autu ostaje dok ne prestane sa nepoželjnim ponašanjem i ne duže od onoliko minuta koliko mu je godina. Dok roditelj odvodi dete u tajm-aut govori mu zašto ide u tajm-aut (npr. „Ideš u tajm-aut zato što si udarao brata.“). Ako dete pokuša da izađe iz tajm-auta, roditelj ga smireno vraća. Kada istekne tajm-aut, ako dete nastavi sa istim ponašanjem, roditelj ga opet vraća u tajm-aut. Kada dete uradi nešto dobro po izlasku iz tajm-auta roditelj treba uvek da ga pohvali za to.
Tajm-aut vs. mirni kutak
Za razliku od tajm-auta gde je roditelj samo neko ko dete odvodi u tajm-aut i govori mu razlog odlaska u tajm-aut, kada se primenjuje mirni kutak roditelj postaje učitelj koji podučava dete kako da reguliše svoje emocije – kako da sebe umiri. Detetu treba pomoć odraslog kako bi se umirilo i od odraslog dete uči kako da se umiri.
Kao što se vidi u prethodnom opisu tajm-aut tehnike, dete dok je uznemireno odlazi u tajm-aut i ostaje tamo dok se ne smiri, ali pošto dete ne može samo proći kroz to šta oseća i kako da se umiri, potrebno je da ga roditelj tome nauči, jer dokle god je dete uznemireno ono ne može da razmišlja o svojim postupcima i promenama svog ponašanja.
U toku uznemirenosti dete razmišlja svojim “primitivnim mozgom” koji je zadužen za preživljavanje (borba ili beg mehanizam), a kada se umiri tada može pristupiti svom “racionalnom mozgu” koji je zadužen za logičko razmišljanje
Pored toga, dete ima potrebu za povezanošću, a naročito u trenucima stresa dete ima potrebu da bude u blizini osoba koje brinu o njemu kako bi ga umirile.
Sedenje u ćošku većini dece neće pomoći da se umire već će dovesti do toga da se deca osete odbačeno, da pomisle da su neke emocije zabranjene, a čak će neka deca postati uznemirenija i osećaće još veći bes. Samo sedeći u kutku par minuta dete neće razmišljati o tome šta može uraditi bolje sledeći put. Čak i ako zna da ponovi zašto mora da sedi u tajm-autu teško da će naučiti samo šta je bilo okidač za negativne emocije i kako da sledeći put bolje odreaguje. To što dete zna šta ne treba da radi ne znači da zna šta treba da radi. Disciplina nije kažnjavanje deteta već učenje deteta kako da se ponaša! Zato je bolje umesto tajm-aut tehike primenjivati mirni kutak.
Mirni kutak je mesto na koje deca koja su uznemirena i besna mogu otići, izolovati se iz situacije i umiriti se. Poenta mirnog kutka je u tome da se dete umiri kako bi smireno moglo da nauči zašto je neko ponašanje neprihvatljivo i kako drugačije može da se ponaša. Mirni kutak nije mesto gde je dete odvedeno ili oterano na par minuta. Mirni kutak je prijatno mesto koje je poznato detetu i koje poziva dete da u njemu boravi.
Mirni kutak
Mirni kutak se koristi kada dete ispoljava bes, viče, baca se po podu, udara igračke, udara sebe ili druge, kada se deca međusobno tuku, ili kada se pojave prvi znaci da dete počinje da oseća bes (stiskanje vilice, crvenilo lica, podizanje glasa). Važno je da roditelj nauči dete da samo primeti prve znake uznemirenosti i da već tada može otići u mirni kutak i umiriti se.
Ne postoje striktna pravila kako mirni kutak treba da izgleda. Svaki mirni kutak je drugačiji jer su sva deca različita i finansijske mogućnosti roditelja se razlikuju.
Mirni kutak se oprema zajedno sa detetom i ono što bi trebalo da sadrži jestu stvari koje:
- Pružaju utehu: mekani jastuci, jastuci u obliku životinja, mekana ćebad…
- Stimulišu čula: predmeti različitih boja, posudice sa prijatnim i umirujućim mirisima, testo različitih boja ili plastelin…
- Uključuju: bojice, flomasteri, papiri za crtanje, slikovnice, bojanke, male punjenje životinje…
- Umiruju: u kutku se može naći “umirujuća tegla sa šljokicama” (engl. glitter jar, calm down jar) koja se pravi tako što se trećina tegle (tegla od 500ml) napuni toplom vodom, doda se 60ml lepka sa šljokicama i meša se dok se ne sjedini, potom se dodaju 3 kapi boje za kolače i 60gr šljokica. Kada se sve izmeša dodaje se još vode skoro do vrha tegle, ali ne prepuniti kako bi sadržaj mogao da se meša. Preporuka je da tegla bude plastična. Poklopac od tegle se može zalepiti kako mlađe dete ne bi otvorilo teglu i prosulo sadržaj. Ova “umirujuća tegla sa šljokicama” se može koristiti tako što se detetu kaže da gleda u teglu dok se sve šljokice ne slegnu.
Kako koristiti mirni kutak?
Kada dete doživljava bes i uznemireno je roditelj odmah treba da odvede dete u mirni kutak. Potom treba da imenuje osećanje koje dete doživljava i da razgovara sa detetom o tome šta je doprinelo da se dete tako oseća. Npr “Ljut si jer ti je uzeo igračku. A ja sam ljuta što si onda ti njega udario. Neću ti dozvoliti da ga udaraš jer to boli i nije lepo. Pomoći ću ti da se smiriš.”. Potom roditelj usmerava dete na stvari u mirnom kutku i motiviše ga da ih koristi. Kada se dete umiri onda sa detetom razgovara o tome kako izgleda biti besan, kako može sebi da pomogne tada, objašnjava mu zašto je to ponašanje neprimereno, potom ga učiti šta može da uradi u sledećoj situaciji, kako da odreaguje bolje i na drugačiji način. Roditelj podučava dete šta može da uradi kada se sledeći put desi da mu neko uzme igračku (može da je zatraži nazad, da potraži pomoć odraslog, da duboko udahne…). Takođe, roditelj može odglumiti ponašanje deteta kako bi mu dočarao početne znake besa i naučio da ga ih prepoznaje.
Ako je dete jako uznemireno, vrišti, šutira i odbija da ide u mirni kutak, onda roditelj treba da ide sa detetom u mirni kutak kada dete nije uznemireno. Potrebno je da roditelj ima pozitivna stav prema mirnom kutku, da pokazuje da mu se sviđa i da voli da ide tamo jer će taj stav preneti i na dete. Neke stvari u mirnom kutku se mogu menjati kako bi bile zanimljive detetu.
Ako je u porodici više dece svako dete može imati svoj mirni kutak ili kada jedno dete doživljava intenzivne negativne emocije drugo dete/deca mogu doći zajedno sa roditeljem i uznemirenim detetom i sedeti u mirnom kutku, listati slikovice, crtati dok roditelj drži i teši uznemireno dete.
Sve ove veštine se ne uče preko noći zato dajte deci vremena i budite strpljivi. Uz redovnu vežbu dete će naučiti da koristi mirni kutak samostalno i naučiće da samo sebe umiruje.
