Da li ste loši u vezama ili vam je samo loš stil vezivanja?

stil vezivanja, afektivna vezanost, detinjstvo, roditelj, partner, intima, romantične veze, međuljudski odnosi, izgradnja odnosa
Nesigurni stilovi vezivanja mogu u odrasloj dobi uticati na intimne odnose i na pristup romantičnim vezama. Zato je neophodno razumeti sopstveni stil vezivanja, kako bi se loši obrasci promenili i napravili mesta uspešnim vezama.

Stilovi afektivnog vezivanja ključni su za sposobnost stvaranja i održavanja odnosa, bilo intimnih ili platonskih. Stil vezivanja formira se u detinjstvu, ali se proteže i u odraslu dob, u veze sa intimnim partnerima i u ostale bliske odnose. Na primer, neko koga su odgajali roditelji, ali je često bio usamljen ili „odbačen“, formirao je izbegavajući stil vezivanja koji izgleda ovako: „Ne treba mi niko, nezavisan sam“. Ovakva osoba će verovatno odgurnuti sve svoje partnere, povući će se tokom svađa, suzdržati se od iskazivanja osećanja, iznenada prestati da šaljete poruke nakon perioda bliskosti ili će se teško i nerado posvetiti vezi.

Stil vezivanja može se menjati vremenom i formiranjem doslednih odnosa, ali to zahteva nekoliko stvari:

  • Uvid u sopstvene obrasce vezivanja i kako se oni ispoljavaju;
  • Želju da svoj obrazac promenite (niko drugi to ne može učiniti umesto vas);
  • Spremnost da se ide protiv potreba koje nameće sopstveni stil vezivanja;
  • Formiranje doslednih odnosa (prijateljskih/romantičnih/porodičnih).

Ključni stilovi afektivnog vezivanja

Sigurni stil vezivanja („Ja sam dobro, i ti si dobro.“)

Odrasle osobe sa sigurnim stilom vezivanja su one koje su odgajali roditelji koji su im najčešće bili dostupni, umirujući, negujući i ne preterano kažnjavajući. Ove osobe kao odrasle osećaju bliskost, mogu biti autonomne, mogu se posvetiti odnosima, ne odbacuju druge ljude tako lako, smireni su i umeju da umire druge.

Ovakvi pojedinci će verovatno moći adekvatno da procene partnera kako bi utvrdili da li im je odnos dobar i da li se dobro slažu. Lako prihvataju činjenicu da je u redu biti sam, ali će i rado stupiti u vezu kada za to dođe vreme, i kada je odabir pravi. Moći će da upravljaju sopstvenim emocijama, biće otvoreni i spremni na razmenu osećanja. U svoje romantične odnose uneće i veliku dozu prijateljstva. Održavaće komunikaciju doslednom, neće pokušavati da uspostave vezu prebrzo i neće biti previše ljubomorni ili zahtevni.

Izbegavajući stil vezivanja („Ne trebaš mi.“)

Odrasle osobe sa izbegavajućim stilom vezivanja bore se sa oslanjanjem na druge i mogu biti hiper-nezavisne. Bore se sa bliskošću i intimom, povlače se u teškim situacijama, ili se otuđe od partnera. Partneri ovakvih osoba često se osećaju kao da nisu viđeni, ili kao da su za jednokratnu upotrebu. Ovaj tip osoba preferira slobodu i nezavisnost i mogu imati poteškoća kada je potrebno da se posvete jednoj osobi, iz želje da zadrže slobodu. U svetu romantičnih veza, često zbunjuju druge. Umeju lako da se povuku nakon perioda bliskosti, ponekad nisu sposobni ili nisu spremni za dublji odnos. Radije bi da stvari ostanu prilično bezlične ili ležerne. Mogli bi se opisati kao „usamljenici“, jer se povlače upravo onda kada veza počinje da jača.

Anksiozni stil vezivanja („Zaista mi trebaš. Veoma. Molim te ne odlazi.“)

Osobe sa anksioznim stilom vezivanja veoma brzo razvijaju intenzivna osećanja, teško im je da budu nezavisni i mogu ispoljiti snažnu vezanost (na primer, potreban im je čest kontakt). Možda se nikada neće osećati kao da im se pruža dovoljno bliskosti. Mogu preći granice i udaljiti ljude od sebe svojom potrebom za podrškom i uveravanjem. Često strepe od odbijanja i potrebno im je mnogo bliskosti. Ovaj tip osoba verovatno će uspostaviti intenzivnu vezu na samom početku (sigurni da su upoznali ljubav svog života nakon jednog sastanka). Pokušavaju da uspostave stalni kontakt i postaju uznemireni ili zahtevni ukoliko je kontakt ređi („Zašto ne odgovaraš? Da li si ljut/a na mene?”). Pokušaće da ubrzaju tempo izlazaka (želja za viđanjem svakog dana), prebrzo će otkriti previše, ispoljavaće ljubomoru ili na neki drugi način pokušati da se odnos razvije brže nego što bi idealno trebalo.

Anksiozno – izbegavajući stil vezivanja („Ne trebaš mi, odlazi. Ne, vrati se.“)

Klasična dinamika privlačenja i odbijanja. To se često dešava kada nekome nije prijatno zbog bliskosti i stoga se može povući ili odbiti partnera, ali takođe može brinuti o partnerovoj posvećenosti i bliskosti, i zato pokušati da održi povezanost. Ova dinamika može biti posebno zbunjujuća za partnere, osim ako ne vide problem koji se nalazi iza klackalice. Neka ponašanja mogu uključivati: pokušaj približavanja, zatim pokušaj bekstva. Maštanje o venčanju, a zatim izjava da sastanak nije bio dobar. Viđanje tri dana zaredom, a zatim neviđanje tri nedelje. Osobe ovog tipa često osećaju kao da ih partner guši pa prestanu da se javljaju, ali kada primate da je i partner prestao da šelje poruke, uspaniče se. Ova osećanja mogu nastati naizgled bez razloga – i nisu nužno u svesnoj kontroli osobe koja ima poteškoće sa vezivanjem.

Veoma često se dobar deo neadekvatnog ponašanja u vezama – nestajanje, davanje na kašičicu, bombardovanje ljubavlju, držanje u rezervi – može objasniti upravo posmatranjem obrazaca i stilova afektivnog vezivanja.

Lek? Usporite.

Za izgradnju bilo koje veze, bilo platonske ili intimne, potrebno je vreme. Neophodno je da polako upoznamo drugu osobu, da je vidimo u različitim kontekstima, da joj omogućimo da se oseća bezbedno sa nama i da se i sami osećamo bezbedno sa njom. Za to su potrebne godine, a ne par dana ili nedelja. Dinamika vezivanja tu često dolazi do izražaja jer ljudi imaju sukobljene stilove vezivanja. Nekad se previše trude da uspostave odnos i uplaše se i pobegnu, ili se uplaše zbog previše intenzivnih osećanja i na taj način odgurnu nekoga.

Ključ za upravljanje ovim poteškoćama je da pažljivo sagledate svoje ponašanje u svim svojim odnosima, utvrdite da li imate osobine anksioznosti ili izbegavanja i da razumete kako se one mogu ispoljiti u svakoj situaciji. Razložite svoje ponašanje kako biste ga lakše analizirali. Da li ste nekome za dan poslali 40 poruka, nakon samo jednog sastanka? Da li često osećate ljubomoru prema prijateljima novog partnera? Da li ste posesivni prema prijatelju? Da li delite lične poteškoće sa prijateljima ili partnerom? Primećujete li da se odjednom osećate udaljeno od nekoga sa kim ste prošle nedelje osećali povezanost?

Zastanite. Primetite. Razmislite.

Trudite se da postupate na suprotan način od onoga koji proizilazi iz vašeg stila vezivanja.

Za osobe sa anksioznim stilom vezivanja:

Usporite i posvetite pažnju drugim delovima života, poput hobija i prijatelja, i minimizirajte maštanja. Podsetite se da još uvek ne poznajete dobro osobu sa kojom izlazite, kao i da ljudi imaju sopstveni život i da neće moći da budu dostupni u svakom trenutku. To takođe znači da bi trebalo da dopustite partneru da vas ponekad prvi kontaktira, i da na jednu poruku odgovorite samo jednom porukom. Zapamtite da sve što je iskrena ljubav, neće nestati.

Za osobe sa izbegavajućim stilom vezivanja:

Pošaljite SMS osobi sa kojom se viđate, umesto da jednostavno nestanete. Iskreno recite partneru da su rezervisanost i udaljenost deo obrasca vezanosti i da je dovoljno da bude kraj vas dok to ne prođe. Održavanje kontakta sa osobom sa kojom izlazite ili sa prijateljem može biti od pomoći u razbijanju loših obrazaca vezivanja. Islanirajte sastanak, recite partneru da osećate rezervisanost, ali da ipak želite da pokušate da savladate to. Podelite nešto lično o sebi sa bliskim prijateljem, članom porodice ili terapeutom. Svaki od ovih odnosa šansa je za promenu i napredak.

Za osobe sa anksiozno – izbegavajućim stilom vezivanja:

Ključ bi mogao biti u određivanju doslednih pravila ponašanja kojih ćete se pridržavati. Na primer, kada odlučite da više ne želite da budete u kontaktu sa nekim zato što ta veza ne vodi nigde, nemojte kasnije pokušavati da ponovo započnete vezu. Takođe je važno da se izborite sa porivom da budete  previše bliski, a zatim da odbijete partnera. Održavanje ravnoteže je ključno, uz spor tempo-  jedan do dva sastanka nedeljno, nekoliko poruka dnevno. Ovo može pomoći u smanjenju anksioznosti.

Vremenom, kada steknemo uvid u to kako se ponašamo, kada razvijamo neke realne smernice za sebe i pomerimo granice sopstvenog stila vezivanja da bismo pronašli veću stabilnost i doslednost, verovatno ćemo otkriti i da nam se svet zabavljanja i romantičnih veza čini lakšim, prijatnijim, sigurnijim i manje haotičnim.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem